Застава, 28. 05. 1895., стр. 1

ЗАСТАВА

РЕФОРМА ИЗБОРА ЗА ЦАРЕВИНСКО ВЕЋЕ.

Б е ч, 24. маја. Пред Духове подигла се б«ла велика бука у царевинском већу, питајући шта је с ргформом избора. „Пододбор 11 одбора ва реформирање ивбора, као да је то срцу првмијо и баш иа Духове изненади Аустрију својим иедоиошчетом. Одбору ва реформирање ивбора подиео је пододбор плод своје вишемесечие радње. Нацрт његов, забевекнуо је скоро све стран ке. Сви су знали у иапред, да рад Бог вна какав бити неће, али да ће овако иакарадан испасти о томе нико мислио није. Све странке, које су до сад већ критвковале овај нацрт, осим клервкалне, одлучно су се ивјавиле против њега, Особито бројем најјачи али упливом најслабији фактор у коалицији либерали ивјавише се управо огорчено против нацрта. Они већ виде СВО ЈУ судбвну. Помешали се људи са Чивутима, па тим провграше свој углед. Они су знали, да ће и поред старог ивборног начина ивгубити при првим изборима врло млого. Сад, место да им нови ивборни ред осигура колико-толико он вх још слаби јачајући њиховог иајвећег иепријатеља антисемите. По новом ивбориом реду надају се антисемите, да ће од 47 нових мандата добити 34. Тај факт гуши либерале, као смртни ропац великог грешника. Антисемнтска странка млада, надобудна, славећи своје медене дане, противи се новом нвборном реду, једино што је исти сакат, неприродан, мислећи при том: j‘a свакако добијам. Haj'omTpMj'e и naj'природнвје j’e незадовсљство раднвка. Та реформа избора и јесте њих радв подувета, а сад њвх су се тек од беде у ивборном нацрту сетили. Они су тражили опште директно право избора, где би они одмах иа својвх 45 мандата добили, а сад им се даје 13 индиректно бираних посланика под иајтежвм погодбама. Каква је критвка Пољака и Чеха ј’ош невнамо, али нам ва то доста интересантно посматрање пружа клерикална странка. Стара искусна политичарка вавукла се као бака у вапећак пребрајаЈ'ући бројанице и смешећи се мисли: ала сам либералима натрла рена под нос. Као стара лија чини се свему иевешта, само се чуди либералима, да су они иевадовољни. Та то је плод давно ж< љеног споравума великих коалвционих странака. Сад тек можемо протумачити иступа-

ње Дипаули-а, вође најјаче фракције у Хоенвартовом клубу, ив пододбора. Он је провидио сакатост иацрта, ва кога је био уверен, да ће бити примљен у пододбору. Знао је да тај нацрт неће ништа шкодити његовој страици, а користвће млого клерикалним пријатељима (хришћаиским социјалистама) аитисемитима; па да својој страици створи капитал пред светом, пере своје руке од свега што пододбор ствара и иступа ив пододбора. Сад кад је нацрт готов, клерикална странка угнула рамени па вели, шта можемо, кад се није могло боље, морамо бити и с овим вадовољни. Влада је овај нацрт усвојила м таког ће предложнти царевинском већу. Хоће ли га примити незнамо. Да су либерали људи, онда би могли рећи коалицији су даии избројани. Али ми смо видили да су онн у сличнмм приликама слично се nsj'aвили а после су попуштали до ваборава самог себе. Ситуација је врло иејасна, шта ће бити вевнамо и најслободнији пророци морају да ћуте. tj— ћ.

Нови Сад, 27. маја.

Банфи у Бечу. Од како су се делегације у Бечу састале, већ ва то неколико дана, доживео је наш министар-председиик Б а н ф и доста немилвх — Пре свега јако је упало у очи да је краљ примио у аудиЈ'евциЈ'и и Голуховскоги аустри]’сlјог министра - председника В и ндишгреца, док Банфи тога удостојен ннје. Осим тога j'e Баифи одмах после прве седнице дошао у сукоб са новим председииком угарске делегације Аидраш и ј е м, јер је овај у свом говору нагласио, да Мађари нису са свим задовољни били са Калнокијевом балканском политиком, а Б а н ф и је то хтео да вабашури, те наредио да се то ублажи у стенографском нввештају, што Авдраши нвкако није хтео да допусти. Ако се по овом вечерњу може повнати светац, то Банфи не ће добро проћи. # Далмација и нови ивбории ред. Не внамо шта је богу скривнла лепа и питома Далмација, али је она право пасторче ме|ју осталим аустријским покрајинама. Не треба да овде поиављамо све оне иепогоде, што их је ова лепа вемља претрпила, поводом ввнске клауву-

ле. Па ево и сад приликом склапања иовог ивборног система ва аустријско царевинско веће опет је Далмација морала бити повређена. Док су код питања о клаувули били оштећени материјални интереси вемље, дотле су овог пута оштећеии правни или боље да кажемо, политичко територијални иитереси вемље. Како је повиато према постојећим темељним заноиима Аустро-Угарске моиархије, Далмација сачињава неку врсту посебног територија и ако је саставна провинција аустријског териториј’а. Та њена посебност огледа се у всмаљЈСКом намесииштву, у црквеној јурисдикцији далматинске митрополије, у првзивном судишту, у финанцијалном и поштаиско - телеграфском управитељству. Све ово немају друге провинциЈ'е аустријске, те по томе не могу ни репревентирати ону нужну индивндуалност, посебног територија којом једино Далмација располаже. Али новом ивборном осиовом срушило би се и то нешто мало територијалне иидивидуалиости далматинске, јер како предлог гласи, Далмација не би као до сад посебво бирала посланика ва царевинско веће него заједно са Крањском, Трстом, Истријом и Горицом. Наше j'e уверење да се овако поступање са Далмацијом очито противи и са постојећнм државноправним темељним закоиима монархије.

САСТАНАК СИНОДА.

(Од нашег извештача.) Б у д и м п е ш та, 26. маја. Стојимо пред састаиком иашег синода! Добро обавештен взвор јавља нам, да је стара песма о др. Емилијану Радићу поново почела да се јавља у свој својој снази. На име чује се, да је патријарха Бранковнћа и угарског миннстра претседиика, дошло до врло овбиљиа сукоба вбог тога, што одовго желе безизвимно, да овог пута буде изабран ва будимског владику главом др. Емилијан. Право да кажемо, врло нам је немило да о овој' ствари пишемо, јер управо не знамо кога би више напали и осудили, да ли њега самога или ове, који су му својим несавесним радом дали сами донекле примера, ва садањи његов рад. Начин како се то Радићево питање раввија, тако је

постало провндно, да више ва ииког ие може бити иејасио оно, што нам господа ив Пеште спремају. За то ми и ие можемо код ове ствари равиодушии остати и ва то поред све добре воље да о њој ие говоримо, ипак морамо говорити. У колико се вна Бранковићев је положај овбиљно увдрман и то ли вбог тога, што оии ив Пеште одлучио траже, да ва будимског владику буде ивабрат исти Емилијан. Кад би патријарх Бранковић био сигуран, да би се Радић с тиме вадовољио, ми повнавајући врло добро патриj'apxa држнмо, да би ои и пристао на његов ивбор, те се не би баш тако миого Мађарима опирао. Али он добро виа, где Раднћ смера и да он жели бити владика само вато, да патријарха Бранковића истисне и ето само ва то патријарх никако ие трпи Емилијаиа. С тога и j'ecTe ова појава тако мивериа и понижавајућа и ва нашу цркву и ва нашу аутономију, да се већ црње и горе иеда ни вамислити. И досад су се Мађари покавивали иаклони Радићу као њима драгој личиости, али их ево сада, где скоро претећи траже његов избор. Па пошто они врло добро внају, ва намере истога Радића, то онда зиачи да су они патријархову судбииу решили. Чудиовата, врло чудновата појава! До јуче им је патријарх Бранковвћ био скров њихов човек и штићеник а сад га се отресају, као да се никад нису ии познавали. Кад се само сетимо колико су се Мађари упињали и шта су све радили да Бранковвћ буде изабран ва патријарха, онда нам у истини мора чудновато изгле дати, кад шта с њиме даиас раде и како сами дижу руке од њега. Како то да разумемо, где да тс ме тражимо узрока? Патријарх је верно следио жељама Мађара; шта више радио више пута и оио што као православим архиепископ не би смео чиннти. Све је то било мало. Мађари дакле хоће Радића; ои сигурио обећава да ће више урадити од патријарха Браиковића.

ПОДЛИСТАК. СОЦИЈАЛНИ ЖИВОТ И ШКОЛА.

СОЦИЈАЛНО-ПЕДАГОПЈКА РАСПРАВА. Нише Радивој Ноповић, Митроиица. Тежња за олакшицом живота или борба за опстанак, провејава наше друштвено тело, и може се сматрати карактерном особином нашег века. Сигурно ће та појава побуђивати данашње политичаре, а још више будуће писце културне историје, да ју управо прикажу у њеној правој светлости, па зато хоћемо да истакнемо и педагошки значај њен. Ради смо да изјавимо како то социјално питање школа посматра. Појавом социјалне демокрације налазимо се свеудиљ још у некој периодичкој кризи, која упливише на државне и правне одвошаје, у вамери да их у веколико измени, дотера, једвом речи усаврши. Морамо одмах да изразимо да за сада неможемо још потврдити: е да ли јетајповрет претеча акутне болести, која тело прво добро протресе да М у после двоструку снагу улије; или је то, како речева демократска стравва исповеда, симптом оне друге немоћи, која се приближује своме крају ? Тежњу за побољшааем материјалвог стања, мора школа вао хуманитарна установа поздравити као радосву и спасовосну појаву; јер се само тако може и да г снује индивидуалва слобода, која како човечавство тако и државу диже ва истивити степен културвости. Несме то да буде као пољска скупштива, која личи револуцији, али траје само један дан, вего се ту потргбује дуга, истрајва борба. Спивоца вели: „Човечавске ствари се весмеду ви шмевати, ’ви опла-

кивати, оне се морају разумети.“ Ништа нетреба дакле да пречи племениту борбу, и нигда се несме духом да клове, јер је и тако како Фајербах вели све: „прво фантом, тад проблем, тад стварност.“ Озбиљност времена у ком живимо, очитује већ тако живо интересоваље о задругама, којим се мисли на пут стати сиротињи, која све више и више маха преотимље. Од куд толико незадовољника; зашто пролетаријат тако нагло расти. Криво је томе одиста повајвише државно уређење. Виђамо то најјаснијева школама, ва учитељству. Бољи део учитељства усљед лоше награде, ода се, чим се укаже згодва прилика, ва друге позиве, те је тако негде ковкуренција сувише велика, док се у школаМB, да само не би остале без учитељства, морају да трпе многа и многа неспремна лица Тиме пак, што учитељство вије ваграђево, те се у школи све трпи и трпити мора, опада опште вародно образовање, а тим и особље моралво и способво за рад. Не осврће се ту ни мало ва мудру народву реч: „време је вовац; звање је моћ.“ Народ пак, који вишти незва, мора да сиромаши, јер везва ввшта дв си вривреди; не позваје вредвост ствари и благослов рада, док би звањем бодрио се ва рад, и тим долазио до извссвог квпитала. Није доста само да има школа, него се мора ићи за тим, да ове буду и ваљаве; јер младеж која озбиљво учи, лакше ће себи ваћи и зараде, лакше ће да живи. Школе су управо арсенели, где лсжи вародва свага, која обогаћева умом, и може само да војује за свој опстанак. Када пак наше вародве школе опадају место да расту, кад оне не раде у чисто

српском духу, у духу дакле својственом нашег народа, онда опада и морална снага нашег народа. Тада разве партаје и сталежи употребе незвалачки и умом оронули народ у своје себичне цељи, као што виђамо најјасније у Италији, Шпанској, чак у моћној Енглеској, па и у самој Србији. Тада не помажу ни разна удружења више, која имају свакад неки сталешки, а не ошпте народви тип на себи. Решење социјалног питања неможе дакле да буде без реформе целог школско-образовног бића нашег. Законом се елем мора ујамчити, да капиталисте морају достојно уважавати труд раденика. То ће бити, кад раденици ваљаним образовењем сами свој рад буду у стању да оцеве, кад буду у право за свој посао спремни и оспособљеви. Виђамо да половива тог деловвња припада школи. Обртници треба да су пријатељи школе. Ови треба да ту стеку интензивво веко образовање, које ће их оспособити за праве ридевике. Ови несму као што је ва жалост обичвј ићи за тим, да се школовања што пре опросте, но баш да исто у довољвој мери употребе. Од порције звања за извесав рад, зависи оцена и вредвост самог рада. Рад дакле мора да будесмишљен не само просто механичан; јер је чист механизам, без смишљевости, без идеала, управо плагијат рада. По том дакле сваком раду претходи взвесно потребито школовање; јер апсолутво вема рада без школе, јер је половива сваког рада, како рекох, у школи! Као што се виђа, школи се све више и више даје материјала, а што год је више грађе, мора бити и више раденика. Да ови пак могу с вољом и знањем да раде свој nocao,

треба да су за то ваљано и награђени, кад се каже: „Весело срце кудељу преде!“ Само тако моћи ће и сама држава да стане на пут корупцији, коју снаже извесне револуционарне странке, кад раденике у њиховом праву потпомогне, ма то било баш и на уштрб појединим неправичним подузимачима и таквим дружинама. Не ће тада ни требати држави скупа олицији и војништво, да брани велике подузетнике од вападаја модернога робља незадовољног радвичког сталежа. Гомилањем новца и вредносвих папира расту потребе, а тим и тежња за богаћењем. Богаштива не мора да ради, она вухерује. Улаже новац, где он добија највећи интерес, ине пита: како ће бити оном, ко треба сам да живи и да поред тог издржава цело то акционо друштво, дакле управитеље, чиновнике, скупа са еквипажом и бироима ? Мисли ли се, да се бедно социјално стање поправи, морају се дизати добре школе у довољвој мери, те захтевати школска обавеза. Образовање само мора бити бесплатно, јер раднички стилежи, који дају највећи проценат ђака, немају довољно средстава, да би исте могли издржавати. За то се дакле имају да брину општиве и сама држава. И сама је интелигенција позвава, да ради на том, да се народ и радничка класа што боље просвети, -те даном приликом имају сви интелигентни чланови држати јавна предавања за тај свет. У Енглеској поред разностручних научењака држе и сами министри таква предавања радницима, а код нас би једва који обичан судац само стао на даске, да народу свом коју каже, што он не зна, а треба да зна. И имамо се још да

„ЗАСТАВА** и»ла»и редовио. е ,едом, петком ■ неде&ом иа цалом табаку, уторком ва по табава. ЦенаЈе ia Ау стро-У гв рсву| на 1 месец ■ 1 *. 20 в. иа четврт годиие . 3 ♦. 50 и. За Србнју на четврт год. 8 двв , иа по год. 16 днж. Народни бројеви од петка нарочито ва шире народне кругове уређени могу васебно дасе претплате, а цева им је: на 1 месец ..25 нов. на четврт годиие 75 нов.

ОРГАН СРПСКЕ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ. SРOЈ 82. у НОВОМ ОАДУ У НЕДЕЉУ 28. МАЈА 1895. ГОДИНА XXX.

8а ОГЛАСЕ плака «• «о 8 новч. од «t«» вроте евавих овтвах олова; »а жиг о» плаћа no 80 иовт. сваки пут. За „Припаолано* плаћа се 20 нов. од врете. 4OUHCII шаљу се уредништву, а претплат* ■ огласи адмжижотрацијж „BАСТАВЕ** Уредииштво ■ адмжиистрацвја „Заставе*’ жала »■ ое у вући г. Ст. ЈеФтика, главиа улжца. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА не нрнмајУ «• РУКОПИСЕ ие вракамо. Поједжиж бројевж стају 10 жовч.