Застава

I Овим, а ово је управо оно, што овим хоћу, упозорујем оне, анжрочито * оне Србе, којих се тај стечај може '• тицати, да попазе на тај корак солге 1 и да компетују, да бисмо и ми већ i једаред могли доћи до општинског зваиичника, који би био пријатељов- дашњемнароду. У Српској Кларији (у Торонталу), 31.

Богдан Кузмановић

Народна привреда.

I z Свиларство у Угарској. У последње време почела се свилена буба све већма гајити у Угарској. Свиларство, и ако лаганим кораком, ал све више земљишта обухваћа. Народ увиђа корист, која му долази од свилобубе, те се лаћа гајења Што од тога нема толике користи, колко би под другим приликама требао да има, томе има опет доста сметња, о којима ћемо ниже говорити. У рукама нам је извештај државног комесара за свиларство Пала Безередија. У том извештају изнесени су врло занимљиви податци о стању свиларства прошле, 1886. године. Ми саопштавамо неке од тих података: Прошле године гајила се свилена буба у 883 општина наше домовине. Свиларством се бавило 17 784 породица а произвело се 257.635 кила чаура, што је држава одкупила за 271.885 1 фор. У нашим фабрикама израђено је 13.248 1 кила свиленог конца. Радница у фабрикама било 1 је доста и то из Италије и Угарске. Прошле године произвело се мање чаура, 1 него преклане, год. 1885., а то за то, што је силних свилобуба од болести угинуло. Произвођачи чаура нису продавали чауре само држави, већ и страним фабрикама. Те су фабрике скоро исто толико пазариле чаура као и држава. Скупа заслужили су произвођачи 411.530 фор. Заслуга на чаурама повећала се ■ тек последњих година. Од 1881. године заслужили су произвођачи на том послу 1.297.791 фор. А тај је новац отишао већином у најсиромашнију класу народа, који је тиме лепу крајцару заслужио. Број произвођача множи се сваке године. За последњих 7 година повећао се број оних породица, које гаје свилобубу са једне на 17 хиљада. И ако су цене чаура у опадању, производња свилобуба повећава се једнако. А иовећаваће се још већма, ако се произвођачи постарају да посаде што више дудова, јер без доброг и многог дудовог лишћа и производња ће слабити. Толико нађосмо за нужно саопштити нашим читаоцима из комесаревог извештаја. Сад је на реду да ми кажемо своје мисли о томе, зашто произвођачи не могу да имају велике користи од гајења свилобуба. Прво и прво то гајење је врло лаган, трудан и пипав посао. Ако произвођач за свој тежак труд не добије лепу, или бар колику толику заслугу, он ће се ратосиљати тог посла. Тако ће се најбрже производња чаура смањити или чак коначно и уништити. Држава, која чауре откупљује, треба да пази, да не би малим цевама произвођаче отуђила сасвим од свиларства После треба боље да пази на чиновнике у фабрикама, јер они при куповању чаура одкидају народу леп део зараде. То је први услов, да се код нас свиларство не напусти. Други је опет овај: Произвођачи немају довољно спреме за гајење свилобуба. Држава треба да се још већма стара, но досада, да се народ у том послу обучи. Требало би| народним језиком написана упутства за гајење растуривати, да народу овај посао буде приступачнији. Учитељи, свештеници и месне власти пак нека живом речју пораде, да се свиларство одомаћн још више у народу. Свиларство је важна ствар. Народ може њиме лепу крајцару заслужити, само га треба на тај рад подстрекавати. Покушајмо! и.

Вести из места и са стране.

Гдв ће бити свнтомашки збор? У седници на Цвети решио је сентомашки одбор, док је био још У целости, да се збор одржи у дворишту велике гостионице. (Свакојако после 10 сати у јуТ РУ ) У случају непогоде, да се одржи у дворани исте гостионе. Неки, који лижу. Код нас је ушло у обичај поднисивати се под свачим. Тако је то било приликом трговачког збора. Ако тр еба збор, потписаће, ако неко рече: ,не треба" потнисаће и то. То је било и у Сентомашу. Свако се сећа изјаве у »Застави", коју потписаше 15 Сентомашана. Ту је био и потпие Симе Николвћа. Но чвм га некоји обрлатише да полиже свој потпис, а он 24 сата доцније рече: ,ја сам изашао пре дебате напохе*. Ал ако је тако, за што онда пре тога потписати, да је после дебате изашао. Г. Н. Николић, опет даде изјаВ У, вако он у седнвцв ввје одобравао поступак г.

Л. Каћанског и осталих, али је ипак остао у одбору. Дакле тако! Данас смо оваки, а сутра кад нас притегну онакви смо. Шта ће ту да рече народ кад види људе, који се тако титрају са својим потписима. А они, који наговорише људе да сутра и опет својим потписом опровргну оно што су јуче рекли, ти не треба да мисле да и на њих не пада пега. Толико о тим гадним стварима. Срамота, кад се код нас и тако што може десити. Волели би кад би г. Сима Николић дошао да му вратимо оно писмено, које је први пут потписао, бар да не остане његова срамота у нашим рукама. Парастос Лази Нанчићу у Ади. Пишу нам из Аде: „Данас је одржан у нашој св. цркви парастос пок. књижевнику и новинару Лази Нанчићу. Оваког парастоса смело тврдити смем, није много велико српско место видило, а не Ада. Представите себи, драги читаоци, три у црне одежде обучена свештеника са воштаницама у руци, а пред њима астал са кољивом, певачку дружину на кору где складно али тужно одговара на свештеничке молитве, са господи помилуј, подај господи, и вјечнаја памјат! Народ у цркви са погнутом главом и тугом у срцу шаље своје топле молитве за покој душе свога Лазе. Пречасни господин Павловић пре парастоса са амвона изрекао је неколико речи, дотакавши се узајмне љубави и поштовања, које не треба само привидно и површно да буде, већ које треба да и са оне стране ладнога гроба остане свагда једнако, за које нам и мајка наша правослана црква пружа у својим обредима прилике. Певачка је дружина учинила своје, слава јој, слава и њеном коровођи. Овом приликом нека је топла хвала изражега честитој Српкињи, госиођи Соки жени опробаног родољуба Аврама Крачуновог, која је кољиво Лази намењено подарила. Не могу да прећутим а да овом приликом ненапоменем један случај који је у цркви на парастос дошавши народ јако огорчио. ' Нама ађанима већ од толика година на врату седећи учитељ Драгут. Дадић опет је показао своју па, влену ћуд, коју безазорно и у цркви сваком прили. ком на видик изнаша. Но није ни чудо, он не воле свој народ који га плаћа, па зашто да воле цркву . која га не плаћа. Његово последње јунаштво било , је то, што је из цркве када је парастос почео изаш а о, но ништа и боље, бар није омаловажио својим присуством онај тужан осећај, који је у бројно лепо заступљеном народу владао. Нека извини давле г. председник мађарске читаонице (у српској , није ни члан) ако му рекнем, да је ово народ добро у свој рабош зарезао, па шат једном дође време разрачунању. Онда ће му они парастос правити, у чијем је јату своју младост а и старост провео на уштрб оног рода, из ког је поникао. Хеј Вукашине Вукашине! докле тако? тешка је народиа клетва. Српска ратарска читаоница у Мокрину. Пишу нам из Мокрина: „Наша новоустановљена ратарска читаоница не напредује, баш као што би требало. А томе је узрок, што смо за привременог читаоничког председника изабрали, истина сиромашног, али по готову најписменијег земљеделца, а тим смо хтели да одликујемо знање а не богатство, како би се већ једаред сви пожурили, те стицали себи што више знања, које нам је у овом времену врло нужно. Кад се стварала читаоница, намера је била, да сво становништво без разлике стања и положаја, што чвршће стоји, те да једном, усљед братског узајамног обавештаја увидимо, шта нам, и како нам ваља чинити, да се одржимо и учврстимо у бујини која нас је тако са сви страва обузела. Немају дакле право имућнији земљеделци, што се тога ради не уписују у чланове читаоничке. Али се свештенство мокринско мора баш осудити, јер нити је учествовало на нар. збору, као што су т« учитељи чинили, нити обавештује свет о томе, да разлика у имању не чини и разлику читаоници, цркви, школи и т. д. Но ми се ипак уздамо, да ће свесним мокринцима, не само поћи за руком, да одрже читаоницу, већ да ће ју подићи на онај ступањ, са кога ће моћи лепо и јасно светлити свима и свакоме, и да ће ту сваки, који буде гладан, духовве ране, наситити се. Нека да бог.“ Кон Ференција у Сент Ивану. На Цвети су натароши, ешкути, неки кнезови, касири и још неколико ратара држали у Сент-Ивану конферевцију, свега их је било 60 особа. Тамо су истакли за кандидата шајкашког среза Милоша Димитријевића. То је владин кандидат. Свештеници „владине странке“ нису били присутни, јер су они за свог старог кандидата Т. Мандића. И ако су од народне слоб. странке отпали неки главнији људи као н. пр. Новек Локић, то вас уверавају, да народна слоб. странка може илак продрети, само дабогме морала би истаћи за кандидата згодног човева. Изборно кретањв у ст. бечејсном срезу Јављају нам из тог среза, да су темеринци већ сад почели радити, да њихов кандидат поп Др. Цитл, добије при избору већиву. За кратко време одржаће они у Темерину бирачву конференцију. Крашевснова свечаност у Пешти. 19. априла по н. к. саравиће се у Кракову земни остатци великог пољског вњижеввика и родољуба Јосифа Крашевског. На тај дан нриређују Пољаци, који станују у Пешти, велику свечаност у сномен овом великану пољског народа. Чангови, које нису мађарска браћа у наше крајеве населили, већ остали у Буковини врло рђаво жввују. Поиестало им је ране, рада нема, те богме в тлад грети. Сада ће им ее и школа мтвород«

Каулбаро и руски цар. Мађарски лнстови у| наЈвећој љутини јављају, да је руски цар врло пријатељски дочекао ђенерала Каулбарса. Каулбарса jo цар здраво одликовао, подарио му своју слику у скупоценом оквиру. Анархисте у Пешти. Пештански листови већ С У Заглунули уши својим читаоцима, пишући о руским нихилистама. Сад ради неке промене почеше саопштавати гласове како се у Пешти скупише силне анархисте, који смерају да изведу неки страшан план. Ново научно путовање. Шведац барон Норденскијелд, који је извршио више научних путовања и исТраживања, полази сада на ледени јужни пол да истражује. Са њиме ће ићи читава чета Шведаца. Ово путовање трајаће пола године дана. Чудо од телета. На марвеној изложби, која ће се овог пролећа одржати у Пешти биће и неко чудо од телета изложено. Том је телету мати швајцарска крава, а отац јелен. Оно је мушко и све је особине наследило од оца. Личи са свим на јелена само је без длаке. Живо је и лепо је развијено. Скочио са трећег спрата. Догодило се у Пешти, где се таке ствари по ваздан догађају. Трговј&чхог слугу Хаузера увредио је нешто господар, а у њему се поче кувати освета. Осветиће се он, па ма шта било. Мислио, мислио, па на послетку смислио. Попео се на прозор трећег спрата, па оданде скочио на сокак. Поеле неколико сати издануо је. Спава две недеље дана. Јавили смо, да се у Лондону здраво успавао један француски трговац. Сада јављају, да ево већ две недеље дана спава, ■ а никако да се пробуди. Лекари га ране вештачки, • да не умре од глади. . Кожарски радници траже већу плату. У Пе> шти су обуставили рад радници ксжарских фабри, ка. Плата им је и сувише мала, па траже повиши. цу. Сад дотле неће радити, док не дођу до веће . зараде. На париској изложби, која ће се одржати 1889. > године, неће бити заступљене све земље у Европи. r Све је то из пркоса, што Француска држи с Русиi јом. Аустро-Угарска и Немачка неће суделовати . на изложби. Велика ватра. На католички велики петак до• годила се у селу Ивану шопроњске жупаније ве. лика несрећа. У јутру се појавила ватра, ко]’а је у i пепео претворила цело село. Изгорело је 160—170 кућа, школа, црква и спајијин дворац. 1000 људи . остало је без крова, без хране. Изгорела j’e скоро сва храна, силна стока и кућни намештаЈ’и. У плаi мену изгубило је једно дете свој живот. Велика ветрина била је на велики петак у А, раду. Дрва, телеграфски стубови и ограде рушили су се. Однешено је неколико слабих кровова. Сил ни прозори су полупани. Кратке вести. У Минхену се основала задруга за ширењекатоличке вере у Африци. У , Бездецинцу изгорела је велика фабрикапапира. Овогодишње новачење војника у Пешти пока, зује лепе успехе. Мађарски композитор Секељ i умро је. Немачки лист „Пост" јавља да је ве, лики словенсви пријатељ Катков постао руски министар проевете. — Афрички путник Ленц вратио се из Африке. У Лавову је изгорео кемички лабораториЈ. Из Либау-а у Курланду по, крађен је силан динамит.

Трговина.

= Нови Сад. 2. (14.) априла. На нашој житарској гијапи има довоза са шеницом и кукурузом више него обично иошто је варош са наступајућих православних светих празника, добро посећена Цена је рани данас ова: Шеница новосадска, шајкашка и сремска 9 ф., лакша 8 ф. 80 н. Наполица 7 ф. 80—90 н. Зоб 5 ф. 60 н. Јечам 5 ф. 50 н. Кукуруз 5 фор. 20 нов., на мање 5 фор. 30 новч. Све од 100 кгр. Брашно се непрестано израђује и продаја j'e знатна; цене су без промене. Пасуљ је јевтинији; бели крупан 6 ф. 80 до 7 ф., жути 7 ф., пасуљица ситна виноградска 8 ф. Лук црни је јевтинији, 6—7 фор. Арпаџик 32 ф , од 100 кгр. Кромпир је скупљи 26—28 фор., од 1000 кгр. Маст на једноЈ* цени, на више 46—47 ф., на мање 47—48 ф. Сланина сушена танка и средња ' 49 —50 ф., паљена 51—52 ф., све од 100 кгр. Свињи угојени; тешки 39—40 н , средњи 40 до 42 н., за потрошњу мееа даки 42—44 новч. од

' 1 кгр. Мршави су свињи на цени; погодишњи 14 До 16 ф., годишњи 24—30 ф., двогодишњи 36 до k 48 ф., од пара. Теоци B—l7 ф. од ком. Јагањци 7—12 ф. од пара. Коже телеће 2 ф. 80 н, до 3 ф., јагњеће 80 до 1 ф. 20 н., од пара. i * У Будимпешти 1. (13.) априла. Шеница је не, обично журно нуђена, купци су били умерени са ' куповањем а цена је са неколико новчића попусти! ла. Плаћана је шеница потиска тешка 80.5. 9 ф. 57‘/ј н., 80. 9 ф. 50 н., 79.5. 9 ф. 50 н. 79. 9 ф. 45 п. Пештанска 80. 81. и 79.5. по 9 ф. 50 н. . 78.5. 9 ф. 40 н. Бачке 2000 м. ц. 76.9. 9 ф. 47 1 /# . н. 1700 м. ц. 75.6. 9 ф 35 н. Банатске 2000 м. ц. 77.5. 9 ф. 45 н. Све на три месеца. Јечам 6 ф. 1 25—50 н. Зоб 6 ф. 35—45 н. Кукуруз 5 ф. 95 н. 1 за готов новац. Термини су попуштањем доле обављени Шеj ница за пролеће 9 ф. 34—30 н., за јесен шеница . 8 ф. 43—35 н. Кукуруз за мај-јуни 5 ф. 97—89 н. Зоб за пролеће 6 ф. 15—13 н., за јесен зоб 6 ф. 21—17 н. Репица 10 ф. 75 н. 5 • 1 Течај златног и оребрног новца на пешт. берзи «. од 2. априла. ■ Дукати 5-95 - Наполеондори (20 франака) 10'02 , 4°/ 0 угарска златна рента 101'90 8 s°/, , папирна , 88'30 Немачке држ. марке 62-30

Најновије вести.

V У Сибињу одржао је ередишњи одбор саске народне странке седницу, на којој је била већина саски ивборних сре’ зова заступљена. Закључено је, да странj ка остаје на програму од год. 1881., а осим тога, да се баш на основу тог програма захтева од мађарске владе да се што строжије придржава закона о народное стима. Из Бугарске јављају. да he се бугарско собрање, које је требало 17. априла да се сазове, одгодити на неизвесно време. Вели се, да је то учињено по савету прои тераног кнеза Батенберга. Бреговско питање између Србије и Бугарске по новинарским вестима као да је коначно решено. n

Различности.

Народна здравица. Забавно поучни лист ,Личанин“ што у Госпићу излази два пут на месец, * доноси из Подлапачке општине ову красну народну 1 здравицу: Здрав брате и помага’ ти Бог! Ево нам мили кум дође од господина Бога у овај дом, под овај кров! Донесе нам крува и вина, Бог, му дава ' сваке среће и мира за највише мушкога рода и т житног плода и жарене погаче: на вјетру је вијата, - на ситу је сијата, медом је укувана; оћемо је бра■ те ломити и драгом се Вогу молити на двије ’ поле на четири четврти, а на осам комада и ше* снаест мали комадића, у сто добри часа! Колико 1 ти на њој писми, толико има’ сини! Колико жари ' толико снаји. Ти се с њима поносио, као соко ви' сином, риба дубљином, зец брзином, јунак на врану ' коњу, на широку пољу! 0, јуначе и јуначки сине, ко би ти био злотвор, убио га господ Бог својом стријелом! Тањио ка’ конац, црнио ка’ лонац, у лули ноге прекрстио, кроз камиш се провлачио! Бог му дао воштену главу, а лојене ноге, нити смио зими на буру, нити љети на сунце; ако би зими 1 на буру. мримрза’ се, ако би љети на сунце, одкравио се! Отиша’ у саске лугове купити дугове; нити ' дугова скупио, нити кући рупио! Ако би када мога’ по несрећу кући рупити, шуба му до пете; но раздро је цркви одећи, нити се Богу молећи, већ кроз трње верући! А даклен јуначе и јуначки сине, ако је ова ракија жеженица, родиће нам проја и пше[ ница и у брду винова лозица, у шљивару шљивова гранчица. Вала ти куме, који донио, нијеси пролио; * не има никаква зараза, веће крстио и вјенчава’, цркве прекрива’ и намастире дарива’! Бог ти дава’ 1 свитлороге волове и вилаше овнове, и зубате прасце, док дарова куме и пријатељице и остале куми' це: он остаде без бијела гроша и дуката. Дакле препоручи се господину Богу да му даде Бог оштро гвожђе равно поље, упутне тежаке, јаке воке, да он оре шјеницу бјелицу. Тија гвдина поража, свети Петар и Пава на златне се штапе подбачају; роди њему шеница бјелица; по дну је бусјата, по сриједи је перјаста, по вр’у је класата; све класи кај ђаци, снопови кај попови, стрњика кај врљика. 0 јуначе и јуначки сиве, ослободите боже понајвеће сењске драге, жуте локве, врачке буре, немиле цуре, тијесна сокака na’nasa Бошњака, врбова моста, рђава госта, шупље таве, смутљиве маје, стари девојака, шупљи опанака, виторачке ливаде и Беговца, који вооу прождире! Даклен код вина, дуга напитка, готова срамота! Сад ћу засукати брчину, дозвати врницу, улићу у купицу подн’јећу под устницу. Здрав Омере први до мене! Здрав и живили и помага’ нас Бог свију скупа и сваког’ uo се! Крај куће нам клијења и јасење, у кући нам здравље и весеље! Бијеле нам се иљадиле овце, свака овца по двоје јањаца, а село краве надвисиле, врани коњи плоче погубили, ма гонећи вино и ракију, женећи момке и удавајући дјевојке! Здрав брате и помага’ нас Бог свију скупа и свакога по се!

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ. Пошто је већ истевла претплата свима онпма, који се претплатише на прву овогодвшњу четврт „Заставе“, то позивамо учтиво претплатнике и пријатеље „Заставе‘, да претплату обнове. Наши претплатници знају народно-слободоумви правац нашег листа, а знају и то, да се уредништво трудило да прати пажљиво развитак свију грана нашег народног живота, па и све важније светске догаЈјаје. Тако fie то бити и од сад аадминистрација „Заставе* бринуће се и на даље о најтачнијем отправљању листа. / Кад се овако познајемо, излишна је свака даља реч. У Н. Саду 2. априла 1887. Уредништво и администрација ,3аставе“.