Застава, 09. 06. 1891., стр. 3

гутати и збрисати са лица земље, а тиме и наше нароцно биће. У свима земљама, где су школе и народна настава у добром и напредном стаЊ У; надзор школски је овако удешен. Свуда тамо важи начело: „Надзор школски је ради школства а не школство ради надзора. Његов је дакле задатак: школство у дизати, помагати, права му бранити и заступати. Не сме полагати на незнатне ствари више важности него што заслужују. Надзор, који на ситнице пази, занемарује скоро увек главне школске сврхе, понижава учитеља до машине и квари М У унутарњи живот. Но зато ипак мора надзор бити тачан. Ваља да пази и на мање важне ствари, али тим већма на главно, и да ништа не пропусти споменути, што не би било као што треба“ и т. д.*) Па то, што је код напредних народа већ као добро опробано и признато, ваља и нама да служи за пример. Добро оруђе ма туђе било ваља употребити. То је одавна увидео и митроносни нам песник Мушицки, кад нас онако лепо саветује, говорећи: „Непрезирите ни туђи орудија „У крчевини данашвој. 11 ‘ Ако ли је пак до тога стало, да се својом штетом учило памети што никако не чине паметни људи онда смо, и у том погледу стекли већ доста али жалосна искуства. За то је сад већ крајње време, да се послужимо и својим и туђим искуством па да уређујсмо своје школе онако како ће оне у сваком погледу ваљати и тиме од праве користи бити народу. Једна пак од главних полуга за дизање школства, јесте ваљан падзор, а то је само стручан школски надзор. Како пак да се школски надзор подели и удеси, да сврси потпуно одговори, разложићемо у чланку што долази. *) Dr. Gustav Ađ. Lindner Schulrath: Епеуklopadisches Handbuch der Erziehungskunđe, Wien u. Leipzig 1881. стр. 789. (Наставиће ce.)

Писмо из Србије.

Београд 7. јуна. Одавно се поговара о том, да he између Србије и појединих малих државица доћи до слоге и споразума, да би се тако могла покренути солидарна акција, која би ишла у корист малим тим државама, те ујецно стала на пут већим државама, да не врше неко туторство над мањима. Овде се бави већ неколико дана Трикупис, бивши министар-председник у Грчкој и добар пријатељ народа српског. Он се бави лепом ицејом, да између Србије и Грчке доЦе до потпуног споразума а ако буде могуће и до савеза. Ова миеао је наишла овде у свима круговима на велико одобравање, а великошколска омладина наша се одушевила за Грчку. Омладина са велике школе хоће, да иде у Атину да начини излет и да се том приликом упозна са својим пријатељима грчким и да позна прилике у Грчкој. Овај излет ће бити, али за сар, се чека згодна прилика, кар, буду настале ферије. Професор велике школе Милан Ј. Андоновић обратио се на ректора атинског универзитета и распитао се о приликама уопште, а напосе о дочеку српских ђака. Ректор универзитета атинског Г. Мистриотис одговорио је проф. Андоновићу у подужем писму и ради што боље карактеристике, како Грци мисле о Србима ево вам саопштавам то писмо, које дословце гласи овако: Господине председниче! Са радонЉу сам сазнао из вашега писма да ђаци српске Велике Школе намеравају походити за време школског одмора нашу драгу отаџбину. Ја сам саопштио ваше писмо и савету академском, који се такође најживље придружио мојој радости и манифестовао најтоплије осећаје наспрам омладине онога народа, који је толико драг Јелинима, па ма где они живели, пошто ово узајамно пријатељство не потиче ни из каквог владиног утицаја, нити је било утврђено каквим међународним ефемерним актом. II заиста, још и наши претци, који су усвојим причама, у којима су описивали своје борбе за слободу и за цивилизацију нашега полуострва, и који су спајали у њима и јуначка дела народа српског, препоручиваху нам пријатељство са народом српским, па и нашем потомству. Та то је испуњавати једпу свету дужност према помену паших отаца, кад љубимо народ српски, који је био један од првих у борби за слободу и који гаји исте наде за своју будућност као и ми. Ви сте ме изволели питати за мишљеве, када би и у које време ваш долазак био понајподеснији. Ако би се ђаци српски решили да дођу у јесеп, они би нашли овде до четири хиљаде ђака готовмх да стисну руку њихових другова. Но можда им то доба

е не би конвенирало ć тога, што оно не пада са школским феријама. Али, ма када ви нашли за добро да b- дођете, ви ћете наћи Атинске ђаке, као и ђаке из l- околине њезине вазда готове да срдачно дочекају '- омладину из државе, која нам је симпатична. е Дођите дакле, господине председниче, те да на У Акрополу а у хладу Партемона омладина српска и о јелинска утврде везе свога насљеднога пријатељства. у Ваша омладина неће наћи код нас запљењених а остатака од поробљених народа, нити пирамида нао ционалнога ропства, већ ће видети споменике једt, нога народа који љуби вештине и који је слободоi- уман. и Наша држава има без сумње небројених трофеа ја, како на мору тако и на суву, али наши претци а нису их подизали за то, да њима подјармљују друге t- народе, већ за своју сопствену слободу. Они нису t, били народ који је друге заробљавао, већ парод, ■) који је подизао, оснивао. а Ова пријатељска мапифестација између два паа рода нашега полуострва у једној таквој држави не е би могла дати повода рђавом тумачењу од стране других народа, већ напротив она ће послужити као пример, а осим тога и као опомена и за све народе на Балкану, да, остављајући своје распре, зађевице, пријатељством и узајамним концесијама спасавају дивне пределе паше заједничке отацбине од опасности које им прете. Молећи вас, господине председниче, да би сте е ме изволели благовремено известити о вашем доласку, ја се радо користим овом приликом да поздравим пријатељски како вас, тако исто и великошколи ску омладину. |- Ректор иародног универвитета и (#• П.) Г. Мистриотис. 6 Сектетар Др. С. Е. Полигенис. и Ако српски великошколци заиста и иза врше ту своју намеру, то ће бити тај а њихов излет први корак зближења народа i_ на Балкану. )_ По многим листовима се проноси вест, ). да се гсраљица Наталија опасно разболела. Ова вест није поуздана, јер је из Букурешта демантована, а и у Београду се разно говори о тој болести краљичиној, јер ’• чак ни сами њени најближи пријатељи не знају шта је у ствари. д

Политички преглед.

РвФорта жупанијске управе у Угарској Седнице саборске још једнако трају, го >- вори посланички ивметнуше се у праву а личну мејђу посланицима владине странке и крајње левице. Најважнија >- је сада та околност, што је Коломан Тиса »- ивјавио у клубу владине странке, да ће l- владин предлог за речену реформу у све t- му подпомагати, и то још чак и онда, ако а му се и сами његови предлози за поправу ку не би усвојили, он je готов да од ?. њих одустане. Видећемо хоће ли и ова )- ивјава ускорити завршетак расправе на а сабору. [- АуСТријСКК рајХСраТ. На „вавилонском“ а сабору јер с правом се може као такви t- наввати расправља се сада годишњи l- прорачун. Том је приликом министар-пред[- седник Тафе, направио прави „салтомор[- тале* са својом владавином, ивјавивти да м ће од сад са немачком партијом да ради, т окренувши читавој десници, с којом i- је досад радио. На десници влада услед р тога огорчење. i- 0 тројнот савезу. Милански лист ,Goа rriere de La Sera* дао je ове вести о поi- литичким преговорима Италије и i- Енглеске. Ђенерал Робилант први је на )- мислио да увуче Енглеску у тројни савев, м ослањајући се на пријатељске односе з, њима, које је створио Манчини. Робилант i- је ступио у непосредне односе са лордом и Селвберијем и трудио се да му докаже, да је ступање Енглеске у тројни савез нај l0 бољи начин, да се обевбеде интереси њени i- на средвемном мору и да се учврсти тра у јање јевропског мира. Лорд Селзбери из разио се веома повољно о тој комбинацији, i- но није се хтео решити да ступи одмах у ај њу, бојећи се Гледстонове опозиције. Meijy !- тим у Рим је дошао лорд Ровбери, бивши ir министар иностраних дела у Гледстоновом i- кабинету. Робилант му је поверио своје >г планове и лорд Ровбери изравио је своју готовост да их потпомаже ва то, што би , г- по његовом мнењу тај споравум i- Енглеске и Италије дефинитивно обезбе>. дио јевропски мир. При повратку своме у ■ ;а Лондон он је стао Селвберија да • i- прими Робилантов предлог, али, увимају if. ћи у обзир разне уставне тешкоће, Селв )- бери се ограничио на усмени споравум и ( ји ивмену дипломатских нота. Вести о томе ■ ји распрострле су се по Енглеској и Фран- i цуској и онда је Лабушер поднео прво ( t a питање о томе у енглеском парламенту и. (1887 год) Ставши на челу владе, Крис : и пи се постарао да ивложи усмени спора- i (а вум у писменој ноти, али да учини што < ia више њему нпје пошло за руком. Ди-Ру j

- дини био је срећнији од свога претходни- i i ка: онјеуспео да неопредељеном усменом > з споравуму да конкретну форму, која је < ' сада примила карактер протокола Како < тврди ,Gorriere de la Sera«, који je иначе ■ t веома наклоњен садањем кабинету, главне i i тачке тога протокола ове су: ако буде ! . Италија нападнута, онда се Енглеска оба- ] < везује да је заштити својом флотом; свака i - ивмена status quo-a на средземноме мору < - мора се сматрати као нарушење општих i - интереса обеју нација и ивазваће оружани i отпор од стране Италије и Енглеске; ова i ' последња обавевује се да ваштићава Ита- i 1 лију и у том случају, ако се она нападне ' 3 ва обавеве, које има према тројноме савезу. i < Последња тачка особито је важна, јер све- i ■ дочи даје Енглеска ближе ступила у по- < литичку систему тројнога савева. Енглеска i није везана никаквим непосредним обаве- i вама с Немачком и Аустро-Угарском, али ј она прпстаје уз тројни сав?в вбог својих , 5 обавева према Италији. 3 , 0 ВОЈНОЈ СНази Русије. „Северно-немач- 1 'f ке Опште Новине“ донеле су ових дана 1 - два опширна чланка о руској војци. По 1 рачуну поменутога листа Русија има сад ■ зна ратној нови: 1,800.000 људи стајаће - војске, 832.000 људи реверве и накнадне i - војске, 186.000 козака, 33.000 граничних I - стражара, 161 000 разних других трупа Свега: 2,392.000 људи. Поменути лист ] оцењује руску војску овако: „Данашња ј руска војска и одбранбена снага веома је , боља и живо је напредовала. Главна сна- ] _га ове војске није само у големом броју . j нити у великој ратној готовости руских ’ трупа, нарочито коњице, него »је баш у : самој ратоборној особини њеној. Руски војник пробави сваке године више месеци у логору и на вежбању, те се тако одвикне : . °Д утицаја варошкога и селскога живота < Већа војничка вежбања трају у Русији ’ з дуже и понављају се у много већем оби а М У- Руски је војник по природи својој мно j го издржљивији него војник у друге које ( војске. Рус не вахтева никаке угодности. j јаке је природе и може нарочито да подне- , се велике штрапаце А кад се рускому војнику во!ји, као Скобељев, Гурко и други, који га умеју вадобити, онда он ’ покаже ратоборне особине првога реда: и . 7 у храбрости, и у послушности, и у пре- вирању смрти и у издржљивости.“ i L 1

Вести из места и са стране.

Забава у Ковиљу. Учитељи Горњег и Доњег , l Ковиља и учитељица приређују трећи дан Духова ‘ 1 забаву у корист учит. конвикта, у гостионици г. А. ■ 1 Николића. Распоред забаве биће ово: 1. Говори г. г. Душан Димић учитељ, о цели оснивања учитељ- . ‘ ског конвикта. 2. „Домовино...“ пева дечији збор, ■ 1 3. „Циганин фали свог коња“, од Јована Јовапови-1 ћа, декламује ***, 4. „Полаженик", позор. игра за - децу од Милеве Симићеве, 5. „Обилић“ од М. 110- , ■ повића, декламује ученик IV. разр., 6. ,Имам јаг- ( I ње малено 0 , пева збор женске деце, 7. „Конт“ од ( , Ј. Јовановића, декламује ученик IV. разр. Епископсна посетв. Пишу нам из Арада. „Вр- ( шачки епископ Нектарије бавио се 2. јуна у Ара- г ду, камо је дошао у пратњи проте Стојадиновића. ( Епископ је служио у цркви и том је приликом ( говорио поучну беседу народу, који се беше листом искупио у цркву. , Оснивање читаонице. Пишу нам изКуле: „Ов- j r де се беше на Спасов дан искупио збор, који има- ] р ђаше ту памеру, да поради на том, да се у нашем i i месту оснује српска читаоница. II за иста би се i t то према нашим мештанским приликама дало и у- ■ чинити, али неки, којима не иде у интерес оспи- i ! вање читаонице, осујетише памеру, те тако наше . место неће још скоро имати српске читаонице, ма ( да би је могла на лак начин издржавати“. j Ватра. Пишу нам из Срем. Карловаца: „Још се j ' ни по године није павршило, а већ се трећи не- i ' сретни случај у нашој доста маленој вароши дого- < 1 дио. Нама се крв у жилама леди, само кад поми- j i слимо, да је пожар за врло кратко време, три по- ј -■ родице без кућа и кућишта оставио, и до просијач- i ' ког штапа довео. Зар може бити веће несреће на ] 1 овом свету, него када нам тај пемили гост дође и ! ’ у своје страшне чељусти гута и уииштава нашу i ■ крваву тековину, око које смо се целог свог живо- i та мучили и радили, те је онда за иста ужасно. i 1 Такви један случај, десио се лицем на Спасов-дан. ј Баш када је велико звоно саборне цркве позивало ј вер н е на св. литургију, кад у тај мах чу се пра- ( i сак пушке, а за њим одмах и страшпе речи: „ва! тра“ „ватра,“ којесена све стране разлегаху. Сва- j ■ ки, који чу те речи беше као громом поражен, и 1 ’ сви појурише у помоћ опом несретнику кога је та велика несрећа задесила. II ако је довољна мло- i жина света брзо стигла на лице места, ипак бе■ ше све касно, јер је пожар већ у таком степену ’ • беспио, да му се човек ни близу приближити није могао, а некмоли да га предупреди. Народ тро-

нут том великом несрећом, страховито викаше „I’де су шмркови, дајте воде, воде ако Бога знате, јер ћемо сви изгорети!“ Горела је кућа овдашњег грађанина А. Канајза. Грозан је то призор за гледаоца био, вриска и плач цепаху срце нам у грудима, још нам се та жалост двапут више увеличала тиме, што множина народа скрштених руку стајаше и гледаше, како се већ бесни пламен и у суседно двориште увлачи, да и тамо све као и овде уништи. Нико од присутних не би жалио ни највећег труда и напора, да спасе бар стаје овога несретника, али и то не беше никако могуће и то за то, што није не само било ватрогасних спрема, него чак ни саме воде, онда разуме се, да сваки Т РУД, без овог двога мора остати без успеха. На велику жалост морамо јавно признати, да никаквих ватрогасни реквизита немамо, а такође доста смо оскудни и са самом водом. Не дао Бог, да се оваки случај при каквом ветру догоди, онда је лако могуће да ће многог задесити голема несрећа. Ко је прави узрок свега тога што пемамо, говорићемо другом приликом много опширније. Положиа испит. Млади српски краљ Александар I. ма да је краљ ипак мора ион да полаже иснит, као и сви његови парњаци по годинама. Ових дана је почео да полаже испит и положио је са одличним успехом испит из геометрије и математике. Нова управа. На годишњем скупу дорћолског певачког друштва „Каћански", изабрап је за председника омиљени песник др. Јован Јоваповић, Змај. „Беогредсно раденично певачко друштво 1 * приређује „концерат са игранком" у понедеоник 10. јуна (други дан Духова) 1891. год. под управом свога хороуправника и почаснога члана г. Ј. Маринковића композитора, у просторијама „код Коларца" у корист своје благајне. Програм је овај: I. део. 1) „Онам’ онамо“ по паређеној мелодији хармонизирао Ј. Марипковић, пева збор (први пут). 2) „Српски оро“ од Ј. Маринковића пева збор. 3) „2 србо-маћедонске песме“ уз пратњу Тамбура и хармопије од Ј. Маринковића (први пут). 4) „Љубав у харему" од Љ. Петровића, декламује г. М. Табаковић, члан дружине. 5) „Путу крај“ речи од f Бранка Радичевића, композиција Ј. Марковића, пева збор уз пратњу хармонијума. 6) „Ветар ружу“, босанска песма соло, пева г. М. Замуровић уз пратњу тамбура и хармонијума. 7) „Појмо песме“, од Ј. Маринковића, пева збор. 11. део: Игранка Првтерана умвреност. У Северној Америци палази се савезна државица Менска, која хоће да покаже, да у њеној земљи нема ни једног пијанца. Најстрожије се казни и онај, који носи собом ма и само ракијнско стакоце. Већ од неколико година управљају државицом људи, који су за пет година већ више пута правила о пијанству мењали. Сад су већ и награду расписали за оне, који онога пријаве, код кога се било пића нашло, било пак да је ухваћен при пићу. Полицији је слободно сваку кућу преметати, а шта више још сваког оног ма н на улици премвтати, код кога мисле, да потајно носи собом ракије или вина. Ако код кога ма и само једну просуту кап ракије или вина нађу, таког одмах казне са 200 фор. или два месеца затвора. На жељезници је забрањена вожња силовитих пића. Поред свега тога ипак се сумња, да је власт стала на пут пијанству, јер су дознали, да се ипак у највећој тајности пије и продаје пиће, само што је тешко та места изнаћи. У умерењачким друштвима се продаје лимонада и разна друга пића, која се из изцеђеног воћа праве. Први јвловник. Једап немачки куварски лист вели, да је код Немаца први јеловник попикао и то још пре четир стотине година. За време трајања земаљског сабора у Регепсбургу, тада је на ручку, што га је њихов војвода Хеприк приредио, упало свима гостима у очи, што им војвода при ручку сваки час загледаше у неки подужи списак. Неко га од присутних запита, шта ou то чита за време ручка. Тада му војвода разјасни, како му је његов кувар сва јела на тај папир написао (што је редак случај, да су кувари још у оно доба знали писати), те, он сада себи бира јела, која ће јести. По немачким изворима ово би био први јеловник на свету. Кратке ввстн. У Кракови су из војничке канцеларије покрали планове од утврђење истога града. У Будимпешти је капетапија за женска свирачка друштва издала у погледу морала строжије наредбе. У Будимпешти се пре неки дан 6 самоубистава догодило. У Антвертну је ђумручка зграда сасвим изгорела. Штета износи неколико милијона. А Будимпешти су остарелу глумицу Лендвајку па пријаћу родбипе у лудпицу стрпали силом. После два дапа је опет пуштена на поље. У Лондону страјкују праље. Мађарске повине подигле хајку па гимназијске професоре у Белењешу за то, што на забави која ће се при крају школске године држати, нису у програм забаве, ни један мађарски комад узели У Будимпешти се јуче петоро њих убило; повод убиству је које љубав, које оскудица у животу. Због празника св. Духовских изићи ће идући број нашег листа у среду.

Уредништву нашег .листа стигло је на приказ: Slovenskć spevy. Vidavajii priatelia slovenskyh spevov. Diel II Turč. sv. Martin. Tlačou knihtlačiarsko - učastinarskeho spolku. 1891. Cena 50 kr.