Застава

и зависном положају. Та појава подигла јо умед српсвог народа, и данас у Русији долазе до уверења, ваво је српсви народ други ступац, на вом почива православље и духовна словенсва заједница. Бугари били су заступљени кроз 15 до 16 особа, међу војима беше старвц Драган Цанвов у вом Руси сматрају правог представнива бугарсвог народа, неосврћућ се на данашњу бруву, воја у Бугарсвој влада. После обеда ишло се на вонцерт гласовитог вештава Славјанског. Сви словенсви гости добили су позивнице и бесплатне ложе у поворишту. Славјансви певао је уз многе русве пвсмеисрпсве „o намо, онамо!*„Радоиде Србин у војниве!* „Девојва се у Дреновцу вупа* и још неве. „Онамо, онамо* морао је више пута понављати и свави пут чуло се: „Живио внез Нивола црногорсви!“ Сутра 16. и превсутра 17. још ће трајати свечаност. Сутра је веливо осветлење целе дњепарсве обале, воливо варош заузима; затим осветлење споменива светог Владимира, Осволдове грсбнвце, а на 20 пароброда провозвће се свет и словенсви гости, воји ће у вече осветлеве с Дњепра гледати. Превсутра 17. ов. м. приређује на једном веливом пароброду овдашње словенско друштво госбу за словенсве госте, и путоваће се на истом пароброду по Дњепру, вао што ће се посетвти нева места у оволини. На пароброду певаће дружина Славјансвог. Србин.

Политички преглед.

Угарске државне Финансије. Министарство финансије поднело је извештај о нашим финансијама од 1. априла до 30. јуна по нов. вах. За та три месеца били су државни приходи 82 мил. а расходи отприхике исто толики. Лане у исто доба били су приходи мањи а издатци већи. Међутим приходи за поменута три месеца достигли су ту висину зато, што је за то време продала држава, задужила се, са 8 милијона фор. папирних рента, и са 4 милијона облигеција [златне ренте. То је 12 милијона дуга, што је министар Тиса уврстио у □ риходе, како би изгледало, да је за поменута три месеца постигнута равнотежз. За прошло полгође били су целовупни нриходи 152 милијона фор. а издатци 177 мил. Дефвцит је даиле 25 милијона фор. што је свакојако жалостан резултат. Бугарска. Из Букурешта јављају, да принц Фердинанд борави сада инкогнито у подунавском граду Рушчуку и тамо чека, вако ће се решити његова судбина. Несуђени бугарски кнез, како се види, јесте човек врло опрезан, те је изабрао за боравак место, с којега се мсже брзо повратити у прву своју домовину. Чини се такођер, да је то принц учинио, јер се не осећа сигуран усред главнога града оних Бугара, за које су до прекјучер пештански и бечки листови знали, да су приправни жртвовати све и сва за в сбљубљепога кнеза“. Еле је та љубав брзо охладнела! Усамљена Енглеска. ,Гражданин“ указује на ове неуспехе енглеске политике под министарством Солзберијевим. Ирци са вођом својим Парнелом и у савеву са Гледстоном спремају за велику авцију; у Мисиру је састављена влада, која је непријатељски расположена према Евглеској; у Цариграду ради порта против данашње бугарске владе, коју потпомвже енглески носланик; у Малој Азији неће више да знају за енглеске интриге, а најпосле енглеска влада види, да је и Перзија подлегла руском упливу, а то ће исто бити и са Индијом. У Јевропи остала је Енглеска сама. Нико се за њу не стара, нико је не пита ва мишљење. Хтела би да ступи у савез немачко-аустро-угарско-талвјавсви, али у Берлину неће о томе ништа ни да чују. Остаје једина Фравцусва, али је и с њоме тежак споравум. Таво Енглесва сада једе плодове омиљене политике својих вођа, а која се политика оЗнива на експлотацији јевропсвих држава и неодољивоЈ' мржњи према Русији. Утврђење Беча. Из Беча пишу, да је овдашњи један лист јавио, да се у војничким вруговима озбиљно расправља питање о утврђењу Беча заслучај рускенавале. Та вест је произвела веливу сензацију, и чудно је, да ју није опровргао ни један од многобројних бечких полуслужбених листова. 0 тој је ствари дописнив „Варшавсвог Дневнива* разговарао с војничвим једним часником, који му рече, да су му још добро у памети војничва већања, која се држаху на бечвом двору и у ратном кинистарству. Већало се о војничком положају Аустрије у случају рата с Русијом, а поглавито обзиром на Галицију. Генерали су се сложили у мнењу, да галички утврђени логори у Кракову и Пржемишљу неби могли одолети руској навали. С тога у случају рата да би најбоље било целу војску повући из Галиције и вовцевтрирати j'y у Моравској, где би се лево врило могло ослањати у Оломуц, а десно о варпатске горе међу Голевшом и Визоввцом. Ту би бкло могуће упусти-

ти се у битку с руском војском, но за сваки случај и бољу сиругност ваљало би утврдити Беч, а особито леви брег Дунава.

Самоубијство једног владиног комесара

У петак 29. јула у */,11 сати пре подне убио се у Новоме Саду владин комесар за уређење ритских земаља у Шајкашкој, Св е т ислав Ниволић. Тог владиног комесара, тог Светислава Николића, зна сав српски свет, а знају га нарочито наши Шајваши. Било је то приликом ивбора Милетићевог за посланива Шајкашког, квд је Николић, као солгабиров тителсви, чинио чуда и повора са нашим бирачима. Да би само срушио Милетића, вандидовахо се сам за посланика и употребио је сва недозвољена срества, само да се дочепа мандата. Насиља и беваконитости чињене су онда бев предомишљања, без избора и моралисања, добро је било свако срество само ако је помогло. У то дсба пада онај славни прелазак шајкашких бирача преко Мутњаче. Бесни солгабиров поставио је жандармерију, да забрвни бирачима наше странве прелазав, али му то није испало за руком. Шта је после избора било, то се зна, а најбеље су запамтили то наши честити Шајваши. Апшења, глобе, батине, паљевине, биле су на дневноме реду. Ни оне турске аге ни бегови, кад су арач од раје купили, не беху тако груби и охоли, као овај одговорни чиновнив наше конституционалне домовине. Као да га није Српкиња под срцем носила, тако је угњетавао и гонио свој народ, само да се додвори. И додворио се. Не говоримо ми ово, да се светимо над мртвим човеком. Није нам он импонирао ни онда, вад је био у свој својој сихи и вхасти. Ми бележимо само један листак из историје нашег овостраног Српства. Но пређимо на догађај сам. Влада је вао свог поверенива изаслала Ниволића, да у договору са интересованим подузимачким групама спроведе уређење ритских вемвља у Шајкашвој и подизање насипа дуж Тисе и Дувава. Другим речма, поверила j'e томе човеву располагање са милијонима државног иметва. Пре неволико дана стигао j'e овамо грвђевинсви саветнив Берталан, да прегледа насипе. Упало је у очи, да је Николић приливом прегледања гледао да се извуче, изговарајући се, да мора журно отпутовати. Но саветник га је задржао. У четвртав у вече вратила се та комисија у Нови Сад, да у бироу владиног повереника свлопи и потпише протоволе о учињеном прегледу. Ниволзћ се у своме звању бавио обично од 10—12 сати пре подне, но сутра-дан, у петав, био је већ у 9 сати у звању и ако онде од чланова комисије не беше још никога. На Ниволићу се видело да j'e немиран, нестрпељив, хтео j'e што пре да потпише протоколе, па да првим влаком отпутује, кад већ у четвртак у вече није могао то учинити. Но чланови комисије никаво да дођу. Место чланова комисиЈ'е дођу у ’/ t ll сати два страна господина и упитају ва г. вомесара. Ушавши у његову собу, затворе за собом врата. Мало ва тим изађе Николић из своје канцеларије и пошто је послао послужитеља да дозове инжењера Хајду, оде у свој стан, воји j'e био прево пута његовоме стану. Она два страна господина чекала су Николића у звању неко време, па онда замоле једног инжењера, да га дозове. Но инжењер се врати са кобним гласом, да се г. комесар овај час убио из револвера. Николвћ је опалио револвер (инглески булдог) у слепо ово, а дозвати варошки физикус др. Офнер могао јеЈош само констатовати његову смрт. Она два страна господина били су нарочити ивасланици министарства унутарњих послова, да прегледе рачуне и васу владиног повереника Николића. Велива, жвва пијвца новосадска била је у то доба у своме јеку. Но најблгжа околина стана Николвћевог чула је ипак смртоносни пуцвњ. За-мало, па се народ толико слегао, да је на кратво време била спречена свака комунивациЈ'а. Вест о самоубијству Николићевом у брзо се рвзастрла по свој вароши и учинила је на све стране грдну сензацију. Ми смо уверени, да ће самоубијство Николићево произвести тај исти утисак у целој држвви и ако се наша публика ва самоубиЈства те врсте већ прилично навивла. Хитац из револвера Николвћевог није смртожосан само по њега, он је смртоносан, или бар значи самртну пресуду, взречеву над нашом државном управом. Нема државе на свету (изузевши мсжда Србију под врзљем Миланом) где се чине толиве злоупотребе вао у нас, а све у цељи, да се одржи на власти једна партија, која до сада никавва добра није донела грађанима ове државе. Те злоупотребе су на дневном реду у јввној штампи, на зборовима, па и у парламенту самоме. Мађврска опозициЈОна штампа ће и ову прилику употребити, да нападне Тису, али ће и овом приликом, као и до сада, Тиса мирно седети на својој мивистарској столици, ни глава га заболети неће, ма спсзгцвја шта радвла. А то еу врло

тужни, неутешни знаци, знаци: опште корупције. После свију оних покора, који су се догодили под Тисом, не би у другој држави така влада ни 24 сата могла остати на државној управи. Али вод нас може и то чудо да буде. И Николићев случај баца јаку светлост на те одношаје, али баца уједно и јаву светлост на пријатеље и протекторе његове и у нашем народу. На кратко по убијству Николићеву десио сам се у близини стана његовог. Један познаник ми је баш причао »најнсвију новост.* Један остар, прост Шајкаш стајао је у нашој непосредној близини, па је радознало накривко врат и слушао приповетву мог познаника. Кад се растадосмо, а он ће поверљиво намигнути на мене: Нека, нека бар их је мање! Мико.

Вести из места и са стране.

Брачни спор између нраља Милана и краљице Наталије. Енглески листови донесоше вест, да је краљица Наталија именовала за свога заступника Пироћанца бившег министар-председника Србије. Је ли та вест истинита, не зна се, али је вероватна, јер се краљица Наталија у једној ствари обратила једном опозицијоном адвокату, а тај сеније смео примити заступства. Пироћанац ће то моћи лакше учинити а да му се не подметну „велеиздајничке намере." Краљица Наталија међутим остаје при том, да сама лично буде позвана на рочиште, пошто је то њено право. Како нам дописник из Београда јавља конзисторија је имала седницу на којој је претресала питање: шта да се чини према краљичином захтеву? Председник конзисторије је доказивао, да постоји препрека краљичином доласку, а кад препрека постоји, онда се може у њеном одсуству све обавити. Та препрека је бајаги забрана краљева, према којој краљица Наталија несме доћи у Београд. Један члан конзисторије изјавио је, да та препрека ковзисторији није позната. Та забрана није законита, јер ју није суд изрекао. Да у Србији постоји закон о прогонству и да је краљица Наталија еудски прогнана из Србије, онда би само постојала стварна препрека, и с том би препреком конзисторија морала рачунати. Решено је да се чека краљичин писмени одговор ва који је позвана, и онда ће се у претрес узети краљичин захтев, т. ј. ако она и у том писменом одговору буде остала при тим, да лично дође у Београд. Краљ Милан је изјавио председнику конзисторије већ овда кад му је предао тужбу, да се бракоразвод мора решити без присуства краљичина, и да од тог захтева не одступа. Председник конзисторије му је обећао то. По свему изгледу већина конзисторије неће се сметиодупрети, и енергично држање краљичино биће једино у стању да отегне ствар и да покаже свету неправду која данас влада у Србији. Краљица Наталија, како нам наш београдски дописник јавља послала је Христићу брзојав у ком га моли, да њене телеграме, која она буде шиљала својим заступницима у ствари развода брака с краљем, не зауставља, управо не конфискује. До сада је Христић узаптио био све депеше које је краљица Наталија шиљала приватним особама. Из овога се јасно види, како поступају Христић и краљ Милан премазаконитој краљици Србије. На крају нам јавља дописник, да је у задњој министарској седници решено, да се половини руских листова забрани улаз за Србију, пошто у брачном спору жестоко осуђују краља Милана. Чудо краља Милана. а Обзор* пгше: Српски краљ Милан пошао је с краљевићем на Бледско језеро. Приповеда скроз поуздапа особа која је баш јуче овамо стигла из Београда, да је краљ Милан заиста врло нервозан а главни узрок тој нервозности је понашање краљевића. Шаша се никад није покезао непослушним прама оцу, али не може се привикнути далеко од матере; неће ништа да једе, цео дан плаче, те сирома изгледа врло слаб и блед* С тога је и краљ пошао с њиме на пут, неби ли га мало, што но реч, разтресао. У Бечу задржао се неколико дана, па и ту је настојао да краљевићу пружи забаву. Водио га Пратером, посетио обртну изложбу и напокон како из Беча брзојављају .Tempsu* и један ,caffe chantant.* Општинство је било врло зачуђено видев у таквом месту краља, који је свом сину тумачио разне тачке програма. У суседној једној ложи седио је српски министар резидент госп. Богичевић. Шаша се заиста неће моћи потужити да га отац не води на забаве. (Жалостан отац, који мило дете води на такве забаве.) Жетва у јужној Русији. У целој јужној Русији тако су богато усеви понели, да нема довољно машина да се све то пожње и оврше. Што је тих машина било на сложиштима у Одеси, све је распродату, то ст морали још из Енглеске наручити. Само са једног сложишта у Одеси продато је 900 машина за жњевење. Ново енглеско земљиште. Енглези још нису сити земље. Ту скоро је енглеска лађа B lmperiense“ пристала уз досада још ненасељено острво „Христмас* и капетан са лађе изишав на суво побо овде енглеску заставу. Затим је написао писмо о заузећу острва, метуо га у гвозден сандучак за писма, ра отпутовао даље. На острву има здраво много

гуана. Сад ће то острво Енглези да на селе, и извозиће одатле гуано. Можда ће која влада протестовати против тога заузећа, јер и лађе других држава још пре тога пристајале су уз то острво.

Нови Сад, 30. јула.

Није првина да „П. Лојд“ пише чланке о томе, како уреднике „Завтаве“ треба затворити. И у најновијем, 221. броју тога листа има такав чланак. Тицу која је тај члаиак напивала, позмајемо по nepj’y. Људи око „Заетаве“ еу му криви, што иеки допиеи изађоше у „Глаеу Црногорца* и „Одјеку.“ Вели: „кукају за туђом помодржте их.“ Били емо увек еувише горди, да се дотичемо тог чивуеког гада, за каквог ематрамо „П. Лојд,“ но овом приликом дајемо иа зиање оном брату, небрату Србину, који је оиај члаиак напиеао, да га позиајемо. За иае је било излишио, што је задр’о за иаше претплатиике, и што је у том погледу измео евоју злобу. Из тог видимо само то, да је претплата за маетупајућу четврт морала код неког листа врло траљаво испаети. А иначе драги »Чlк о,“ доета вам је да знате, како вам позмајемо трагове. Ми се иадамо да сте ви већ матора куја, којој су испали зуби и која иам не може наудити.

Трговина.

= Нови Сад 30. јула (11. августа.) На данашњој нашој житној пијаци је било знатнога довоза са раном особито је млого сремске шенице довежено. Пошто је на горњим пијацама од половине ове недеље промет са шеницом се знатно умалио, страних купаца не беше него је продаја и куп на домаће млинове и спекулацију ограничен то је цена шеници са s—lo новч. ударила на ниже; у сљед тога, а и са већег довоза на нашој је пијаци шеница са 20—30 н., јевтиније данас плаћана него јуче и ономадпе. Остала су црна покрај слабе продаје по досадањој цени. Цене су рани биле данас ове: Шеница новосадска, шајкашка и сремска 6 ф. 70 n. Наполица 5 ф. 20 н. Јечам 4 ф. 40 н. Зоб 4 ф. 40 н. Кукуруз на више 6 ф., на мање за рану 6 ф. 20 н. Све од 100 кгр. Радња са производи ограничена на мали промет. Маст на потрошњу мештанску и по околини, цена на више 64 ф. 65 ф., на мање 66 ф. до 68 ф. Сланина сушена 64 ф. 65 ф., тешка паљена 67 ф. 68 ф. Угојени свињи 48—50 н., од 1 кгр. Теоци 8 ф. до 16 ф., од ком. Јагањци 7 ф. 50—10 ф., од пара. Време се изведрило умерено топло. Вода у Дунаву на горњим штацијама нагло надолази. * У Будимпешти 28. јула (9. августа.) На недељном марвеном вашару је било 3024 ком. и то: 1135 угарских волова, 841 угар. крава; 883 ком. српских волова, 19 српских крава; 83 бивола и 63 бика. Усљед непрекидних великих догона није ниове недеље могло проћи а да се цена и опет не обали. Плаћани су угарски волови творнички 24 ф. 28ф., угарски пустарски 18 ф. 23 ф., српски волови 19 ф. до 26 ф., биволи 15 ф. до 17 ф. 50 н., све од метарске центе живи на меру. Краве 35 ф. 38 ф., заклане на меру. Истог дана је на будимпештанском ивчијем вашару било 4963 ком. разне пасмине оваца. Пошто је ванредно млого догоњено владала је лабава тенденција а цене су са 1 ф. 2 ф. по пару попустиле. Плаћане угарске од пара 8 ф. 50 14 ф., 27 н. 29 н, од 1 кгр., немачке од пара Bф. до 16 ф., а ванредне и до 19 ф., а 28 н. 30 н., од 1 кгр. « У Будимпешти 29. јула (10. августа) На житној берзи шеница доста умерено нуђена, воља за куповање слаба, тендевција лабава промета до 12.000 м. ц. са 5 новч. јефтинијом ценом. Плаћана шеница потиска нова тешка 82. 7 ф. 80 н., 81'5. 7 ф. 80 н., 81. 7 ф. 80 н., 80'5. 7 ф. 70 н., 80. 7 ф. 70 н., 79 5. 7 ф. 70 н., 79. 7 ф. 65 ‘н., 78'5. 7ф. 60 н., Пештанска 80'5. 7ф. 67 1 /« н., 80. 7ф. 65 н. Банатска 79 5. 7 ф. 62н., горњо-угарске 81*5. 7 ф. 60 н., 81. 7 ф. 55 н. 79. 7 ф. 50 н. Потиска стара 82. BГS и 80'5. 7 ф. 80 н. 79. 7 ф. 60 н. Пештанска 78. 7 ф. 60 н. Све на три месеца. Раж 5 ф. 70—80 н. Јечам нов 5 ф. 60—70 н. Кукуруз 2000 м. ц. 5 ф. 60 њ, 900 м. ц. 6 ф. 25 н., 500 м. ц. 6 ф. 22’/ а н. Све за готов новац. Термини: Шеница за пролеће 8 ф. 15—17 н.,за јесен шеница 7 ф. 64—66 н. Кукуруз за август 6 ф. 23—26 н. за мај-јуни кукуруз 5 ф. 18—20 н. Зоб за јесен 5 ф. 35—37 н. Репица за август-септембар 13 ф. 7’/, —15 н. У Штајнбруху 29. јула (10. августа.) Посао са угојеним свињама без промене; на окупу је 109.087 ком., разне пасмине. Плаћане угар. мат тешке4B до 49 в , младе теш. 50%—51 н., средње 49'/,—50 н., лаки 48 %—49 Ј / а н. Сеоски тешки 48—49 н., средњи 497 e —so н., лаки 47—48 н. Српски тешки 48—49 н., средњи 47—48 н., лаки 46—47 н. Све од 1 кгр. ♦ Течај златног и сребрног новца на пошт. борзи од 30. јула. 4% угарста златна рента 10Г60 s®/ e , папирна , _ 91'25 Дукати 5'76 Наполеондори (20 франака) _ 9'76 Немачке држ. марке 60* 10

Најновије вести.

Из Београда јављају, да је генерал ХорватовиЂ стављен у пензију. Из СоФИЈе јављају, да ey заробл>вв« у Зелову