Застава

но и сточарство цвета. Уз пољске производе извози се доста стове из Угарсве. Тај извоз је био и 1886. године доста велик. Осин коња, оваца и телади извоз остале стоке био је прошле 1886. године већи од извоза 1885. године. У вомадима био је: Извоз 1886. годинв: Волова 59.161 (према 1885. год. са 14.927 већи) Крава 36.638 (са 8.287 већи) Телади 15.169 (са 5.708 мањи) Оваца 322.028 (са 57.969 мањи) Јагањаца 18.349 (са 894 већи) Свиња 438.765 (са 241.584 већи) Прасица 87.347 (са 29.891 већи) Коња 28.266 (са 3.535 мањи). Као што се види сточарсгво је вод нас на извозу повазала по изгледу лепих успеху. Дов се извоз код ране 1886. године смањио, дотле се вод сточарства повећао. А неко би мислио да се томе само радовати морамо. Но кад узмемо статистику видићемо да сточарство у Угарсвој опада, т. ј. да све мање има стоке. То је знак, да наш народ продаје стоку не само ону коју приплоди, него и ону коју би требао чувати за приплод, а то је највећи знав сиротиње. Ађански вашар. Пишу нам из Аде: Јуче и данас требали смо имати први годишњи вашар. Све до јуче дивно, ведро а и топло право пролетње време гајило је наду, да ће овај вашар по сваког добро испасти, како за трговца, тако и за купца. Они.први држали су, да ће овај јако посећен бити, па ће роба по добру цену пролазити. Ови други пак мислили су, да ће опет јефтино купити моћи, јер ће бити јак довоз. Но нада их је обоје преварила. Света је истина много било, но која вајда, вад овај нема новаца. Неки ти је изишао да мало ноге протегли после ,овако дуге зиме, а неки да краде. Од оваки муштерија слабо занатлија хасне има, а од ови последњи јошт и штету. Целом вашарском шаренилу и калабалуву већ у недељу во подне крај је био. Око подне почео је ладан а поред тога јак северни ветар дувати, који нам је најпре цигане (ситну крупу), за тим кишу а по том снег који и сад веје донео, те цео вашар развијао. Ово је свакако био последњи очајничви напор зиме 1886—87. Беле марве много је дотерано, наиме из Баната, но није готово ништа продато, осим неволиво волова и три десетине крава музара, јунад су здраво јефтина била. Свињи су држани на цени, особито мршави, воња је такођер много доведено, лепих је мало било, а за ове су продавци много искали. Шеширције, ципелари, абације, папуције и штрањкари нису пазарили ништа. Столари су готово више робе однели вући, но што су на вашар донели. Трговци са сеченом робом имали су грдну шгету чрез прашине, воја им је сву робу попала. Страни трговци цису шатре ни правили, већ се вратили кућама онако, како су и дошли. Бирташи се такођер јако туже на хрђав пазар, веле, није било ни разбијени глава. Једном речју, овај вашар је сваком, ко год је на њега дошао, штету нанео. X Нека правила за гајење голубова. Голубовима боље прија сунце и за то је најбоље место за голубарник сунчано и окренуто истоку. Чистоћа је такођер једна потреба; за то голубарник ваља често чистити. Голубарник ваља да буде што ввши, јер голубови обично пре но што излете, прегледају окпло да им не прети опасност. Кад се легу, допада им се помрчива; за то гњезда ваља да су им у тамним кутовима. Чиста и свежа вода за пиће веома им је потребна. Најбоље је за то дрвени суд с поклопцем, који (поклопап) је избушен, толико, колико може само главу да провуку. Изворска и поточна вода за голубе је најпријатнија. Конопљено семе им може да науди. Узетост (ромоћа) код свиња. Узетост је најобичнија болест код свиња. Свиња не може да стаје на задње ноге, вуче вх и помиче се с места само с помоћу предњих ногу. Ово је једини знак болести. У осталом, свиња може добро да једе и као да је ништа не боли. А тако ћеибити; јер узетост је следство, кад живци престану радити и онда оболели делови су без осећаја. Као узрок болести узимље се да су: црви у бубрезима; и у неким случајевима одиста је то узрок. Али бубрежни црв врло се ретко налази у свињи, и никад без јаја. Овај (Stephanulus dentatus) дугачак је I—2 палца и нвје дебљи од танког канапа од удгце. Већма се задржава у јетри и масти, али налази се готово у свима деловима тела. Кад се јаја од овог црва не нађу, онда је узрок болести други. Узетост лежи у поквареним живцима, а то произлази од рђавог варења или неудесне хране. Кад се свињи даје често кисела храна, или већ распала, па онда, кад јој се не даје траве, детелине или репе, готов је узрок оваког стања. Прејелост може такођер бити узрок. Није реткост да прасици, кад се преједу киселог млека, У једанпут угину, а то је последица од притиска раширеног желудца на плућа. Кичмена мождина такођер оболи, кожа која омотава кичменицу упали се, па можда и мозак, и онда се излије воденаста крв, усљед чега се живац, који управља е органима варења и мвшићима слабине и задњих ногу, узме. Средство против ове болести је да се уклони узрок. Храна мора се смањити, и за неколико дана не треба свиња ништа да једе. Дати јој чисте воде, rojoj се може долати пола кашичице жељез-

ног сулфата или истуцане перуанске коре. Ово се даје један пут на дан. Одмарање желудца и других органа варења учиниће да се свиња опет брзо опорави. Благи фластер који се меће на отоке, слачица или терпетин, употребљени на слабини, од користи је; али никакво средство не помаже, док се не уклони узрок. С. Н.

НОВИ Сад, 5. марта.

Данас је држала овдашња задруга за међусобно помагање и штедњу своју 16-ту редовну главну скупштину, која је била веома посећена. На дневном реду били су ови нредмети. 1. Поднашање завршног рачуна за годину 1886. са извештајем управног одбора; 2. Давање опростнице, и предлог за одлуку о подели делимка; 3. Предлози управе; 4. Избор рукујуће управе и надзорног одбора и 5. Избор одбора за оверовлење скупштинског записника. Скупштини је председавао њен млогогодишњи управитељ г. Стеван Јефтић. Пошто је скупштину отворио и у кратком говору поздравио нагласив радост што види да су се чланови задруге у таком броју искупили као никад до сада и да се скупштина тога ради искупила, да оцени рад управног одбора који је у минулој 1886 години обављен. Мило му је што може и овом приликом изјавити да ја управа у прошлој години постигла повољне резултате, који се из штампаних и подељених извештаја могу видети. Из изнештаја види се да је завод обавио промет од 4.246.056 ф. 62 н. Од главнијих пошта вадимо ове из извештаја; у прима меницама има завод 421.064 ф. 26 н. У обвезницама и непцкретностима 112.741 ф. 95 н. У сола меницама 73.128 ф. 25 н. Код горњих завода на камату уложени 70.736 ф. 02 н. и уготовини 22.289 ф. 20 н. Код завода имаду честичари 111. кола 72.488 фор. IV. кола 88.348 ф. Улагачи на књижице 576.267 ф Укупно стање завода износи 789.671 ф. 32 н. А укупна заслуга износи 55.386 ф. 32 н. Кад се од ове своте одбије камата на улоге од 25.076 ф. 36 н. на пристојбе 2428 ф. 51 н. на порезу 3.546 ф. 59 н. на администрацију 475 ф. 13 н. на тантијему 3.621 ф. 52 н. на чиновничку плату 3 939 ф. 98 н. на резервни фонд 111. и IV. кола 1810 ф. 76 н. и јошт неки мањи трошкови, онда показује извештај чисту добит у износу 12.675 ф. 37 н., која се има по предлогу управном овако поделити. 1. На 697 честица 111. кола (на уплаћени 104 ф.) по 10 ф. износи 6970 ф. 2. На 1699 честица IV. кола (на уплаћени 52 ф.) по 3 ф. 10 н. износи 5.266 ф. 90 н. 3. На 2396 честица пристојбе по 7 н. износи 167 ф. 72 н. 4. На добротворне цели опредељено је женској задруги 50 ф., убогом дому 25 ф., трговачкој болници 20 ф., занатлијској болници 20 фор., ватрогасном друштву 20 ф. износи 135 ф. V. За пренос на нов рачун 135 ф. 75 н. Укупно износи опредељена свота на споменуте цели 12.675 ф. 37 н. После прочитаног извештаја узео је реч члан г. Пера Попадић и у образложеном говору искао је објаснења на једну пошту која се јошт од 1885 г. кроз рачуне провлачи. На које су г. председник и задружни фишкал исказали да се споменута пошта датира од купљене куће М. М. који је задрузи повећу своту дугово, те је задруга исту кућу купила, и даље је препродала, и сво потраживање са каматама заједно подмирила, и да се та пошта само за то кроз књиге протеже што кућа још није начисто спроведена јер се на њој налазе јошт нека потраживања којих се решење код суда налази. Предмет овај изазвао је живу дебату ал се с тим свршило да се цела ствар уступи М. М. Кад суд донесе коначно решење, јер задруга сматра да је позвана у колко год више може, да без штете, чланове своје испомаже. За тим је решио одбор да се 111. коло разреши, честичари добиће свој уштеђени капитал од 104 ф. и 10 ф. у име делимка 10 ф. у име резервног фонда укупно 124 ф. Издато је управи опросница за 1886. г. и изабрана је нова управа. У управу ушла су ова лица: Г. Г. Стефан Јефтић, Јоца Дера, ђока Ф. Недељковић, др. М. Јојкић, Лаза Буков, Арса Пајевић, ђока Јаснић, Тима Јерковић, Петар Маркуш, Мита Кода, Тоша Мартоношки, Урош Огњановић, Стева Гавриловић, ђока М. Поповић, др. ђока Радовановић, Тоша Николић, Никола Николић и Лаза Стојковић. У надзорни одбор изабрани су ови: Арон Поповић, Јоца Георгијевић, Јован Бипарић а за заменика Данило Слепчевић. Пошто је још изабран одбор за оверовљење записника, исцрпљен је био тим дневни ред, те се разишла скупштина у најлепшој слози т д с. Ју че > У среду, 4. марта приредио је г Владимир Бошковић Далматинац концерат, уз суделовање овдашњег српског читаоничког певачког друштва. Г. В. Бошковвћ отпевао је две талијанске и две српске песме, али на уштрб

песмама без пратње музике. Публика је при свакој песми певача изазвала. Наше младо певачко друштво отпевало је 4 песме и морамо признатн да је лепо напредовало. Оно је уде- i шено по правилима учтивости, тако, да човек хтео не хтео, мора женске певачице већма хвалити но мушке. Певачко друштво је све песме одреда морало поновити.

Вести из места и са стране.

Парастоси стрељаним Бугарима. Јављају из Петрограда, да су тамошњи Бугари приредили парастос стрељаним Бугарима. На парастосу било је и „словенско опшчество". Оваких парастоса било је и по осталим руским местима. Красне ствари из Мађарске. Општина Бенге у Барањи бипала кнеза. Један сељак силом хтео да он буде глава општини. Но срећа га не послужи. Учитељ радио против њега, те изаберу другог. Сељак да се освети учитељу, дочека га с пушком, кад се враћао кући са једним пријатељом. Он опали на учитеља, но смртно згоди пријатеља. У Торди су већ давно престали професори предавати -ša обртној школи, јер никако не добијају плате. Бечкеречки држ. одветник Алмаши проневерио је 10.000 фор. Осуђен је на 6 год. затвора. Радничко друштво у Н. Саду. У недељу 1. (13.) о. м. одршана је главна годишња скупштина овдашњег „Радничког друштва.“ Пошто је прочитан записник и годишњи извештај узет на повољно знање, и пошто су остали друштвени одношаји у ред доведени, прешло се на питање: да ли да ово друштво изашље заступнике на општи раденички збор, који ће се одржати у Будимпешти ' 10. априла о. г. Код овог питања изродила се жестока дебата; но пошто је референат К. Зимијецки неке тачке програма расветлио и у подужем гово-1 ру друштву разложио, од каквог је огромног значаја по раденике овај збор буде једногласно за' кључено, да се од стране овога друштва изашљу два заступника, за које изабрани буду К. Зимијецки [ и Јанковски. И овдашња „задруга штампарских 1 раденика" закључила је, да из своје средине изашље ! на исти збор заступника у особи К. Зимијецког. Дегајев ухваћен. Јавили смо да је руска поли-1 ција ухватила и притворила бившег топничког капетана нихилисту Дегајева, који је још декембра ' 1883-е убио у Петрограду жандармеријског пуков' нива Судејкина, одакле је после умакао у Америку, где се пуну годину дана бавио. Сада се тек откри■ ло, да је Дегајев и после извршеног убиства боравио готово највише у Петрограду. Тамо је становао код једнога свога друга, на кога полиција није ни [ обраћала пажњу, а који је мећу тим и сувише на-1 личио на њега. Но како оба нихилиста не излажаху никада заједно из куће, нити пак одлажаху за■ једно, мислио је вратар свакада, да је то само једно и исто лицо, па га и не запита никада ко је и шта је. Са евим случајно отпутује Дагајев из Петрограда у Кијево, на кратко време, но ту га одмах познаде један жандармеријски официр и тако Дегајев допадне затвора. Једна жена против варошког капетана. Још прошле године прогонио је из вароши кашавски вар. каиетан Чивуткињу Марију Видер. Видерка није хтела да иде из вароши, већ се неко време прикривала, да не мора ићи из вароши. Но на по' слетку је отпратише у полицију. После преслуша‘ ња, Видерка нагло извуче испод марамеједну ове’ ћу каменицу, па лупи капетана у чело. Она је одма ухапшена. Проневера на пошти. Закањски поштар Сенде' ри био је врло лакомислен човек. Мираз своје же! не од 12.000 фор. проћердао је, а због неке мале распре убио је свог млађег брата. Сада је учинио 1 велику проневеру на пошти. Ових дана је ухапшен, ■ а жена и дете налазе се у највећој сиротињи. Лажан звечећ новац. Пре два дана су у бељинском округу у Босни, куповали од сељака сви' ње неки „трговци", а исплаћивали су са аустро-1 угарским форинтама металним сребрним. Свиње 1 су потерали на Саву. Међутим су сељаци у вароши распитали о кахвоћи новца, де се показало, да су форинте фалишне све од реда. Гњечене су од олова и цинка. Жандармеријска потера дохвати и трговце и робу, па и на овој страни Саве уапси нека три јатака. Говоре да је и у овој варанцији доста чивутског маела. Колера. Пошто се у Осеку већ од дужег времена нису поновили случајеви обољевања и умирања од колере, то је хрватска влада известила све власти у вашој монархији, да се колера у Хрватској и Славонији може сматрати угушеном. Из Италије пак јављају, да у Катанији још бесни колера. Вести из Далмације. „Матица Хрватска" у Далмацији добила је ове године 1039 предбројника за своја издања. Аустро-угарска банка отворила је своје филијале у Задру, Шибенику и Вису. Несрећа на жељезници. Брзојављају из ЊуЈорка о великој несрећи на жељезници. У близини Бостона сурвао се влак са једне ћуприје. Том је приликом много особа погинуло. Поткопали зграду посланства. Јављају из Мадрида, да су неки завереници поткопали зграду тамошњег немачког посланства. Завереници ту ископали подземни пролаз напуњен динамитом, да зграду баце у ваздух. То им није испало за руком, јер се за њихову намеру за времена дознало.

Пазите на децу! У Берењу се догодила велика несрећа. Богдан Трајила оставио је код куће двоје своје дечице. Старије дете узе лампу па непажњом запали петролеј у бурету. Покућство се запали, па после и одело у деце. Деца су изгорела, а исто тако и цела кућа. Не остављајте саму децу код куће! Ватре по свлима. У Балогу је била великаватра, изгорело је девет кућа. У Дрегељ-Палашки пак изгорело је осам зграда. Чива кајишар Чива министар, један ђаво. Носио Чивутин кожу и перје на леђи или седио на министарској столици, он остаје Чивутин. Крађа и варање то су му задатци. Ових дана уетао је у енглеском сабору један посланик па довикнуо министру финансија Гешену, по пореклу Чивутину, да је он при склапању енглеског зајма, био подмићен. Чива то није био кадар опроврћи. Чупале се жене пред папом. Отишла Американка и Немица светлом оцу папи, да целивају десницу. У предсобљу се споречкале због седишта, те поче бој. Американка је добро продрмусала Немицу, а можда би јој то Немица и вратила, да се на вратима не указа свети отац. Јунакиње се разбегоше. Земљотрес у Ческој. У вароши Биркелбероу, близу Прибрама био је ноћу јак земљотрес. Становници су избегли из кућа. За последњих 6 недеља ово је тамо већ други земљотрес. Разлика. Енглеска је 1838. г. имала до 8.000 милијона фор. државног дуга. Тај је дуг данас за 1.000 милијона мањи. Североамеричке државе имале су после 1866. г. 2783 мил. долара држ. дуга, а сад имају 1514 мил. Колика је ту разлика према Аустрији и Угарској. Држ. дуг Аустрије нарастао је од 500 на 5000 милијона. Угарска има преко 2000 мил. држ. дуга, а има га сваке године више у место мање. Кратке вести. Варош Кишујсалаш изабрала је Кош у т а за почасног члана. Геолог Др. Пошевић Тодор вратио се у Пешту са свог научењачког истраживања из Борнеа. У Гачу је сасвим изгорела фабрика покроваца. Штета је велика. Са поште у Иркуцку украденоје 177.000 рубаља. Један официр у Бечу убио се пред својом матером То је тако утицало на њу, да јој срце препукло, те издахнула. У Бечу је ових дана било радничке демонстрације затворено је више раденика. Др. Фуско у Напуљу лечи лудило са хипнотичким средствима. За породице стрељаних бугарских устаника купе се у Русији с великим успехом прилози. Главни згодитак српских лозова (120.000 франака) згодила је 4803 серија, 20 број а добио је син краља Милана Земаљски гласбени завод имао је у Загребу своју главну скупштину. Прошле год. дошло је у Загреб 13.000 странаца. Др. Смолка је већ 7 год. председник аустријског сабора. У Араду се отровала једна девојка од жалости за умрлом мајком. Француске краљевске драгоцености продаваће се 12 маја на јавној дражби. У Берлину је опет почео један младић гладовати. Јављају нам из Вршца да су непознати зликовци убили Поповића, кнеза суседног румунског села Куштиља.

Најновије вести.

О атентату против руског цара стигле су силне вести. Шта је у ствари не може се тачно просудити, јер једна вест другој противуслови. Тврди се, да атентат није био управљен само против цара, већ и против царице и престолонасљедника. Говори се да је атентат дело нихилиста, и да је ухапшено преко 200 оеоба, а нађено је много бомба, напуњене са мелинитом. Турска је управила ноту на своје заступнике у иностранству, у којој протестује против стрељања бугарских устаника. Из Темишвара Јављају, да Бегеј и Тамиш јако расте.

БРЗОЈАВИ „ЗАСТАВИ"

(Стигли 5. марта у вече.) Будимпешта. (Саборски извештај.) ГроФ Апоњи образложио је свој законски предлог, по коме би требала курија да суди о правоваљаности посланичких избора барем све донде, док се за то не створи нарочити суд. Министар председник вели и он је пре био пријатељ Апоњијевог мишљења, али се доцније уверио, да је то мишљење погрешно. Не боји се да ће курија бити неправедна, но се боји да fie бити навучена на политичко поље. А нема времена за стварање закона. Затим је сабор са великом већином одбацио предлог Апоњијев. Петроград. Званично се никако ниј е потврдио глас о атентату против руског цара.