Застава, 09. 06. 1891., стр. 2

тељску скупштину будимске епархије? Па не само то, него још и расписује награду од три дуката на једну расправу. Ко се томе не би чудио, па још задаје сам и тему. Није нама чудно што, незнам, задаје тему, него нам је чудно, да оваку тему задаје Ст. В. Поповић. Видите, он тражи, да му се реши то питање, шта је узрок, што наша школа пропада и како би се могло том злу доскочити. Јелте да је то чудновато и не само то, него и смешно. Ст. В. Поповић расписује награду на ову тему ! Награда, истина Вог, није баш Бог зна како велика, али кад се узме у обзир, да се даде врло лако решити, онда је доста велика. Мени је врло жао, што ја то нисам пре дознао, ја би је писао и тврдо сам уверен, да би ја добио награду. Моја расправа не би била велика, јер нашто отезати, него би баш казао све укратко, и одмах би без сваког увода прешао на ствар. Ево видите, како би ја отприлике решио та два задана питања: „Наша школа за то пропада, све дотле ће пропадати, догод буде школски референт Ст. В. Поповић и њему слични; а најбоље би се доскочило том злу, ако се скине са тог звања Ст. В. Поповић и постави се на то место, који је дорастао томе, и који ни у чему није налик Ст. В. Поповићу! Видите тако би ја и тврдо сам уверен, да би Ст. В. Поповић мени досудио награду, јер треба да знате, да се он као мало направио луд, као бајаги он незна, шта је, односно ко је крив пропадању наше школе. Зна он врло добро, него, несташко један, хоће да види знали то још когод. Ја не звам како је решио то литале онај, што је добио награду. Можда је

рекао, да су криви учитељи, који не обожавају чика Стеву и не клањају му се и који нису довољно напуњени „хазафишагом", и да ће школа наша одмах пропасти ако дође за главног реферевта Ника Максимовић, а не чика Стева, не знам рекох, али све ми се чини, да није овако решио као ја, јер би иначе ту расправу чика Стева штампао, да виде и други свет ко је узрок пропадању српске школе. Мени је врло жао, што нисам дознао пре, па би сад лепо имао чика Стевина три дуката. Што би се радовао, то неможете замислити. Завио би их у ~флиспапир“, па би их чувао, јер ко зна из чије их је руке чика Стева добио, можда из руке какве високе особе, а то тек није мала ствар имати оне дукате, које је по џепу шеврљала каква висока особа. Још имам нешто, зашто би волео да имам чика Стевине дукате. Ако би једном наступило то сретно доба, да чика Стеву збаце са тог његовог. , садањег звања и са надзорништва Текелијану: ма, и не буде више ни директор саборске канцеларије, па остане без игде ичега, ја би му та три дуката у „флиспапиру” послао и он би ми се лепо јавно захвалио. (Неки учитељи већ кажу, да he му сваки дати по три и више дуката, само једанпут нек се окане школе. И ето мени славе и прилике да стечем рајско насеље! Ето вам и четвртог гласа. Сад изволте их лупити сву четворицу у један мах о земљу и , кад сваки јекне својим гласом изволте запушити уши, јер ће вам пући бубањ у ушима. Ето то вам је та хваљена хармонија. —OР~

icoM борбом. Ово је лозннка, која ваља све нае, који данас спадамо у редове омладине, било у ком крају Српства, да руководи, која ваља да је записана дубоко у срцу, зарезана у души. И за све то, покрај мушког рада и истрајности мора бити правог и чистог родољубивог осећања, жарког одушевљења спојеног са озбиљним размишљањем и спреме за одлучан и поштен рад. Српска омладина, тамо с оне стране Саве и Дунаво схватила је свој задатак и она је после дужег застоја почела да ради. Гледајући и посматрајући стање балканских народа, уверила се, да само слога и пријатељски споразум међу тим народима може довести како Србију тако и све остале народе на Балкану до неке мете, она је ево почела да крчи пута тој слози и том споразуму. Она је учинила први корак а шат буде среће, да јој се намера и оствари. Још нам је у живој памети састанак Срба и Румуна ђака у Турнсеверину и гле ми видимо, да се та иста прекосавска омладина српска спрема, да пружи братску ру к у Грцима, заборављајући на све оне историјске чињенице, које некад раздвајаху два народа, којима је судба тако рећи истоветна. Посматрајући јаде и невоље, видећи страдање српске браће тамо у Маћедонији и Старој Србији не остаде она равнодушна, спрема она меморандум, да изнесе свему свету на видик, да посред образоване Европе има модерних варвара, да помогне потиштеној браћи српској тим, кад не може већ чим другим. Међу политичким борцима и првацима у Србији видимо ми данас густе редове младих људи, душевно крепких, који су вољни и орни, да сложним и истрајним радом очувају ону груду слободне српске земље, да је дигну до величине и сјаја. И тим и таким радом задобише они највећу награду, којом се могу дичити и поносити поштени и карактерни људи, задобише народно поверење. Народ српски је данас наградио људе, који је годинама веровао и који га не изневерише ни у најтежим часовима. Ми данас видимо на државној крми у Србији саме млађе људе, старије чланове српске омладине, они данас управљају судбом Србије и уживају поверење народа српског. Јесте, али то се не даде постићи тромошћу и млитавошћу него енергијом и истрајношћу. Загледајмо мало боље у чисто књижеван рад прекосавске браће наше и ми ћемо видети, да се покрај оседелих наших књижевника појављују сваким даном све новије, све спремније млађе снаге, које нам пружају лепе наде, да неће послужити српској књизи на срамоту. Овако су радили старији чланови српске омладине тамо у Србији, а данас се угледају на њих и чланови и ако буде среће, Србија се неће њима постидети. А смемо ли сад казати, какво стање влада у нашој омладини овде у нашим крајевима, смемо ли ми изнети сав онај јад, који је код нас већ неколико година овладао у омладини. Кад се сетимо оних дивних дана, кад оно бегае овладала ера омладинска, кад помислимо, да је она бујна струја заталасала све слојеве у народу српском, да је

улевала живота и пружала снаге свакој ч нашој установи народној, нама, гледајући у овај немар према свему, посматрајући ово и мртвило, које је овладало на свима гранама н нашег друштвеног живота, које је почело кужити већ и неке слојеве нашег иарода, па захватило већ корена и у самој омладини, онда нам долази тако тешко, да би се чисто заплакали. Минуле су године, она омладинска ера пре двадесет година, данас је само лепа успомена и једна од најдивнијих тачакау новијој, па ако хоћете и у старијој историји Срба у овим крајевима. Прилике се измениле, а са приликама изменише се и људи. Правог вође је нестало, а многи од оних, који некад играху улогу првака народних и титрајући се поверењем народним, изгубише га, живећи за своје себичне интересе, угафајући свом џепу и свом стомаку. Но тим људима пође за руком, да за- Ј добију за се и повећи део српске омладине, с позивајући се зар на своју прошлост. Обе- 1 ћањима и ласкањем преварише један део о- i младине српске, заведоше је за политичку i Голеш планину, научише је пре времена i ћутати, васпиташе је, да живи за се и за < своје личне потребе и тиме дотераше до- i тле, да ћемо дочекати, да код нас овлада < шарлатанство у сваком погледу. У јавној радњи Срба у овим крајеви- ] ма настао је застој, наступило је мртви- i ло. Старији се повукли у мишије рупе, ] да се одмарају на стеченим лаворикама ’ или се одали уживању својих звања, сте- ] чених стога, што напустише борбу занарод * свој. Поделише се у два табора, поделише i и омладину, научише један део да забо- i рави на своје идеале, да се клања „златном телету“. И данас одиста видимо, да ' се омладина не упушта у наше јавне ства- 1 ри, не одушевљава је јаван рад, не видимо ] нигде полета. Цео јаван рад једног дела 1 омладине састојао се за ових последњих 1 неколико година у писању и потписива- 1 њу повереница и неповереница и клања- 1 њу појединим личностима, А кад би тај < део омладине и то на жалост повећи ' део у споразуму са осталом браћом 1 својом, која би хтела да ради, прегнула 1 мало, засукала рукаве, те се појавила о- 1 душевљена, испуњена жарким родољуб- 1 љем, спремна за истрајан рад и мушку : борбу, ми би видели, да би са наш јавни ' живот кренуо другим правцем, да би на- , род, који своје омладине изневерио није, 1 као што су многи старији чланови омла-. с њиме то чинили, радосно прихватио омладину своју и пошао с њом. И то није тешко учинити, само треба смети, треба хтети, па да видиш куд се лети. , Ово стање, које је данас овладало у омладини не може дуго трајати. Оно ће се изменити и ми се надамо, да то неће ■ бити далеко, заведена браћа he се уверити, да не имађаху право, стресће са себе чаму и млитавост, увериће се, да се саможивим делањем неда много постићи, да је ласкање обмана а обећање лаж, да је поверење народно најлепша ствар. Али све дотле, док то не буде ваља истрајати, и држимо да смемо бити тврдо уверени, да ће они чланови српске омладине, који не гледе на положај у великом свету него у народу, који не маре за славу не-

чију у прошлости, него за рад и делање и у садашњости, истрајати у свом уверењу и п и тим оправдати оне наде, које народ у л њих полаже. Павле Орловић. н

ШКОЛСКИ НАДЗОР.

Пише Добрурад. 1’ Ивобраасеље народу нравствену Моћ даје, јачу груба исполииа. Р Трвен мора бити пут И широк, да вам могу старци, деца А Следовати равно тим. е ’ Не превирите ни туђи орудија, у К Крчевини давашн>ој. ц Лукијан Мушицки. а 111. Какав треба да је школски надзор? с (Види 82. и 84. број ~3аставе.“) н За човека, који иоле уме разборито да st мисли и разложно да суди, одговор на л ово питање био би веома лак. Та за бога! д Какав би и могао бити школски надзор п иначе, до ли стручан? Школу ваља да у надзирава онај, који зна шта је школа; и , који зна од каквих услова напредак школ- и , ски зависи: који ће као вештији и усавр- д шенији учитељ умети и моћи учитеља по- з , саветовати, са кривога на бољи пут упу- в тити, те тако и самој општој ствари ко- и ристити помажући учитељу у свакој ње- в . говој недоумици и изричући о његовом г , раду стручан и праведан суд: Ово је тако с i природно, тако јасно, као год што је при- л . родно и јасно, да није ковач позван да з оцењује чизмарски посао нити да он чиз- а > мара упућује, како ће боље чизму напра- i . вити итд. 1 Па колико је ова ствар природна и ја- i L сна, ипак многи и многи, па чак и такови, . који су позвани да дрмају школском и с , учитељском судбином, не увиђају то. Код з L њих је природно, да лекар испитује чове- / • ку здравље и да лекар лекара надзирава; i . код њих је природно, да мерник мернички . а правник правнички посао надледа и пре- i ј с уђуј е 5 али им ни ј е природно, да се школ- ) [ ски рад поверава школском човеку! Још . [ и данас ми је живо у памети одговор по[ којног кр. угарског министра просвете Ав- i . густа Трефора, који је једној депутацији < . од школских људи, која је дошла да моли - министра, да школски надзор поверава i г стручним школским људима, одговорио: i . да не мора човек бити баш школ- < ски човек, д а оцени успех и рад< 'једног учитеља, као да би надзорни- < . ков посао био само то, да слуша у шко- : 3 ли, како ђаци одговарају, па ако деца не i t ћуте већ говоре, онда је општи резултат . добар; ако ли деца ћуте или спорије од- ' r говарају, онда не ваља ништа, а томе је < j наравно, учитељ крив, па пунктум! Надз зорник је своју дужност свршио. Тако је ето мислио и говорио, а није i з много другчије ни радио један министар , просвете! А шта да речемо за наше ми- i j нистре просвете: Чланове школског саве- ; та и један црквено-народни сабор? Јесу i ли они друкчије радили? Баш ни мало. i . Сетимо се само последњег расправног . сабора, у коме је др. Ника Мамсимовић, члан и потпредседник школског савета \ као највише школске власти наше, кога i у најновије време истакоше и за једног i s од кандидата за врховног школског над- i - зорника, коло водио и чијим је заузи- мањем закључено, да врховни надзорник е буде: патријарх; епархијски : дијецезалне - владике ; а среки: проте ; сетимо се, велим, а, тога и такога рада, па смо одмах на чисто са њиховим мишљењем о школи. Ово v мишљење није попустило код нашег школ- ског савета ни до најновијега времена. ■ . Жив је пример томе то, што, када оно ■ а суспендоваше г. Ст. В. Поповића епархијског шк. референта, поставише му за ' . заменика проту; а када после суспендо-. , ваше и другога епархијскога референта г. , - Миту Долгу, супституисаше му једног , 0 обичног свештеника поред толико опро- 1 е баних професора и учитеља! j Ове и оваке појаве у данашње време i - поред толико развијене педагошке науке, i - заиста су врло жалосне, а и последице су i г још жалосније, што је сасвим природно. - Од како је света и века, није неук неука ] . учио ни слепац слепца водио; а таковим i ij чим ради би неки данас само школу да i i усреће и још од ње напретка да очекују! ] , А не виде и неће да виде, да гдегод се , - тако ради, да је ту застој и назадак; а i > где се ради онако, како треба, како иоле < I здрав разум налаже: да је тамо очевидан i ? напредак! Неће, велим, да виде то, јер , j делом ево и дан данас чине онако, како i - не треба да буде. Било је негда време, када су свеште- " ници били једини управитељи и надзор- > ници школски и када су и световњаци разне струке, само не школске, бивали' <

и могли бити то исто; али онако је и напредовала школа пужијим корацима, а ваљада не желимо опет то? Част и поштење свештеницима, али што није за њих, није. Чувени немачки педагог Др. В. Ј. Куртман говорећи о надзо- ] ру вели за свештенике: „Свештенике ста- , ре и такове што старо хвале, одликујмо свачим пре него надзором школским, коме они нису дорасли, коме можда никад дорасли нису ни били“.*) То исто само мало другим речима вели исти педагог и за остале нешколске људо. И има право; jep кад би се дозволило да нестручњаци буду надзорници, зашто онда од учитеља тражити стручну спрему? Видели смо још напред, да школа има своје две стране: спољашњу и трашњу. Код спољашње у неким стварима, може и нестручњак, рецимо лаик, знати, да ли је тттто у реду или не. Може знати. . да ли постоји школска зграда, да ли има школа огрева, да ли се учитељу издаје уредно плата, да ли школа има у чила, и т. д. Али се од нестручњака не може изискивати да зна, нити он фактично зна: да ли постојећа зграда ваља, и ако ваља зашто ваља; ако ли не ваља, зашто не ваља и каква треба да буде; он зна да има учила, али да ли су та учила у довољном броју, да ли ваљају и каква у опште учила требају, то он не зна, итд. Ни , сама дакле спољашња страна, која је више • материјалне природе, не може се ваљаном , замислити без стручног надзора и управе, а шта тек да рекнемо о унутарњој, ду■ шевној и важнијој страни школској, где надзорник често има да буде учитељ учи• тељу? Први и најпризнатији српски педагог [ садашњег времена, који је педагогију из ( темеља простудирао, који као наставник ■ дуже времена ради и који је са педагош; ког књижевног рада на леп глас изишао: [ Др. Војислав Бакић, професор и у- правитељ учитељске школе у Београду, - у расправи својој о надзору школском ве[ ли између осталога и то, да надзор ваља -да буде: стручан, непрекидан, правичан - и поучан. Па онда од речи до речи наi ставља овако: i „1. Стручан надзор могу вршити саiмо она лица, која добро познају наше : школе а нарочито: њихово урефење; на- ставни план и програме предавања; наставне начине и средетва; одношаје школ- ске према кући и цркви, друштву и др- жави; моћ ученичког схватања; спрему з наставничку; и разне прилике и неприг лике школске. А то може знати само прак- тичан предлог и научно образован наз ставник. „2. Надзор ради поуке могу вршити само она стручна лица, која немају з никакве друге службе. Тај надзор треба j да траје непрекидно, преко целе годи- не. Само стални надзорник може добро - упознати школе и наставнике и може овиrма помоћи у њиховом раду, било поука. ма и угледним предавањима, или набавd љањем школских потреба и уклањањем , разних сметња. i „3. Само сталан стручни надзорник, i који исте школе више пута прегледа и у г њима се дуже задржава, који добро по- знаје наставнике оних школа, које он над- гледа, а зна добро и то, шта се по закокну и по науци од школе захтева, може е бити правичан при оцењивању успеха. :, који је школа постигла, те се неће лако - огрешити ни о закон, ни о личне интео ресе појединих наставника. ,д. Код таког надзора нису потребне ~ онаке оцене рада наставничког, какве се о сад дају учитељима основних школа, и - надзорник не мора бити на исn и т у < а у свакој школи баш на крају године; - јер он може да оцени рад учитељев у свако -. доба године. При оваковом надзору морају г да врше своју дужност уредно и они на- ставници, које на то не гони њихова савест. Савестан наставник не боји се наде зорника, ма кад да му дође у школу, а , несавестан страхује, да му не дође изне-7 нада.“**) . Овако и слично овоме говоре сви од 1 реда педагози свију напреднијих народа, i који знају шта је школа и до чега стоји i њен напредак, те дакле и народна просвета. ! Па тако и никако друкчије треба и мора з да буде и код нас, тим пре, што ми жиi вимо у критичним приликама, и што нас з спасти може само то, ако бар напоредо i i напредовали будемо са својим суседима и ) државним школама, који ће нам школу у ) противном случају не просто оставити да животари како хоће, него који ће је про*) Schwarz und Kur t man ; Erzieliuugslehre, 111. ‘ Thei), 5. u. 6. Lieferung, Heidelberg 1846. стр. 321. 1 **) „Ј чител>“, орган учитељског удружења за i образовање и васпитање, свеска за новембар 1890, ј