Застава, 09. 06. 1891., стр. 1

ЗАСТАВА

лист целокупне ерпске народне слободоумне странке.

ДУXОВИ

„М и р в а м!“ 1 * 1 „А еви који вероваше, ( бијаху ваједно, и имаху ? све ваједно. . „И течевину и има н. е .1 продаваху и равдаваху I евима као што ко треба-1 гае.“ (Д. А. 11. 44. 45.) ••••••••••••• **< И прогласише Исуса за бунтовника. И < ухапсише га. Без икаква обзира суду га 1 предадоше. И суд га осуди .... ј Госп од а рекоше: „Распни га!“ .. . ~Распни га“ —повикаше и слуге... И из уста гладних најамника одјекну: „Распни га!“... 1 Одјек тај одлете и на „Голготу“. Ту * се одби о крст намењен смрти Исусовој. И зликовци извршише пресуду. Подигоше 1 Исуса жива на крст и разапеше га .. . 1 Да зверска поступка!... Да грозне смрти ! . . . * 1 Зашто га разапеше? ( Исус је проповедао нов наук. Имао је ] нове мисли. Исповедао је нова начела .. . Исус је тежио за једнакошћу. Говорио , о правди и правичности. Проповедао је ј братство. Љубио је слободу и волео i човештво .... j Исус је учио просте и неуке. Подизао < понижене. Бранио потиштене. Говорио против силе. Самовољне је корео ... i Науке му гесло беше: „Слобода, јед- ( накост; братство, милоср^е! 11 ... i И ето, за то га разапеше. * * * Може ли се наук уништити? Може ли се мисао уапсити? Даје ли се начело на крст разапети ? . . . , Господа, слуге, најамници гла- 5 дни преваришесе!... j Тело Исусово разапеше. Гвозденим га i клинцима приковаше за негда „срамни“, ( данас „часни“ крст. И копљем га бодоше. ] И у гроб га положише. Сахранише га... Али наук Исусов; Исусову мисао; на- i чело његово то не могоше сахранити. i Тре ћ и дан већ васкрсну у својј св е т лос т и св о ј ој. i Смрт беше дакле побеђена!... i Победише је жене, које прве објавише j ускрснуће. Победнше ученици верни, које ј не помутише господа; које не застрашише < слуге; које најамници гладни не збунише. j

Победи је и неверни Тома, који ипак на i послетку мораде признатн величину, узор ( и чистоту науке његове, јер му очевидна i беше рана, задана од господе узвишеној i мисли и узор начелу Исусовом. Победише , је на покон сви, који прихватише верно i начело Исусово и који једнодушно запе- f ваше: i „Ускрснуће твојеХристеСпасе! на небу с песмама пр о- ' слављају. Па као што они тамо ] чине, тако и нас на земљи удосто-. ји чистим срцем Тебе славити! 11 ... i * * < * ] „Мир вам!“ То беху прве речи по „вас- , крсу.“ Тако се поздрављаху ученици Христови. j „Мир вам!“ У духу тих речи отпоче- 5 ше ученици проповедати Христа и наук његов. ( „Мир вам!“ беше знак неке страве ме- т ћу ученицима; знак неке зебње и неиз- 5 весности. „Мир вам!“ казиваше им, да се у ти- ; шини прикупе; у тишини приберу; у тишини да се приуготове. j „Мир вам!“ даваше им начина, како у тишини да се спреме за велико дело, , за које их је богочовек Исус образовао; које им је див учитељ у аманет оставио. Ваљало им је спремити се за , одлу чну акцију! . . . И у томе провели су ученици пуних педесет дана. Али тада беху и спремни. Све беше прибрано; све пречишћено; све 5 готово. Само да се напред пође. * ] И освану петдесети дан. Заказан беше збор ученика. И ту је дакле ваљало од- < лучити: да ли да се у акцију ступи, или ] да се напусти све; да се сваки у себе повуче и изневери онога дива, који је свој ! живот жртвовао за њих, за народ, за чо- , вештво; да изневери онога човека, који се < умом својим, својим начином узвисио над < смртним људима и стао у ред триједи- , н о га бога ... i И сабраше се у једну кућу. Беше се искупило мноштво народа. И ту се саве- Е товаше. Изменуше мисли. И кад „у једанпут постаде хука с неба ( као дува , ње силнога ветра, и напуни сву кућу, r где сеђаху ученици. И дух свети показа им се у огњеним језицима, који седоше по један над свакога апостола. И напунише се сви духа светога и стадоше говорити, i као што им дух даваше“. . . . И они дакле i

постадоше једнодушни. Задахнути ех У једном мишљу, једним осећајем, једном љубављу према своме ближњем; према начелу, кога су од учитеља у аманет добили. И беше решено. „Резолуција" беше донешена: да се не сме клонгти; да се не може натраг. „Програм“ кога им је учитељ оставио, ваља до краја извести; ваља га оства р и т и. Изневерити га; напустити целу мисао; заставу из руку оставити—било би кукавички. Смело ваља напред поћи и борбу до краја извести. Само се тако начелу служи. И учитељ је за начело умро, па ваља сваки смрти слободно у очи да погледа. Напред дакле на ј од лу чније! И акција се отпоче. Први изиђе ученик Петар и смело стаде народу проповедати Исуса Христа распетога: да је „син човечији“; да га је сам Бог послао с неба на земљу, баш онда, када је на земљи највише силе и самовоље било; када на земљи тиранија владаше; просте и неуке гонише и робство царствоваше. Послао га беше сам Вог, да спасе свет.... Да је својевољно страдао, распет био на крст и „васкрсао“; „узнео се на небо“ ка о бо г, кога ће сва поколења људска славити и величати. ... „Покајте се“ рече им Петар „и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар светога Духа“. (Д. А. 11. 38.) „Јер је за васобећањеидецу вашу, изасведаљне које ће год дозвати Господ Бог наш.“ (Д. А. 11. 39.) Спасите се од овога покваренога рода“. (Д. А. 11. 40.) Народ је сакупљени слушао проповед. Занешен речитошћу ученика Петра и садржином проповеди његове, као и свију осталих пропагатора дивио се. И листом је поврвео за њима „. . . .и пристадеу тај дан окотри хиљадедуina“. (Д. А. 11. 41.) „А сви који вероваше, бијаху заједно, и имаху све заједно. „И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше“. (Д. А. 11. 44. 45.) Тако се окончао збор ученика Исусових. И они сви слошке за тим пођоше на посао. На то их је још више орабрио

први успех. Кад видеше то господа, она господа, која мислише, да са Исусом приковаше на крст и начело његово посрамигае се. Мислигае после смрти Исусове, да ће моћи рахатно се башкарити и даље свет обмањивати, али се преварише. Љуто се преварише. Верни ученици Исусови прихватише заставу учитеља свога и задахнути једном мишљу одлучно наставише тамо, где је учитељ стао. А то учини духовски збор, који беше очита победа над неваљалом господом лажном „интелигенцијом“. И ма да пут, којим ученици пођоше беше трнован, опет они продираху. Продираху и наследници њихови. II поред тога, што их гонише, апсише и на муке мећаше, опет у раду своме успеше. То је баш и припомогло. Хришћанство се рашири на свечетири стране светаипостаде чиниоц с којим се мора у свакој прилици рачунати.... •е- f.

ХАРМОНИЈА И ДИСХАРМОНИЈА.

•Баш нас, боже мој, има свакојаких на ово- j ме белом свету! Ево само изволте погледати ј око себе, па ћете видити, да нас има свакојаких. i Има поштених, а има и непоштених, има па- j метних, а и лудих, има доброћудних, а има бе- I сних, има... а ко ће све избројати каквих j има. Па ипак, видите, има неких, који пропо- i ведају свету, како је у овом свету све удеше- ј но складно, како овај свет показује пајвећу j хармонију, а није тако. Верујте ми није тако, него баш па против у свету влада највећа дис- i хармонија, само смо се ми већ навикли на њу, i па нам изгледа као нешто лепо, па за то и i велимо „да је овај свет најлепша појема, а Бог j да је највећи песник“ а иначе у самој ствари i није тако. Јер тек не можемо рећи, да миро- ( љубиви Мирко, бесни Јојкић, плашљиви Полит, i среброљубиви Вучетић, торбар Ст. В. Поповић i и сентиментални Јоксимовић, да они дакле, кад ( их све скупимо у једно коло, дају један хар- i моничан акорд ! То тек нећемо рећи! Бар моје i пемузикално уво тај акорд вређа. ; Ево баш да узмемо само неколико тонова i из тог акорда да чујете какав ће акорд испа- ( сти и ја крив, ако вам не узвређа уво. i Ето узмимо само мирољубивог г. Мирка. i Видите га само како је добар. На лицу му се . огледа сушта мирољубивост. Чујте га само, ка- 1 ко с највећим жаром своје мирољубиве душе, i тражп слоге, тражи хармоније и неког новог j Марка Куртија (ал’ не у свом колу), који би i

био тако добар, па да се изволи бацити у про- i валију (истина је незнам какву, ал’ текје про- ■ валија, па само нек он изволи скочити) на ве- i лију радост и г. Мирко и „нашег слоге и јед- ! нодушности толи жудног српског народа,“ i јер се народу а и г. Мирку већ досадило лу- i тати по овој грозној неизвесности, у фигури i речено, по „грозној жаркој песка пустињи.“ i Па зар то није лепо? Бога ми јесте! Само је i заиста срамота, да на расписани стечај г. Мир- < ка ево до данас још нико није компетовао. Све- 1 једно на душу г. Мирка не пада грех, он је i рекао и спасао душу своју. i Ето, видите, отприлике какав је г. Мирко, i а гледајте само г. Јојкића. Видите га, какоје i позеленио од беса, па све гута јед и отров, ' који је, по свој прилици, „ајнемовао“ из „Стар- i малог.“ Тај вам пе тражи слоге и незнам но- i вог Марка Куртија, он каже, да радикале тре- ј ба уништити, па и сваког оног, који није уз 1 њи, јер радикали, вели, шире неморал и отров, i па ће да упропасте наш (тамо њихов) парод. i Он је, видите, лекар, па зна, шта је отров, а i шта није, ваљда тек није бадава толике годи- . не провео горе на медецини. Па видите, као < добар, забринут за здравље својих ближњих, i приметивши отров, а особито у „Стармалом“ i (зацело је и он прогутао неколико отровних i пилула, па је тако и приметио), одмах је по- t викао танко, гласовито: „Чувајте се „Старма- 1 лог“ он просипа отров, све ће нас потровати!“ i И он је успео, „отровник“ мораде престати и i г. Јојкић одлахну душом и сад задовољно трља ’ руке. Заиста српски народ мора бити захвалан i г. Јојкићу, што га је спасао од коначне про- j

пасти и име његово записати е, сад где? То незнам, ал’ свеједно, тек мора записати ма где. Него ипак пам је нешто чудно. Знамо већ, да г. Јојкић има врло бистро око и ум, то смо се уверили, ал’ нам је чудно, како да г. Јојкић још до сад није приметио неки нов отров, који је, бар по нашем нестручњачком мишлењу. канда опаснији од ~отрова“, који је сипао „Стармали“. Ми ћемо бити тако слободни, да му покажемо где је тај отров. Излази у Ново*м Саду један лист (баш што је и ~Стармали“), па га издаје један лекар (исти истацки симптоми), читају га паша деца и мушка и женска (јел’те да је исто?) и у њему пише, осим осталих и г. Милан Савић. Дакле тај г. Милан Савић (он је иначе из дуга времена књижевник) излио је до сад доста отрова (бар ми мислимо да је отров) у наше поједине листове, ал’ сад у последње време, почео је да нас пита неким опасним отровом, који може да јако нашкоди моралном организму наше младежи. Не верујете? Ево само изволте прочитати „Керског Лира“, „Аврамову љубав“. Ту вам се лепо прича како њих две сестре издржавају једног швалера солдата, како га залажу медом и шећером и све се надмећу, која ће боље да му угове, само да би њој био наклоњенији и само њу „љубио“. У другој видите како Јулчика зове на „рандеву” Аврама, чујете брбљаву Ержу, излази пред вас љубопитљива Фаника и Жужа, пандурски каплар Ромап и све таке особе, па ти је милина слушати, како све по типару разглабају о Јулчикипој и Аврамовој љубави. Заиста нешто врло поучно! Примећујете ли г. Јојкићу отров?

Бојите ли се да ће вам се деца отровати ? Пли може бити мислите, да ваша деца и у опште српска младеж, треба да зпа како Јулча, Пана • и Жужа издржавају своје швалере и како то оне ашикују с њима под капијама и где већ I то било? Разуме се, наш друштвени живот је иеразвијен, у њему пема материјала за приповетку, • него треба да се пустпмо у „слушкињски свет“, у њему има неисцрпивог материјала за српску : приповетку. Ту ћемо наћи пупо морала, пуно : карактера које треба наша младеж да проучава, јер ће зацело имати користи од тога! Ila тај господин је у „Матици Српској“ једином i нашем просветном заводу овде, он доноси суд о многим делима, која се подносе Матици на оцену, па зацело много и одбаци с тога, што није написано у оном жанру у ком он пише. Дакле г. Јојкићу изволте само анализовати тај (по пашем нестручњачком мпењу) отров, па нам изволте јавити, дали је опасан по морални организам наше младежи, и српски парод ће вам бити захвалан. Но док г. Јојкић пе конi статује јели отров или није, предлажемо i очевима и матерама, да тај отров пе .пуштајуу своје куће, јер знате, питајте i г. Јојкића, добро се чувати. Овим ми нећемо, • да устанемо против оног белетристичког листа, , у којем је Милан Савић почео да износи своје • штудије са пијаце и испод капија, него би хтели, да опоменемо г. уредника, да буде мало обазривији при примању радова за његов лист. Е сад join једап тон и акорд је готов! > Сећатели се како сте се оно зачудили, кад ’ сте чули, да Стеван В. Поповић сазива учи-

СРПСКА ОМЛАДИНА.

На догледу благога дана, светла празника Духова, кад се васколико православно хришћанство спрема, да прослави свечаним начином онај дивни тренутак, кад оно апостоли, ученици Христови одлучише, да верни науци Христовој, одани идеји свога учитеља пођу по свету проповедајући наук свог учитеља, уливајући у народе дух правде и истине, не презајући уз то ни од каквих мука, не жалећи ни живота свога и нехотице нам се намеће мисао, да прозборимо коју о српској ,омладини. Српски народ уопште мора данас да води рачуна о две омладине, о омладини братској тамо преко Саве и о омладини с ове стране Саве и Дунава. И ако је та омладина узданица народна подељена данас на два дела ипак има нечег заједничког, што нас везује, а то је мисао, да на политичком, просветном и другатвеном пољу уопште порадимо на том да нам народ наш српски у сваком погледу пође у напредак, да порадимо на том, да се од народа српског створи народ, који ће бити на сваком пољу међу првима. Али све се ово неда створити ни остварити седећи са скргатеним рукама, неда се то постићи празним филозофисањем. Напредак и бол,итак народа српског може се створити само мушким радом, истрајношћу, момач-

„ЗАСТЛВА« издази редовио: средом, петком и недељом на целом табаку, а уторком иа по табака. ЦЕНА ЈЕ за Аустро-Угарску: на целу годину 14 ф. н. на по годипе 7 ф. н. на четврт године 3 ф. 50 н. на 1 месец 1 ф. 20 н. За Србију на годину 32 дин., на по године 16 дин., на четврт године 8 динара.

БРОЈ 86. У НОВОМ САДУ У НЕДЕЉУ 9. ЈУНА 1891. ГОДИНА XXVI.

За ОГЛАСЕ плаКа се по 6 новч. од сваке врсте оваких ситних слова; ва жиг се плаћа по 30 новч. сваки пут. ДОИИСП гааљу се уредништву, а претплата и огласи администрацији „ЗАСТЛВЕ« у Нови Сад. НЕИЛАИЕНА ПИСМА не примају се. РУКЦЏИСЕ не враћамо. Поједини бројеви стају 10 новч.