Застава

рад, који Је проникнут тастим, правим српским родољубљем. Да ли, и у колико је пак оправдана она тврдња: да су Срби сами Македонију Бугарима тутнули у шаке, и да својим унутрашњим партијским борбама ништа, а ма баш ништа у обрану својих права на ове крајеве учинили нису, као што то оба поменута писца тврде, остављајући на страну не ћемо додиривати; јер оно и није цел овоме приказу. Писац „Историје бугаризма" поделио јеовусвоЈУ ст удију хронолошким редом, говорећи најпре с гледишта историјског, по том народосно-етимолошког и најпосле о анализама Шопског и Македонског језика. Пуштајући самога писца да говори, ми ћемо из појединих одељака узети само по неке кратке изватке, пошто нам је према скученом простору овога листа, немогуће опширније оцепе приказати. Пошто је писац доказао:да народности и језика бугарског нема, и да је то све српс ко-с ло в енс ког бита, прелази на препорођај после пада бугарске државе те вели: ,>Кад се је срушила она кућа од карата, коју су пекада Бугари звали својим „царством“, на лицу места остао је само прах и пепео. Све оне честице, које су по невољи морале ући у сустав бугарскога једнодржавља, сад се ослободише и од часа се истринише у своје најмање јединице. Нико ни помишљао није, да опет бугарско царство сазда, нити је за њим ичије око проплакало. Може се насигурно рећи, да је византијска држава иоле чвршћа била, Бугари се не би подигли ни после првога пада. Њима је једино помогло то, што је у Византији овладао вечити раздор, најнедостојнија шпекулација, гонење и ништење, побуне, вероломства, убијства и све што је горе од горега, тако, да се на париферијама царства ни осетило није, да ту ко други влада, сем домаћих племенских патријараха. Али кад је дошло турско господарство, па притегло узде боље и јаче, ми од Бугара кроз пуних 400 и више година не чујемо ни даха, докле их год у почетку овога века није пробудила српска револуција. Навалично и нагло подигнута зграда бугарскога царства тако се је хитно и у часу смомитљала, да камен на камену није остао. Сви они противуборни елементи, који су извештаченим начином, а и силом у заједницу доведени, пређоше у своје првобитно засебњаштво. Па како им је под тућинским игом угинуо сваки национални понос, свака свест на ционална и племенска, појам о самодржављу и слободи и т. д. то су примили турску владавину с лаким срцем. Њима је било лако помирити се са новим стањем, и они отпочеше живети растројено на јединице без икаквих виших жеља. Једино за чим су тежили беше њихова лична сигурност и добит у раду. За то им је највећа врлина, мудрост, умење, па ако хоћете и идеал био тај, да се свом господару (владајућем племену) што понизније додворе, не гледећи, хоће ли то његовога најближега сународника оштетити. Не; шта га је се то тицало; он га је с лаким срцем гледао чак и у његовој највећој беди и невољи, а можда и на вешала, на која га је сам попео. То су врлине у оном народу, који је мењао иг за игом (бугарски за византијски, овај опет за бугарски, најзад бугарски за турски) и у ком је нестало свакога вишег појма о народној или племенској заједници. Он је, дакле, почео живети у херметички затвореним јединицама, а кућа му је била његова држава, његова народност, племе, идеал и што год хоћете. Ван свога плота он је гледао само у чисто туђинство. Ето за то и рекосмо да се је бугарска држава распала у прах и пепео, и да после ње нису остали Бугари, него Словени. И само име бугарско изчезло је 400 година и поново се појавило тек у почетку овога ве ка. Оно се једино сачувало на хартији туђинских писаца и у географском назвању ,Туна-вилајета“. По том географском назвању земљишта називали су и Турци и Срби и остали свет краткоће ради словенска племена, туда насељена, Бугарима. Го се је име после почело тумачити друкче, и од географских Бугара поче постајати народ бугарски. Али је све то дубоко спавало до почетка овога века. 400 и више година нити је народ нити ко други сањао о каквој бугарској држави, или каквом бугарском народу. Из Тракије човек звао се Тракијанац, из Шоплука Шоп, из Македоније Македонац и сви су ови оне из источне Бугарије звали Горлацима, а то је доказ, да народи и племена нису хтела носити име бугарско и да су га збацили, чим је царство престало да постоји и чим су нестале царске стеге бугарске". Како је бугарско име на ново оживело, и у опште, како се је бугарштина почела из нова ређати и стварати, то писац овако описује. „Најпре их је електризовала српска револуција. Донде су спавали мртвим сном. Покрет народни на северо-западној половини Балкана отворио је очи свима осталим Словенима. Пример насилнога ослобођења упливише на духове више, него ма која жнва реч. То је био почетак. Одмах за тим приступила је Србија даљем раду. Слала је у „Бугарску“ црквене књиге, штампала им је и школске књиге, примала је њихове младиће и у бугарском духу васпитала их је, тражила је људе њихове и ступала је у везу с њиме; потпомагала их је- њихове хајдуке издржавала је и свима њима пресађивала је у душу бугаризам и бугарско величије Ми сами обележавасмо етнографске границе,

ми им сами писасмо историЈ*у и учисмб их бугаризму“. По овом је писац лепо разложио, да су сем Срба на побугаривању својски радили и сами Турци, само да се покрет српски не би даље ширио, те су они сами народима у Шоплуку и МакедониЈ‘и говорили да су Бугари, давши им некадашње политичко и потоње географско име Бугара. Но пођимо даље за писцем. „Српска револуција и даљи рад Србије на буђењу свести и ослобођењу подјармљених Словена успела је толико, да је створила лепо коло бугарских родољуба, који су после већ самостално радили. На српским грудима однеговани беху и одњихани Љ. Каравелов, Раковски, Хитов, Иља и многи други, а пример српског ослобођења пробудио је Васила Левског, Ботева, Караџу, Апригове, Палаузове и т. д. и т. д. Све су то људи овога века, све деца српске револуције". „Али ми смо учинили и још нешто, што је управо монументално. Мисмо одмахусамом почетку пронашли дасве, штониЈ‘еграматички, синтактички и фонетички српски, да је све то бугарско. Ми смо се тим једним махом лишили сваког провинцијализма у језику. Па да смо и ту били бар пажљивији, било би мање штете, али не ми запостависмо и језик наших царева и краљева и огласисмо за српски језик Кулина Бана. Па онда Вукова фонетика, па за тим овај правопис, по одозго и новији рад наших учевњака на пољу ерпског Ј‘езика, и ево створисмо од језика македонског бугарски. Наравно мало ми, мало бугарске шовинисте; мало време, мало Турци, и од језика македонског створисмо провинцијализам. Ни на томе се напослетку зауставили нисмо, него огласисмо галантно сами све, што са ново-српском граматиком и синтаксом није у сагласју, за бугарско. Бугари наравно ко Бугари: пођоше за нама и скупише све што смо лакомислено одбацивали“. „Ето у томе се састоЈ‘и наш монументални грех, наша заблуда. То, и образовање једнога доста доброг кола бугарских родољуба, било је све, што смо cboj'hm радом постигли. Даље нам нису достизале силе. Можда би повремено дотерали и даље, али се међутим умешала РусиЈ‘а и ствар пређе коначно у њене руке“. Пошто за овим врло занимљиво црта писац препорођај Бугара, кад се је Русија умешала, да се Taj’ народ разбуди и на висину историјскога народа подигне, уливајући му у крв идеју обнављања бугарске државе, прелази на општа посматрања језика трудећи се да покаже, у колико Бугари, као уљези у историју словенских племена на Балкану и у Језик њихов, могу на-њ права имати. Из тог општег посматрања наводимо следеће: „Има једна кардинална погрешка, коју сучинили сви, који су о Бугарима и „бугарском" језику писали. Исту ту погрешку чинили смо и ми Срби, а та је, што смо огласили све за „бугарско“ што год није чисто српски, по строгим правилима српске граматике и синтаксе. И ако је то „бугарски" значило код нас „простачки“, ипак су из тога потоњи Бугари, а и многи други извели значење народосно. Срби су имали ту ману, да све, што чисто српски није, с неком городошћу назову рекалијски или бугарски, што је значило нешто са свим простачко. Отуд је и реч: бугарити. Но то није значило да је то засебан, по народности доиста бугарски језик“. После бугаризма у цркви и Македонаца, прелази писац на бугарски језик у опште упуштајући се у разне нијансе, реткости и језикословне авализе Ми о томе не ћемо овде говорити; јер би морали прећи на познавање карактеристике бугарског језика. Навешћемо само, како високоучене шовинисте бугарске веле, да више од четири падежа немају ни језици немачки, френцуски и други, и да j'e „модерно" ово, а не оно наше са седам падежа Ово је, по писцу, виспрено; само заборављају, да се словенски језици путем германских и романских не могу усавршавати. ЗавршуЈући овај приказ имамо још да додамо, да је сем изврсна садржаја и штампа врло лепа, а што је у нас реткост, у целој студији од 392 стране нема више од 25 штампарских погрешака. Свима, који се баве изучавањем историје балкансках народа, најтоплије препоручујемо „Историју бугаризма“. —ш—ј —

Вести из места и са стране

Бесвду оа игранком прирећује српско дилетантско певачко друштво у Батањи на дан 6/18-ог фебруара 1894. год. у дворани велике (Вагнерове) гостионе. Распоред: I. део. 1. „0 видову дне“. Д. Јенко. Певају дилетанти. 2. „Бистра вода“. Д. Јанковић. Певају дилетанти. 3. „Смеса мађ. песама“. Е. Жасковски. Певају дилетанти 4. Декламује члан дилетантског друштва. 5. „Нек душман види“. Д. Јенко. Певају дилетанти. 6. „Бранково коло“. Др. Ј. Пачу. Певају дилетанти. 11. део. Игранка. Беседу са игранком и позоришним комадом „Покондирена тиква“ приређује српска Мехалска младеж уз суделовање свога учитеља госп. Максе Стојковића и гђце Данице Игњине дне 5/17. фебруара 1894. у дворани код „3 Арапина® у Мехали. Распоред: 1. „Љубца моја“ од *** пева мешовити збор. На хармонијуму прати гђца Даница Игњина. 3. „Гусларева смрт“ од Живковића декламује ученвца Сида Петровићева. 3. „Долине тут-

ње" од Б.‘ Товачовског пева мушки збор/ На хармонијуму прати гђца Даница Игњина. 4. „Покопдирена Тиква“ од Ј. Ст. Поповића. Затим игранка. Нвповврење. Бирачи изборног среза чорнанског држали су збор, на којем су били заступници свију опћина из среза без разлике странака. Збор је закључио, да изрече неповерење свом досадашњем посланику, познатом Линдеру и да га позове, да положи свој посланички мандат. Закључак са збора отправљен је председнику угарског сабора и председнику „народне", Апоњијеве странке. Мвђународни санитотски конгрес. У среду се састао у Паризу међу народни санитетски конгрес. Отворио га је француски министар-председник К аз и м и р II е р и ј е. За председника је изабран француски изасланик Барер. Своје заступнике на оваЈ’ конгрес: Француска, Аустро-угарска, Немачка, Италија, Русија, Турска, Мисир, Перзија, Уједињене државе америчке, Грчка, Партигалија, Низоземска, „Данска“ Последња воља Ввљанова. Париски анархиста Вељан захтевао је, да му се тело после гилотинисања однесе на свеучилиште, да га тамо лекарн прегледе. Своју кћер препоручио је пажњи свога пријатеља Севастијана Фавра. Анархисто у Паризу. У Паризу су биле у последњу среду нове преметачине код познатих анархиста. Том приликом затворено је 12. страних и 8 француских анархиста. Код једног су нашли многе списе, који откривају нову заверу анархистичку. Анархиста, који j'e пуцао револвером међу свет пригиком посете руско бродовље у Француској, осуђен је на пет година затвора. На гробу Ввљанову. Поред свега стражарења у гробљу, где је укопан париски анархиста Вељан, искупило се много пријатеља и другова на гробу му и окитили су му гроб цвећем. Жена ну је тражила, да јој се изда тело, па да га свечано сахрани. У анархистичким круговима купе се прилози, да се/њима подигне спомоменик Вељану. Жвлезничкв шинв проко лвда. Из Саратова у Русији јављају о једном догађају, који се још до сад нигде није десио. Преко леда замрзнуте Волге намештине су железничке шине, од Саратова па до предграђа Покровскога. Пробе, да се преко леда успостави железнички промет, испале су повољно, те се може /надати," да ће и у потоње зиме прекинути жељезнички саобраћај у пределима уз Волгу, бити на овај начин успостављен. Лажнв банкв. У Брислу су затворена три човека, члана међународне чете за прављење лажних банака. У Ротердаму, Паризу и Брислу пронашло се 216.000 форината лажних новаца. У Утрехту пронађена је нова справа за прављење лажних новаца. До сад је ухваћено 31 човека, који су пра•вили лажне банке. Чивутски Кинвзи. Дописник неких кинеских новина посетио j‘e ту не давно град Кајфунгфу, у провинцији Хонау, где се сместила пре неколико векова велика насеобина Чивута. Данас постоје тамо само шест породица, и то: Као, Чао, Ај, Ши и Чир; сви заједно броје 300 душа. Некоји чланови имају још прави чивутски тип. Своју стару веру готово су са свим заборавили. Немају ни синогоге. По највише су занатлије, и то кројачи и обућари.

Трг овина

Нови Сад, 29. јан. Пшеница прве каквоће 6ф. 90 н. Пшеница средња 6 ф. 30— 50 н. Пшеница лакша роба 6 ф. 50 новч. Наполица 6 ф. —н. Јечам sф. 20—30 н. Зоб 6 фор. 80 нов. Нови у зрну кукуруз 3 фор. 80 нов. Маст 48 ф. Сланина сува 50 ф., дебела паљена 52 ф. Све од 100 килограма. Свињи угојени тешки . 43 н. „ средњи . . . 40 н. „ лаки , . . . 35 н. Све од 1 килограма. Теоци . 10 —20 ф. по комаду. Јагањци . —•— ф. по пару. Овци. . B—l2 ф. „ * Стање водв под Новим Садом. 28. јануара било је o'B4 мет. а 29. јануара је било o’B2 мет. * Штајнбрух. Извештај са свињског трга од 2. до 9. фебруара по рим. од трговца г. Косте Брашова на. Тенденција у трговини пријатна. Недељне просечне цене: Маћарска сортирана роба 320—380 кила тешки 50'/»—sl новч., 280 до 300 кила тешки 49’/ s — 50 7, н., матори преко 300 кила тешки 47—48 нов., сеоски (Bauernwaare) 48 до 49 н., српски 43—48’/, н., од килограма, одрачунавајући 45 кила на живот по пару и 4°/ 0 рабата. Овд. штанд: од 2. феб. преостало'llo.664 комада. Дотерано: из унутрашњости . . . 12527 „ в Србије 2122 „ „ Влашке 591 „ Отерано: за будимпештански обрт (I—X. срез) .... 4573 „ за унутрашњост .... 493 в , Беч 62 „ „ Аустријске државе. . . 1740 „ „ Немачку 6790 „ в друге земље „ „ сапунџиницу 95 „ Остаје штанд 112151 комада.

Новије вести

Осуђен на смрт. Ив Кишењева у Русији, јављају, да је пуковжик Григоријев осуђен од ратног суда на смрт као аустријски шпијун.

ТПпаижја и Мароко. Из Мадржда јављају, да је султаж од Марока пржстао у начелу на све вахтеве, које је маршал Мартжжц Кампос ставжо жа Мароко Само је султаж жзравжо мишљење, да велнчжжу новчаие одштете одреди какав трећи суд. По што је Кампос одлучио одбио свако страно мешање, то је султаи замолио маршала, да се о даљем посаветује са великим везиром. Хрватски лист у Будимпешти. Као што јавља „Славоиска Преса“, у Будимпешти ће наскоро почети излазити хрватски лист са либералним (владниим) програмом. На челу овог подузећа стоје више посланика троједиичких иа угарском сабору. Редакциони део узеће иа се чжновник у министарству Мавро Шпнцер. Колера у руској Пољској. Као што пољски листови из Варшаве јављају, десило се тзмо више случајева колере, од којих се иеки смрћу свршили.

БРЗОЈАВИ „ЗАСТАВИ.“

(од КОРКСПОДКНЦВИРО-Х.) Буднзшешта, 29. јаи. (Стигао у 4 сахата по подне). Угарски сабор. Председиик сабора предлаже, да се ждуће недеље не држе седнице до 7. фебруара, кад би се закоиски предлог о браку на дневии ред могао ставити. (Одобравање). Крајњи левнчар Мада р а с желж, да тај важаи закои што пре добије закоиску важиост. (Живо одобравање иадесницн и једиом делу опозиције). Угр о и се тужи, што одборски извештај још иије штампаи. Напада већииу, која хоће да тај вакоиски предлог претрчи. Говоржик иастав* ља свој говор, ма да га са свију страна, нарочито са већине, прекндају. Вели, да чланови већиие не ће да иду правим путем. (Продседиик га позива иа ред.) Јулије Миклош одбија Угронова пребацивања, као и изразе му, који се ие слажу са парламентарним достојаиством. Не ће да му одговара истим изразима, да би нетактичност Угроиову по заслувн жигосао. (Узвици с левице: Шта иа то вели председник ? Велика ларма). Позива Угроиа, да се ивјасни, иа кога се одиосили иекоретни му и непарламентарии изрази? Кад Угрои то искреио изјави, ожда ће говорннк зжатн, шта му је дужност ваи сабора (Велика ларма. Подужа граја). У гр о н изјављује, Да му је испод достојанства, да на то одговара. (Одобравање иа левнци). Мииистарпр!едседник изјављује у погледу осталвх Угронових питања, да се влада искрено и коивеквентно придржава свог програма и да јој није потребе да прима Угромове савете. Нека Угрои објективио расправљање не прекида таким ситиичарским испадима, који изазивају бурие сцеие. Нека своју парламентарну сиагу сачува, док дебата не буде у току и објективношћу својом веће користи донесе парламеитаривму, ио страшћу. Одговарајући на питање Полоњијево ивјављује Векерле, да ће заковски предлог о брачном праву у исто доба са законом о ревивији закоиа од 1868. годиие подиети иа саикцију. Иза овог се предлог саборског председиива првмио. Xел ф и жели, да се подмесе допис министра фижажсије иа аустро-угарску баику због обнове привилегије баикиие и пжта, да ли иамерава влада, да одржи садашњу дуалистичиу оргаинзацжју или да спреми земљиште за сасвжм иезависиу емисију папириог иовца и кредитии завод, што би и целисходније било н одговарало државо-правиом положају Угарске. Париз 29. јаиуара. (Стигао у 4 сах. по подне.) Бивши послаиик, а садашњи директор ескомптие баике барон Суб ер а н и адмииистратор Клев ухапшеии су вбог подизања зајма против штатута. Листови повивају владу, да у Тимбукту еиергичио поступи. У поморској комисији изјавио је поморски нзаслаиик у Тулону, да у арсеиалима викаквих крађа није било. Мадрмд 29. јануара. (Стигао у 4 с»х. по подие.) Због истребљења равбојииштва одређеиа је општа хајка. У провиицијн Кацику расте оскудица. Беч 29. јануара. Котоариста Ландман, који је код Англо-банке велику проневеру учинио, ухапшен је у Грацу.

Исправак.

У подлиску прошлог броја „Св. Сави" светосавска прослава поткрале се случајно ове погрешке у 3-ћем ступцу 5-том зачелу 3-ћем реду место ,и оцу светитељу,“ Св. Симеуну треба да стоји „Св, Сави“, у 5-том реду изречи „у Кијеву“ изостало је случајно име „Глигорије Цамблак“ На другој страни 2-гом ступцу последњем реду место „Вић. Петровић" треба да стојн „Вић. Јовановић".