Застава

ЗАСТАВА

OДЛУКЕ главног збора радикалне странке у Србији

Н а ДРУ г °м месту у овом броју „Заставе и доносимо одлуке главног збора радикалне странке, који је збор био у Нишу први дан Духова ове године. Сваки ко прочита те одлуке и ко их добро прогледа, мора признати, да су исте одлуке скроз и скроз јасне и равговетне, да нема у њима ни једне речи, о којој би се могло рећи, да нешто друго стоји иза н>е, а не оно, што она исказује. Друкчије и није могло бити. Странка, која је тако јака корена захватила у народу, као народна радикална странка у Србији, мора тако јасно и чисто да говори. Она нема разлога да завија, да крије оно што xofee, нема разлога да једно говори а друго твори. Кад би то учинила, онда све муке и патње, све принесене жртве не би значиле ништа и она не би данас остала она странка, која је била, док се прикупљала, снажила, док је морала да трпи и пати, да приноси жртве за свој опстанак. Народ је у Србији уз н>у, може се рећи, сав народ, па кад би она друкчије говорила, не би то ништа друго значило, него да хоће да вара и обмањује тај сав народ, а то је целу Србију. Али осим свега, баш зато, што је данас радикална странка у Србији на влади, мора тако јасно и разговетно да говори. То је нужно и према противницима н>еним, да буду и они на чисто, шта она хоће а шта неће. Србија не сме бити милитарна држава, па да може ма ко, само кад се дочепа власти, да дрма и управља судбином њеном. Она мора бити свој господар. То се само може постићи добро организованом и дисциплинованом народном војском, која ће умети и моћи, да брани земљу и од спољашн>их и од унутрашњих непријатеља, која се неће поводити за овим или оним, него која fee бити заштитник слободе српске државе, па сад ма са које се стране покушало, да ту слободу уништи. Народу треба његово оружје да се врати, а вратиће се онда, кад се буде установила народна војска. Народу треба оружје да се врати, јер само fee тако моћи народ у Србији да чува своју слободу, ону слободу, коју треба да ужива као народ самосталне државе, и слободу, која му је уставом зајамчена.... Полако, неосетно и неприметно стеже јачи слабијега на економском пољу, а данас је општи ред, да јачи жури слабијега на економском пољу да потисне, сузбије, да га обезоружа, па онда да га направи

својим робом. Што бива појединцима, бива и читавим друштвима, целим државама. Србију су почели да стежу и окивају чудним ланцима, који полако стежу, од који не боле док се стежу, него се стега њихова осети тек кад се квака закачила и за последњу карику. Али кад дотле онда се тешко стресају ланци. Ето, за неколико година несавесне владавине, па шта начинише од Србије?! а лоши и рјјави проивводи поплавише је, народу се ти производи по скупе новце натурали, а оно н>егово мало производа изгубило, тако рећи, сваку вредност. Србија је већ на пола пута била, да постане економски роб силнијем и јачем од себе. А шта значи то ? Значи, да би после економског пораза настао и политички, а то је, да би Србија, лако, врло лако могла да ивгуби своју самосталност. Око српског сељака почели се увијати странци као пијавице, они су му почели већ крв на памук да сишу, да цеде снагу његову, па онда да га и сасвим пригњече. Навалили на н>ега странци, као скакавци кад навале на усеве, и за то је крајн>е време, да се ти странци растерају и разгоне, јер сваки је тренут чекања све то више опаснији. Онда fee и српски занатлија прогледати и подићи главе. И он је малаксао услед страначке најезде. За то и није радикална странка могла друкчије, него да усвоји 3. одлуку: о народном благостању. Економски слаб народ слаб је и политички, а осим тога, радикална странка, по основима, на којима она стоји, морала је и ту одлуку донети. Без економског програма она не би била радикална странка. Не мање је важна тачка и о премеру земље. То вахтева најпре правда и правичност, а после и ред. Не треба једном да је теже а другом лакше у сношењу државних терета, а не треба ни тога бити, да се по гдекоји извлаче испод државни терета. Једнака права једнаке и дужности. Кад се земља тачно премери, кад се савесно процени, онда нестаје сваке могућвости неједнаким дужностима, па је радикална стравка, као народна странка морала и о томе одлуку донети. Оволико наЈјосмо за нужно, да проговоримо о одлукама главног збора радикалне странке у Србији. Радикална странка је данас на влади, она fee, дакле, те своје замисли и у дело моћи привести. Ми се надамо, да неће још млого проћи, па ћемо је видети и на раду к остварењу својих одлука. 4-

„ОДНОШАЈ УГАРСКИХ СРБА ПРЕМА ЦРКВЕНОЈ УНИЈИ.“

Напиоао Мита Л у к и ћ. Ово је nacicß књвзи, коју је горепоменути пис»ц на мвђарсксм јсзику написао, да би могао пслзгати довторат фзлозсфвје. Донашамо ва нвше читасце иевод ез те вввжице, јер садржина ie завимати наш свет. КњвжЈцаоваје подељева на три одељка. У првом одељку изнешен је летимичан преглед историје Срба у Угарској до граља Сигисмундз, а то је довраја XIV. века, т. ј. до онога дсба када падају српсва нассља ва острву Чепељу и Сент-Андреји. Шссц изнаша, да када је внатан део Срба у првој половини VII. века оставиосвсју стару псстојбиву, која је била у давешњој руској Галицији, прсшли су кров Угарску и нема сумве, да се јед&н део, и аио врло нсзватан задржао и остао у Угарској. Народ српски, који се вавимао земљорздвом и сточарствсм, морао је уочити плодне њиве све земље, нзилгзио је на богате пашњаве, па се за цедо није хтео ивлагати даљем тегобном и далексм путу, да дође у земље, које је грчки цвр Иравлио незначио Србима. Како су у оно дсба ти предели били тако рећи пусто масло, није Србима било тешвоће, звузети их, па таво ВИДIМO, да су Срби у јужној Угарској били већ у то доба, око половиве VII. вева, настањени. А иада Мађари при крају IX. вева амо,

затекоше Србе, и аво не у врло веливом броју, у Банату, Бачкој па и у Срему. Давле можемо рећи, да су Срби старији становвици ове земље, него Мађари. Па и вултурно стајали су Срби боље од Мађара, то се види и из тога, што су Срби приливом доласва Мађвра већ били хришћани, и што су Мађари од њвх попримали имена ране, називе зи многе апстракте појмове, називе четири дана у седмвци, многе чинове при двору и т. д. Када се 858. год. појави схивма, тако рећи од тога дана почиње прогањање православне вере и словенсвог богослужењз, и већ беше, бачено семе ва католичву пропагавду. Словенсви апостоли, браћа ћирило и Методије морадоше много вретрпети од Рима, а roнили су их и ватоличви владари, који долазише у додир са Словенима, насељеним у Угврској. Папа Јован X. на спљетском сабору 925. год. зебрани словенсво богослужење, а доцније сабор спљетски од 1059. год. изрече да се вавне они, који при богослужењу употребљују словенске вњиге. Тев вада је Сава Немањић гзвојевао самосталност српске цргве и сам постављао православне еписвспе, поче се и код Срба у Угарској боље уређивати црввене прилике, па и аво св. Сава својим радом није могао диревтно утицати на усавршавање версввх одношаја вод Срба у Угсрској, оно се ипак индвревтно опажао напредав. Папа Глигсрије IX. пише год. 1229. валочвом архиепвсвопу, да сва срететва улотребз

Свлаве и Грве (т. ј. Србе) преобрати у римсву веру. Исти папа пише год. 1236. враљу угарском Бели IV, да у вувшагсвој еписвопији има Влаха (т. ј. Срба) па ти утичу, те и Мађари прелвзе у прввославву веру, нека то спречи и поради на то да „схизматици* прнзнаду Рим. Има и нвредба враљз Беле IV. у војој то налвже, али то се није могло извести. За тим се спомињу услуге, воје су српсви храбри војнвци учинили држави мађарској приликом, кад су их стране државе нападале, из тога писBц изввђз, да Срби имају велике заслуге за ову земљу, јер су и врв своју лили за њу. Па су Срби заузимали и внатна места у државној управи, и имали висова звањз. Палатини Радо, Урошеввћ Јован и Урошевић Белуш били су Срби, васпитници малолетних угарсвих краљевз и управитеља целе земље. Спомињу се одлични Срби, воји су дошли у Угарсву са Јеленсм, ћервом Бијеле Уроша, воја се удала ва мађарског враљз Белу 11., слепог. Осим рођака Јелениних, Белуша и Првмислава дошли су више одличних српских породвца те је све већма напредовао српсви живаљ у Угарсвој, тим пре што је и Јелена добила део Босне у мирав, Римсве папе хотевши произвести своју, вао што они ревоше „свету унију*, радили су на томе да и Србе у Србији покатоличе; видимо то и из борбе између Пемањиних синова Стевана првовенчаног и Вувана, где се једва утишаше страсти заузимањем свегог Саве, воји беш« јвко одан прзиЈиавној вери. Пи кзда Рлм

увиди, да се у Србији у корист ватоличке вер« ништа учинити не мсже, обрати већу пажњу на Србе у Угарсвој, потпомзжући у свему угарске враљеве. Тако је Климентије VI. писао 1352. год. Великом Лаушу, враљу угарском, да оне поврајине, места и тврђаве, које отео буде ив руву »схизматика и неверника® може себи задржати, те је валда с тога велики Лауш ив благодарности према папи наредио Крашовсвом веливом жупану, да похвата и позатвара све православне свештениве и породице им ив те жупаније, а свештеничва места нева попуни католичким свештенвцима из Далмације, али ито слабо вористи ватоличанству. У другом одељву говори се о приливама Срба у Угарсвој од враља Сигисмунда до веливе сеобе Срба у Угарсвој под патријархом Арсенијем 111. Чарнојеввћем, у главноме само о версввм приликама срисвим. После восовсве битве године 1389. догоди се опет мало насеље Срба из Србије и прн свршетву XIV. вева постадоше многе православне црвве на левој страни Дунава, па у то доба пада и зидање манастира Војловвце. Године 1404. падају знатна српска насеља на острву Чепелу, где постаде место Ковин (Рац-Кеве). Остале су две дипломе дате од угарсвих крзљева српсвим насељеницима, једна од 1404. г. од Сигисмунда а друга од 1455. г., воју је Владислав V. дао вовинсвим српским становницима, опростивши их од тридесетва и сваве царине. Слн кнеза Стшн (Взсоки)

Радикални главни збор у Србији.

Београд 30. маја. Прекјуче 28. о. м. био је главни збор радикалне странке у Нишу, а данас је био у Београду главни збор либералне странке. Да вас иввестим прво о радикалном збору. Два дана пред збор стизали су већ гости на нишки збор, изасланици свих радикалних пододбора. Београдски гости: гг. Јован Ђаја, Аца Станојевић, др. Мика Поповић, Андра Николић, Милутин Марковић отишли су у Ниш у очи збора. Збор је отворио Никола Пашик, нацртав мучну и очајну борбу народа у Србији против бирократског туторства. Овај говор изазвао је велико одушевљење, које се огледало у оним бурним узвицима „живео“, „тако је“, и т. д. Говор је врло важан и ја fey вам га послати у целости. Избор часништва збору био је овакав: Председник Никола Пашић, потпредседници Двм. Катић и Паја Вуковић, секретари Јаша Големовић, Алекса Ратарац и Вића Радовановић. После тог избора предложио је председник да се изабере одбор по окрувима по 40 лица. То је и учињено и тај одбор на својој седници по подне зготовио је дневни ред за други састанак збора 29. о. м. На другом састанку читан је записник прошлог састанка и честитке упућене збору, (било је до 220 честитака) а за тим је Андра Николић известио о раду одбора и о изменама Странчиних штатута, које је збор једногласно примио у начелу. На предлог председника честитао је збор телеграфски влади на сретном решењу железничког и црквеног питања. У 10 сати отишли су чланови збора у цркву на парастос кнезу Михаилу, а после парастоса приступило се избору сталног главног одбора радикалне странке, у који су ушли: Никола Пашић, Аца Станојевић, Јован Ђаја, Мика К. Ђорђевић, Андра Николић, Пера Милутин Марковић из Београда, Тоша Михаиловић, Дим. Катић, Пера Максимовић, Паја Вуковић, Риста Поповић, Ранко Тајсић, поп Милан Ђурић, поп Марко Петровић, др. Лаза Илић, Милија Миловановић, Јоца Ж. Јовановић и Јова Николић из ПЈпаја. По овлашћењу збора главни fee одбор одредити место и време идућег годишњег скупа. Збор је затим донео следећу резолуцију, која је управо и главни рад овога збора:

1. О народној војсци. Да би се српској држави углед с поља подигао, да би се њен војни значај појачао, да би се ред и слобода ивнутра јаче обезбедили, треба што пре према потреби, навикама и традицијама српскога народа завести добро органивовану и дисциплиновану народну војску, којој fee саставни део бити и стајаћа војска у колико је потребна за образовање што већег броја нижих чинова и као школа народној војсци. 2. О општинама. Пошто се сврше послови нарочито уставом, потребно је да се одмах законодавним путем уведе уређење општина, како би се што пре оствариле одавно исказиване жеље радикалне странке, да се утврди општинска самоуправа, и да се општине ослободе од поменутога и неприродно изведенога груписања. 3. О народном благостању. народне привреде, подизање народнога благостања, заштита домаћега производнога рада и усавршавање способности српских радника и привредника треба да буде ме|у првим задатцима и владе и законодавства. 4. О премеру земљишта. Потребно је за државне цели да се по могућности што пре изврши премер земље и катастер. Осим тога прека је потреба, да се и пре иввршења овога важнога дела поново учини нарочити премер земљишта, како би се отклониле многе неправде учињене народу нетачним премером и класификацијом и услед тога рђавим распоредом пореве, која на првом месту треба да буде праведно 5. О пуноважном представљању радикадне странке. Само главни одбор радикалне странке, својим радом и одлукама, представља пуноважно странку. Рад појединаца не може се ни у ком случају ставити у одговорност радикалној странци.

Писмо из Бугарске.

Софија, 25. маја. Недавно писао сам вам, какво је стан>е и какве су прилике у Бугарској. Данас немам вам ништа ванредног јавити, јер је све по старом. Могао бих вам само о парадама, говбама и којекаквим лудостима да пишем, али како све параде, гозбе и демонстрације, што се овде прирени толико не вреде, колико се по-

„ЗАСТАВА" ивлави редовно: средом, петком и недељом на целом табаку а уторником на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА за Аустро-Угареву: аа целу годину 14 ф. и. на по године 7 ф. н на четврт године 3 ф’ 50 н’ на 1 мвсе Ч 1 ф. 20 н. За Србију (у влату) на годину 32 дин., на пола године 16 дин., на четврт године 8 динара.

БРОЈ 85. у Новом Саду у петак 2. јуна 1889. ГОДИНА XXIV.

лиет целокупне ерпеке народне слободоумне етранке.

ОГЛАСИ рвчунају се по в новч.од овш врете оваких ситних слова, аа плака по 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а претплада и огласи адмииистрацији „ЗАСТАВЕ“ у Нови Сад. НЕНАПААћЕНА ПИСМА не лримају ое.' РУКОПИСИ не враћају се натраг, Поједини бројеви стају 10 новч.