Застава

Косово пољо У Далмацији. Пишу нам из КвиНа: У Далмвцији, близо Книна, има поле Косово. На овом Косову вма I—B1 — 8 села у броју од 4до 6000 душа. Оно ја иастањено са самим православним Србима, који су још за време турсжих гон>ен>а населили се. Косово је добило име од први насељеника српских, који су из Старе Србије доселили. Ове године саграђен је један нов храм, баш на средини Косова. Далматински владика Кнежевић на предлог книнских Срба, закључио је: да се новосаграђени храм има осветити лицем на Видов-дан а да се посвети св. великомученику кнезу Лазару. На сред Косова је жељезничка станица. t Божа Вучковик Из Смедерева јављају, да је онде 27. маја умр’о Божа Вучковић, бившипредавач у смедеревској гимназији и посланик велике на родне скупштине. Божа Вучковвћ је родом Босанац из Бањалуке. Као дете дошао је у Нови Сад, па је ту, примљен као благодејанвц у убоги дом, свршавао школе, све до седмог гимназијског разреда, који није могао свршити, ма да је био увек врло добар ђак. Почео је да расматра, да гледа и да мисла и даље, па због тога је морао да се уклони, управо да га увлоне као ђака, који пе гледа само у школску књигу. Отишао је затвм у Београд, где је продужио гимназију и положио испит зрелости, па онда прешао у велику школу, те се уписао у математско-фрлозофсжи одсек. Свршив тај одсек, није му понос донуштао, да обија прагове напредњачквх министара, те да дсбије где-год место за предавача, него оде у Смедерсво, и ту је заслуживао кору хлеба као адвокатски писар, све док не дође савезна влада, када дсби местозапре давача у смедеревској гомназији. Колико је нама познато, радио је, као новипар, на Ценићевом „Рад Нoку в а после на в Бо{би в , а као ђвк написао је више расправа за седнице ђачког друштва „Побра тимства I *, од којих су неке и штампане улистутсга друштва. Осим тога и преводио је. Од главних превода спомвњемо овде роман Чернишевскога: ,Шта да се ради", који је пре три године превео. За покојника се мсже рећи, да је цео својвек(тек ако му је 32 годиве било> провео у патњи, беди и сиротињи, а све за то што нвје умео да се погне и покори окслностЕма. Био је дсбар друг и веран пријатељ. Лака му црна земља и вечан помен међу вама! „Бизмарк или старост лудост* зове се нова глума, која се сваке вечери уз свлви смсх даје у неком позоришту у Њу-Јорку. Ко је био на напредњачком збору. У ,Одјеку“ читамо: и Ево ко вз срезова рамеког, голубачког и звижког дошли су на пагресњвчки збор и између осталих и ови угледни и вмућни трговци и газде које су повели напредњеци о свом трошку, и то прво из Градишта: Јована Богића сељака. Стевана Максића кочијаша, калфу Саве Марипковића ћурчије, Стојана Гашвћа касапина, Луку Новаковића касапина, Димитрија Ивановвћа, истераног пандура (овај је пошао у туђем оделу), Стевана Стојадиновића, Николу Рајичвћа, Јована Тошвћа, Милутина Јакшу (у туђем оделу), Васу Максвћа, Лазара Тршвћа, Јованчу Милвћа, Драгољуба Милошевића калфу, седам Бонини свврача цигана. Деље, били су Цвеја Жввановвћ вз Камијева, регент напред њачки, Мвладвн Бранковвћ збачени регент вз Царевца, Јован Н. свирач циганин вз Кучева са 16 непознатвх цигана, Настас Рајковвћ збачени регент из Миаилов&ца и калфа Огњан вз Градишта. На броју свега 40 којима су напредњаци платили трошак, а некима и одело набављали само да демонстративно кажу Србвји и Европи: ево вма на предњака! Ово је прва кита напредњачквх угледних и имућнвх трговаца и газда. 1 Скакавци у Угарској. Близу Пецела и Маглода појавило се ове године још више скакаваца, него лане. Мада су још врло ситни, ипак тамане силно пшеницу и јечам. По наредби министарства за по љопривреду почели су већ таманити те шкодљиве жввотињице, те је већ прва три дана похватано у мреже више од 360.000 ск&кавацг. Сад се намештају т. зв. сипарски плотови, који скакавцима затварају даље ширење, да се онда могу лакше хватати. Ти се плотови овом приликом први пут код нас по Европи употребљују, те се показало, да су за оваку цел изврсно средство. Исто тако покуша ће и француска влада ове године први пут и Ai жиру оваквим начином таманити скакавце.

Трговина.

= Нови Сад 1. (13.) јуна. Житарска радња. На житарским пијацама је како на горњим, тако и на свим довим гашим домаћгм радва са рапом сад после прошлвх празника духовских још једнако у пеком малом заетоју. У исто доба је цена шеници и кукурузу не само чврста него и напредна а, све усљед ево ове дуготрајне суше. По извештајима најновијим у нашој домовини је скоровећипом шеница оредка те слаба је нада у што берићетнију жетву. Кукурузи су увели и пожутили са преко мерно јаке сунчане жеге; сад кад је тој билци понајнужнија тиха росна киша трпи њежан стручак ужасву сушу. На нашим горњим пијацама је покрај умерене понуде за продају ране и всља за куповање доста огранвчена. На нашој је пијаци скоро без икакве промене минулих дапа било. Цена је шеници са неколико новчвћа напредовала. Данас се плаћа шеница новосадска, шајкашка и сремска 6 ф. 40—6 ф. 60 н. Наполица 5 ф. 50 н Јечам 4 ф. 60—70 н. Зоб 4 ф. 70—80 н. Кукуруз 4 ф. 10 н. До 4 ф. 20 н. Све од 100 кго

Брашна се троши задоста све по дојакошњој цени. Остали производи наши слабо су тражена роба, цене свему старе доста ниске. Маст на више 56 ф. 50—57 ф. 50 н. на мање 60 ф. Сланина сушена танка и средња 57 ф. 50 —58 ф. 50 н. тешка паљена 60—62 ф. све од 100 кгр. Роба наших вредних вртара-боставџија сад „у зелен* се односи у знатним коликоћама на страну колима, лађом и жељезницом; цене су према изврсној каквоћи веома ниске сваком овом производу. На свињској пијаци је угојених свиња мало, продаја се међутим обавља само за мештанску потрошњу, плаћа се за тешке 46—48 н. средње 44 до 45 н. лаке меснате 42 —43 н. од 1 кгр. Јагањаца је дневно задоста на пијаци цена је напредна пошто и зрелија роба овамо стиже; плаћа се од пара 5 ф. 50—7 ф. 50 н. тежи старвји 9—ll ф. од пара. Теоци 10—20 ф. од ком. Време ведро топло. Вода у Дунаву, Тиси, Сави и Драви на сввма станвцама у малом опадању. ♦ У Будимпешти 30. маја (11. јуна). Производи. Шљиве. Са свију крајева ди је стабло шљввино одомаћено стижу извештаји о хрђавом стању шљивика и да се нема надати што берићетнијој берби. Цена је и готовој а још више роби за термине се повисила. Закључено је на 5000 м. ц. за јесен. Плаћане су босанске 75 ком. у по кгр. за октобар 24 ф. 50 н. 85 ком. за окт. новембар 18 ф. 75 н. за октсбар српске 18 ф. 50 н. 90 ком. 16 ф. 75 н. 100 ком. 13 ф. 85 н. Певмез славонски 15 ф. 50 н. српски 15 ф. 25 н. продано пекмеза 2000 м. ц. Маст свињска са буретом 58 ф. 50—95 ф. Сланина тешка 52 ф. 50 —53 ф. 50 н. сеоска 52 ф. 50—53 ф. од 100 кгр. Спирвт се слабо трежи цене еу досадање, прост без порезе 14—14 ф. 25 н. рафвниран и порезан 51 ф. за квасац спирит 52 ф. 75 н. до 53 ф. Восак 118—119 ф. Меда се не тражи. Вариво. Пасуљ крупан бели 7 ф. 50—8 ф. 25 н. жути 8 ф. 25 н. сигна ђурска пасуљица 8 ф. 50 н. Сочиво 12—20 ф. Грвшак 9—lo ф. од 100 кгр. Вуна. У течају недеље је продано до 2200 м. ц. разне врсте вуне; и боље је продавано него о самом бившем медарди вашару. Цена је стигла ону висину на којој је лане у ово доба била. Плаћана је средња чешљанвца 74—79., планинска 70 ф., бачка лошије врсте 52 ф. 54 ф., средње 64 ф. до 66 ф , пештанска 51 ф. 52 ф., јагњећа 56 ф. до 60 ф., т&бачка роба 46 ф. 48 ф. Кожа свровгх је кравијвх 2500 ксм. продано по 66 ф. 68 ф., 1500 вом. воловскгх по 84 ф. до 86 ф., телећгх 8000 ксм. по 115 ф 118 ф. Све од 100 крг. * У Будимпешти 31. маја. (12. јуна.) На житној берзи шсвгца умерсно н)ђева, воља за куповањо доста ограничена, тевдевција мврвија апокрајпромета од 12.000 м. ц. цена се потпуно и чвретодосадања одржала. С& осталим зрвом слаб промет, цеве без прсмене. Плаћана шевица потиска тешва 81. и 80.5 7ф. 50 н., 79.5 7ф. 47 1 /, н. 78.5 7 ф 40 н. Севтомешка 81. и 80.5 7 ф. 47% н. Пештансва 81.5 7 ф. 40 н., 79.5 7 ф. 30 н. Бвчва 78.5 7 ф. 32% н. БанЕтсга 77.5 7 ф. 25 н., 79. 7 ф. 35 н. Стонсбеоградсва 79. 7 ф. 30 н. Све натримесеца Термивв : Шеница за јессн 7ф. 14—16 н. Зоб за јесен 5 ф. 27 29 н. Кужуруз за јуви-јули 4 ф. 62—64 н., за јули-автуст кукуруз 4 ф. 68—70 н. Репгца ксл за август-севтемб&р 13 ф. 15 ф. 25 новч.

Нови Сад, 1. јуна.

После растанка од четир и по године дочекасмо, да видимо др. Светозара Милетића опет у нашој средини. Данас, у четвртак у вече, стигао је др. Милетић из Будимпеште брвим влаком у Нови Сад. Тачан дан доласка дра Милетића био је и у најужим круговима непознат, он је дошао из Будимпеште са својом децом и зетом. Др. Милетић изгледа веома добро и био је у добром расположају. Од сад ћемо дакле имати дра Световара Милетића у нашој средини, где ће у кругу своје породице боравити. Пишући ове редове на завршетку листа рећи ћемо само толико, да се овом не радујемо само ми, не радују се само него васколики народ српски. У то име кличемо дру Световару Милетићу: Добро нам дошао! Данас после подне била је седница нашег црквеног одбора. Ивмеђу осталих предмета оверовљен је и избор једне половине одборника, пошто у времену није нико уложио протест против тог избора.

БРЗОЈАВИ „ЗАСТАВИЛ (Стигли 1. јуна у вече.) Београд. Одлуком првостепеног суда пуштен је Гарашанин на слободну ногу. Букурешт. Русви посланик Хитрово оставља месепа августа ово своје место. Брисл. Жансон пријавио је скупштипи, да ће у уторак поднети предлог, да се ово дапашње белгијско министарство стави под оптужбу. Париз. Деруле, Лезан и Лагер пуштепи су и вратили су се данас у Париз (Њих је у вароши Ангулему затворила полиција, што су протестовали против забране, да се у истој вароши први дан Духова држи буланжистички скуп.)

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. СКОРО ЈЕ РАЗГРАВЉЕНО ПРВО ИЗДАЊЕ 111. СВЕСКЕ НАРОДНОГ ПРИЈАТЕЉА Д ПОШТО СТИЖУ НОВЕ ПОРУКЕ приређује се дрУ Г0 из Д ање и биће кроз који дан готово. САДРЖАЈIII. СВЕСКЕ ЈЕ: ПОСЛЕ 500 ГОДИНА (Расматрања о косовској битци и пропасти царства српског) од Ј. ТОМНћА Ув ову књигу биће као додатакдруга кн>ига: „СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ 0 БОЈУ КОСОВСКОМ.“ (Састављене хронодошким редом.) Претплата на 4 свеске „Народног Пријатеља“ 1 фор. Прва је књига велика преко три гптампана табака; додатак је два штампана табака. Цена 111. свесци заједно с додатком 30 новчића или 4 гроша. Претплата се шиље г. Ј. Т. Чавићу, трговцу у Нови Сад. Може се добити и у свима нашим књижарама. У Новом Саду, 27. маја 1889. УрОДНИЧКИј одбор „НАРОДНОГ ПРИЈАТЕЉА/ Јавна захвала. По дсбивенсм благослову од нашег високопреосвећеног епископа и админ. митрополвје госп. Василијана, потрудили смо се, да црквену славу при св. ченејсвој црвви, које је храм св. Тројица, по застајању од 60 година поновимо. И заиста нисмо се у нади и подузећу преварили наш народ одазвао ее суделовањем са више страна, а наиме: из Србије, Срема, Шајкашке, Србобрана, вз околине, а поглавито из Новога Сада. Наши Ченејци се о в о м посетом изненадили и заиста је било дивно видити овај силви српски свет у заједници. При богослужењу почаствовао нас је преч. гос. архимандрит хоповачки Евлогије, парох св. николајевске цркве новосадске г. поп Божа, ђакон Милан Стоја, наше читаоничко певачко друштво са својим председнвком и умољени кум, омиљена ста рина г. Стеван Јефтић. По подне дошли су многи гости а и уважени председвик н&ше срп. правосл. цркв. општине г. др. Лаза Станојевић. По рез&њу колача пао је у тас леп дар од стр&не гостију и Ченејаца, да заиста лепу хвалу заслужују сви дарод&вци. Но осим тога даровања стевла je наша св. ченејска црква у року од 3 месеца више добротвора. Пре 2 године опште позната нарсдна добротворка гђа Нана Натошевићка дарсвала је више св. иксна, простирача за престол, ствхара етд. Она је прва отпочела, а на њу се и други дсбрствсри углед&ше, а вавме: гсспођа вашег пошт. гр&довЕлелнгка г. Ст. Пеције Поповића, која је таксфе за ч&сву тр&пезу вростир&ч и стихар за ђеке даров&л?; за тгм г. ђура Стајвћ, гвожђар новос&дски, са лепвм полвлејом, г. Пера и српруга му Катвпа М&тгћ, тргов&ц вивосадски, са простирачем ва валсње велике, а госпсђа Мите Чоквћа, грЦ. всвос&дсксг за в&лсње мале сдазв&ше се и даров&ше. Побуђени се д&кле валвзвмо, да оввм путем ci емр. гсреваведевмм суделачвма, гостима а понаособ д&родевцвма и добротворвма н&ше цркве јавно зехв&лгмо, са жељсм: да вх Бог поживи, и хиљадили се cpntEß дсбротвсрв! У Ногсме Саду, 3-ћи ден Духова 1889 Пера Кузмановић, Поп Зарија Станковић, тутор св. нен. цркве. парох св. чен. цркве. огллси. С Т Е Ч А Ј. !- 3 Од понуда које су управи смедеревске кредитне банке на расписани стечај 1. априла т. г. поднесене није управа могла ни једну изабрати, с тога данас понова расписује стечај ва управника. Управнику, који поред ваљане стручне спреме треба да влада осим српског добро и немачким јевиком, одреЦна је годишња плата 4000 динара а поред ове и сразмеран део тантијеце ив успешне добити. Кауција од 6000 динара има се положити или у готовом новцу или непокретном имању, вредећим папирима или личном јемству. На кауцију у готовом новцу плаћа Банка 6°/ 0 камате ако је готовина у злату, а 5% ако је у сребру. Понуде са сведочбама о способности треба упутити управи најдаље до 30. јуна т. г. као последњег дана ва пријаву Смедерево, 28. маја 1889. УПРАВА. МАВУФАКТУРНА ТРГОВИНА L МРФШИIНМ У НОВОМ САДУ потребује два помоћника, исти могу ллма сруппфп , _

МАПУФАКТУРПА ТРГППИПА lllim БОГДАНОВИм У РУМИ потребује једног помоћника. г __. 2 о гл А с. Усљед одлуве кр. котарског суда у Карловци од 13. маја 1889. бр. 2937. дозвољена је јавна дражба све покретне имовине спадајуће на оставину пок. српског митрополита патријарха Германа Апђелића у Ср. Карловцима те састојеће се из златних и сребрних ствари, сваковрстне рубенине, одела, посуђа, разноврстнога покућства, марве, каруца, књига, више стотина хектолитара белих и црних вина, старе и нове шљивовице, десертних вина, буради и т. д. те је у ту сврху одређен један једини рок за дан 17. јунија 1889. и сљедећих дана сваки пут од 9 сати пре подне и у 3 сата по подне у дворани патријаршеске резиденције у Карловци твмдодатком, да ће ове покретнине на темељу иввентара датаилно уз процјенбену вредност а ако устреба испод процјенбене вредности н&јбољем нудиоцу но само уз готов нов&ц се продавати и предати. Оставински инвентар стоји сваком на увид у жр. биљежничкој писарни у Ср. Карловцима. У Ср. Карловцима дне 1. јуна 1889. Кр. јавни биљежник као судбени повереник: 2_з Пауковић. ОПРАВЉАЊЕ ЦРКВЕ. Срнско црквена општина у Мраморку намерава своју цркву репарирати дати. Прорачун је стављен на 1804 фор. 15 нов. а. вр. а дан дражбе је одна 25. јунвја (7. јулије) 1889. пре подне у 9 сати. Јћцитанти им&ју положити 10°/© кауције. Услови се могу видети код председништва црквене општине у српској школи. У Мраморку 22. маја 1889. Викенти Мунћан, Гига Богосављевић, перовођ’. 2—з председник. ШПЕЦЕРАЈСКА РАДЊА ТOШЕ АРСЕНИЈЕВИћА у Панчеву потребује два млађа помоћника, воји су чисто шпецерајску струку изучили. Захтсва се српски, мађарсви и немачки језкк и могу одма стуПИТИ. 2—3 За одржање и полепшање <2% ЖЕНСКЕ ЛЕПОТЕ t\W/l ДРА БOТЕ ™ ДА ЗА ЛИЦЕ најбоље средство. Она уклања ва најкраће време, пеге, мрке Флеке и свакојаке оспе у лицу. Сасвим је нешкодљива и како се ова не прави од масти, то не проуврокује бубуљице на лицу. Цена једне тегле 1 Фор., мала тегла 60 новч. Дра БОТЕ ВОДИЦА ЗА УМИВАЊЕ особито добро средство да чува лице од бора и чини да лице постаје свежије и добије еластичност. Једна боца 50 новч. РИКАРДОВ ВЕЛУТИН ПУДЕР најфинији прашак ва лице (пудер), нема никаквих шкодљивих и штетних частица у себи, а добија се у белој, РЈЖКЧаСТОЈ и жу!>кастој крем-боји. Једна оригинална кутија стаје 1 *ор. Главно стовариште ва разашиљање код Александрп пл. Ковача апотекара у В. Бечкереку. Главно стовариште у Н. Саду у трговини Панте Јовановића. У Митровици: К. А. Суботића. Јамина: (Славонија) Ј. Песина. У Будапешти главни депо: Јоsef Тбгбк, Konigsgasse 12. У Темишвару апотеке С. М. Jahner, Klansmann und Albert (Stadtapotheke), St. TArczay. Само je онда прави наш проиввод, ако има горе насликана наша ваштитна марка и ако је вготовљена у апотеци АЛЕКСАНДРА КОВАЧА. 9 —lo Наручбине са стране обава>ају се најбрже. ..ЕКIЦЕЛЗИОРсправа за крунење кукуруза. А s = *» 3 Ж., V = и ■№ ** е s w I ИIШ a » a ----- . © Ове у еввком иогледу врдо практичне справе могу се добр.ти једино код: Д. ЈОВАНОВВћА СИВА у ЗЕМУНУ комад по 4 фор. а. вр. за готов вовац уз поузеће. Цела спр&ва тежи једва 5 кила, те се може по свој држвви псштом слати. Ко унапред пошаље 4 Фор. 40 новч. дсставиће му ее ова справа франко. Поручбине из краљевине Србије нека се заједно с новцем уираве једино на: Српско пољопрквредно друштво у Београду које се, осведочено о оскбитој практичности оввх справа, примило растуривава встих по Србији. 29 -80

Шжжжжж мздажалац Мм«ц» ТомЛ Одтгтетзв јдоп* штамшдоа Сгетовауа