Застава, 28. 05. 1895., стр. 2

Нашој цркви и жашој аутожомији било је и сувише квара од патријарха Бранковића. Сад кад Радић треба да дође као Мађарима миого вгоджији чак и од Браиковића, може се лако погодити, каква се страшна несрећа спрема овдашњем Српству и нашој српској иародиој цркви. Оваке околности тако су тешке, овбиљие и судбоносне да се саме намећу сваком Србину, иа равмишљање. За то смо ето ми ово иеколико речи проговорили. Чекајући да о овом што подробиије савнамо, слободни смо иапоменутж да се овде не ради о личностима, иего се ту ради једино против наше српске народие цркве и иаше аутожомжје. Прво „јединствени штатут“ и „грађаискн брак“, па кад то није било доста, ево где долаве сасвим страшније и црн>е ствари, чијмм се последицама једва може да предвиди крај.

чудимо мизерним друштвеним поЈавама, ми ин- i телигентни, тобож као да нисмо баш и сами i криви, што се у свету тако збива. Чиме дока- i зујемо нашу интелигентност ?! Цвикером, фра ком и клаком, укоченом оном високоученошћу?! Биће да том углађеном вањштином прикривамо само нашу бедну и јадну унутрашњост, која је уз хвалу „високог гледишта“ само још кукавнија! Како школа утиче у опште на образовање, сл>еди из тог, да се при организацији школској мора нарочито у обзир узети маса народа, а ту осим ратара спада и раднички сталеж Школа дакле има да буде тако устројена, како би благотворно утицала на све друштвене слојеве у народу. Прво и прво напомињем, да је основна школа са грађанском школом целина за се и нема везе са осталим разним средњим и вишим школама. Питомци њеви бивају ратари, обртници и тек донекле трговци. Она се дакле у првом реду има за ове и да брине. Хоће ли пак неки њен ђак после поћи на реалку или гимназију, она не ће и не сме да зна, јер су то за њу изузетци. Те школе и тако имају другу сврху, па нска си стварају предспремве течајеве, што већ по негде и бива. И гимназија не ће да зна, хоће ли њен питомац њу изучити, или ће по извесном времеву прећи куд иначе, па се с тог у свом задатку ни на што изнимно не обзире. То исто чини и реалка. Освовна школа може то у толико пре што ту родитељи не могу још ни да знају, ком ће позиву њина деца. Хоће ли она по свршеној науци отићи на сродву грађанску школу, на реалку или гимназију? Ова дакле мора бити у свом правцу скроз везависва. Она се

осим на друштвени положај својих питомаца, има освртати на њихов дух, т. ј. на народпост истих. jC тога и ако школа има да негује у питомаца својих опште човечанске осећаје, има она ипак да буде на народној основи. Рећи ће се за што? Мисао је мисао, она је за све људе иста; идеја дакле није народносног порекла. На први мах изгледа то тако, али по дужем просуђењу и није тако. Кинез до душе мисли на кинеском језику, Србин на српском. Један и други мисли. Мисао није народна, она је оншта. То је истина. Али је истива и то, да Кинез мисли вивески, а Србин српски! Ето дакле да и човеково образовање, ма како оно опште било, мора да буде ипак на вародвосној основи. Другаче оно вема ни смисла, јер општег човечанског бића, не може да буде, ада ово ввје управо вародвосно. Кад то веби било, овда неби било ви борбе за матерински језик, онда неби било борбе за школу, јер би борба била тада посве илузорна. Дакле пема школе која неби дисала општечовечански, па уједно и народвосво. По томе дакле и такозвава комувалва школа поред свог вапрезања противног доказа, дише увек и вародносним неким духом. За то комувалва школа и ве може човечанство да задовољи, као што и папа не може цело човечавство да убеди о својој непогрешивости Комуналва је школа доказ више, да је нешто труло у држави Данској. Народносне одвосво ковфесиовалве школе вису дакле опасне по i човечавство. Ове су управо корисне, јер су израз начела: сваком своје! Комунална школа ■ ве мсже да мисли о свима народима једвако, i те по томе ни идеја комуналних школа није 5 опште човечанска! Опште човечавском вачелу

иде у прилог да свака народност има своју школу, а држава да се једнако стара за све! Tertium non datur, другог излаза нема! Из досадањег видесмо да нема општег образовања, које ве би било индивидуално. Нека дакле ратарски син буде школом спремљен за ваљава ратара. Нека му се ту да оно потребно образовање, којим он достојно место може да заузме у човечанском друштву и држави. Нека ратар везва како изгледа шакал или слов, али нека зна привредност домаћих животиња и земљоделску кемију. Нека он зна шта издржавање коња стаје преко године, па се небојмода ће у ековомији да посрне; а оне силне врсте рачуна ту му и тако не помажу. Пустимо да основва школа буде у истиви освовва, не парче гимназије, парче реалке, парче универзитета чак! Не заморавајмо још у развитку находећи се нежви детињи ум! Захтевајмо да вастава и образоввње питомца у осн школи одговара потребама њиховог будућег живота и позива; јер непотребво, излишно звање није му од користи, оно га води често социјалном злу ! Људи, који уобразе да имају вигпе општс образовање, а не могу се управо ни за што људски да употребе, дакле кад не нађу полежај који захтевају, находе се у несугласици са друштвеним уређењем, и ступају на врх незадовољника. Ту спадају и људи, који су много учили и читали, а нису то као што треба разумели; те ови, који силом науке свршавају, и ако немају дара за њих. Рекли смо да се излишно или парадно знање у школама има > да замеве овим, што човеку у животу треба. ' Ми на против учимо у школама природопис, ' звамо колико је свака животиња дугачка, у

којој се земљи окотила, шта ждере и каква јој је длака; а уништавамо на тисуће за усеве корисних животиња! Разаберемо у школи за Африку, водимо бригу о Кинезима, знамо колико је Килиманџар висок; а не знамо шта је новрц, рад, капитал, цена, награда! Пре свега дакле треба прво да погледамо на оно, што нам је најближе. Ту спада знањео користи извесни животиња и биљака, о спремању и изради разни оруђа, о потреби и врстама рада, и т. д. Многи мисле да је то нека особена срећа, кад се не мора да ради, и завиде онима, који не раде. Они и не мисле како ове мора да мори дугочасица, и да је левентовање почетак сваког порока. Најмање још мисле, шта би од нас било, кад би сви људи били у том сретном положају, да не морају да раде. Важност умног рада се не опажа. Не помишља се, какве бриге море фабричара; да си прибави сиров материјал и свом фабрикату осигура промет. Не помишља се, какву корист он својим раденицима доноси, кад дође до ваљане спекулације, којом потребује одмах и више радене снаге. Мисли се, њему печене шеве лете у уста; он не ради, што не товари кола, што не ложи парни строј. Несхваћањем рада и поседа, проистиче потреба да се што скорије и што тачније испита социјално питање, и да се већ једном као што приличи реши. Мора се дакле тежити за тим, да се раденичкој класи варода спреми частан положај у човечанском друштву. Одиста не може се рећи да је неједнаки посед што неприродно, па с тога треба свако да тежи за тим да буде са својим стањем задовољан. сто

ВЕСТИ ИЗ СРБИЈЕ.

Б е о гр а д, 25. маја. У петак је била прва парница црногорског кнева против неког бившег црногорског учитеља Бацковића. Кнез га тужи ради дрске увреде, којом се набацио у својој брошири „Црна Гора у деветнаестом веку“ на кнева и н>егову фамилију. Тужбу своју упутио је киев дипломатским путем, те је с тога ваступа државни тужитељ. Пада у очи то, што је суд одбио кнежево вахтевање, да се брошира увапти још пре осуде; чудновато је и то што се Бацковићев адвокат врло дрско и смешно понашао, па је и сам Бацковић још увек у државжој службж. * Краљица Наталија. Како јављају са меродавиог места, краљица Наталија, неће сталжо остати у Београду. Оиа ће се већ првих дана месеца јула повратити у Бијарац. Путоваае Симићево. Недавно се јавило ва долавак Симићев у Београд, и то на једно дуго одсуство, које му је од београдске владе и одобрено. Кадјеу Београд дошао, онда су стране и домаће новиие иепрестажо писале, како је Симића поввао краљ, и да је у изгледу нови кабннет с њиме на челу. За тим се то побијало и писало, да је Симић дошао у Београд само на дуже одсуство. Сад пак како иајновије вести јављају, Симић се пре неколико дана вратио у Беч. Неки тврде да је отишао тамо да поведе с Лендербанком преговоре о вајму, док неки друге увроке том његовом повратку налазе. И ако је код оваких политичких скокова врло тешко правилно суднти, ми ипак држимо да је Симић отишао у Беч само зато, што су у Србији а нарочито у београдским највишвм врховима, врло критичне и тугаљиве прилике наступиле. * Као што „Одјек“ савнаје, мин. финансија је био позвао нашу финансиску по-

верилачку групу да прими у нввршење остатак од 26.000.000 динара номиналних, од зајма 44.000.000 дин. 1893. годиие, али су банке одбиле то и ивјавиле, да оне емитовање ових 26.000.000 джн. номиналних не могу примити.

Политичке новости.

Делегације. Аустро-угарске делегације састале су се у петак у Бечу. За председника у г а р с к е делегације ивабран је гроф Аладар А нд р а ши, за потпредседника Коломан С е л, а за Цираки, Хегедиш и Миних. За председника аустријске делегације изабран је херцег Фердинанд Лобковиц, за потпредседника витез Филип 3 а л е ск и, за перовоlје: Клари, Опенхајмер, Ебенхарт и Лорбер. Сваки од председника при примању свога места споменуо је са привнањем одступање К а лнокијево, само је Андраши још додао наду, да ће под новим ваједничким спољашњим министром Голуховским још боља бити аустријска политика на Балкану, пошто овај добро повнаје балканске прилике. Заједнички прорачун ва г. 1896., који је предложен делегацијама, ово је: Потребе министарства спољашњих послова 3,910.000 фор., ратно министарство 150,185 961 фор., мжнистарство финанција 2,068.250 ф., рачуоарски двор 126.552 фор., у к у пн о 156,291.463 фор. Одбив од тога покриће, ва потребе остаје нужних још 153,599 288 фор., а одбив царинарски вишак од 49,047.104 фор., укупна потреба остаје 104,552.148 фор., од чега још на терет Угарске има се одбити 2 °/ 0 =2,091.042 фориоата. Од остатка отпада на Аустрију 71,722.733 фор., на Угарску 30,738331 фр. Ивванредна потреба ва чете у Восии и Херцеговиви ивноси 3,519.000 фор. Укупне потребе од прошлогодишњих <у више ва спољашње министарство ва 109.700 фр., војска 3,563.000 фор., мрнарица 500 000 ф., ва министарство финанција 37.775 ф., пензије ва 10 610 фор.; а мање: за рачунарски двор 1710 ф , за Босну за 63.000 фр. Отварање северо-и сточног канала. У Немачкојјош једнако трају духовске парламентске ферије, но чине се велике припреме ва отварање северо-источног канала, које ће се 7., 8., 9. и 10. јуна do старом кал. ув необичну родну бродарску свечаност одржати, јер је немачки цар све народе и државе позвао. Рачуна се, да ће преко 500 равних бродова бити. УстанакнаКуби. Шпанска влада има много кубуре са устанком на острву Куби, од куда маршал Мартинец Кампос једнако неповољне иввештаје шаље, те му се непрертано војска одправља Држи се да ће се тек у октобру моћи овај устанак са свим угушити. Русија. У Русији се спремају да по свршетку велике сибирске желевнице, од Владивостока две паробродске пруге установе, које би руску трговину са Кином свезале. Једна би водила у Шанку а друга у Шангај, те би се могло ив Москве

за 16 дана у Кину стићи. У Шанку намерава се установити руска банка, а у Шангају руски поштански уред. Компромис измеЈју старо- и младочеха, на ком се ради, врло лепо напредује, како из Брна јављају, има ивгледа да ће доћи до повољног ревултата. Аустријска ваступничкакућ а бави се реформом пореве и младочеси једнако продужују обструкцију, којом хоће те реформе да осујете. Јерменско питање. Енглеска флота у Бајруту, ради решења јерменског пжтања, још није никаквих последица проузроковала. У Турској се већа акција тек после бајрама очекује. Француска. Положај министарства Риб о а јако је увдрман, пошто су га раджиали напустили и приближили се социјалистама, поглавито због корупције, која је око јужне желевнице. Бугарска. Кнез Фердинанд враћа се ив П ар и ва, где се дуже бавио, и очекује се, да ће сада брже напредовати ствар са депутацијом, која треба да иде ради помирења у Петроград.

Главне црте новог изборног реда у Аустрији.

Беч, 24. иаја j Стари основ избора тако звано „заступање ин- i тереса“ задржано је. По пријашњем изборном реду подељени су бирачи у четир курије и то курију великих поседника, трговачких и обртничких ко-: мора, градова и сеоских опћина. Свака ова курија бира и за себе шаље сталан број заступника у царевинско веће. Број заступника је био 343, а број бирача на 2 милијона. У куријама градова и сеоских опћина бирали су они, који су плаћали најмање пет форинти порезе. Изнимка је била само у Галицији Буковини и Далмацији, где је њих 412.155 бирача припуштано избору, који су плаћали мање од 5 фор. порезе. Када је влада, присиљена на то, приступила реформи избора, сви су мислили, да ће се основати пета курија, где ће сви индустријални раденици и порезници испод 5 форинти заједно бирати. Тим су се надали раденици, да ће добити скоро све новоосноване мандате Међутим господа у коалицији бојећи се радника као живе ватре, тражише начин којим би привидво реформирали изборни ред, међутим би у ствари остало мало не све као прије. И шта учинише. Оделише индустријалне раденике од порезника иснод пет форинти те од индустријалнвх раденика начинише пету курију; а на мање од пет форинти порезоване поделише, које градској курији, које курији сеоских опћина, Тиме мисле, да су продирању социјализма у сеоске домове стали на пут. Међу тим што је најлепше. ови нови посланици бити ће ивдиректно бирани и то 1.300,000 малих порезовника бирати ће 34 посланика, а радничку курију која би по праву бројала преко милијон гласова скресаних свим могућим начином на 700.000 и дадоше јој 13 словом тринаест мандата. Примера радн, како су ју скресавали навестићу тачку, која гласи: Сваки раденик, којн плаћа најмање једну форинту пореза, гласа у курији градској или курији сеоских опћина а не у курији радника. Па да је то само зло, још би се дало и прокувати, али сад долази тек права немогућност новог изборног реда. Господа из коалиције боје се да ови мали порезници неби ипак прешли екстремним -елементима и сотим надвладали умерене у курији градској или курији сеоских опћина, па их оставише, да

они сами за себе индиректно бирају 34 заступпика? Пошто су међутим они по целој монархији разастрти, то су монархију поделили у 34 изборна котара тако, да ће н. пр. Далмација, Крањска, Горица, Градишка и град Трст један изборни котар бити. Ко има појма зашта се посланик бира шта посланик треба да је, тај ће одмах видити, да су људи, који су стварали овај нацрт људи мрака. Млоги веле, да је овај изборни нацрт опело коалиције ако и падне, баш нико за то заплакати неће. ђ —ћ.

Д о п и с и.

КарловЦИ, 24. маја. (Избор целокупне српске православне црквепе скупштине. Коалиција калуђерско-курџонске реакције. Морални значај.) Баш није од превелике важности за целу читалачку публику, овог уваженог и јуначког пародног гласила, нити за српски народ у опће, како је једна црквена општина сложена, јер има много случајева, где је ту само лично питање по среди, те се сматра више локалним догађајем. То може важити за већи број опћина, али има опћина такових, које по свом положају што га заузимају, интересују и ширу публику и цео овострани народ српски. Међу такове опћине у првом реду спада опћина сремско-карловачка, која се налази у рукама радикалним, а то је некима кост у грлу. Та познато је, да би либерали наши ,„али све остале опћине, само да им је добити опћипу новосадску, а то исто вреди још у већој мери за опћину карловачку. Од како је дошла у руке радикалне, већ су се сва средства употребљавала, да се истргне изруку радикалних, покренута је читава крсташка војна на радикале, а пошто калуђерска тако звана странка не осећа довољно ни бројне, а камо ли моралне снаге, удружила се са шачицом наших либерала те се већ све и сва покушавало. Но сваки такав покушај разбио се о чврсту свест народну и свака та акција отегла је калуђерске-курџонске носеве, па тако и сада. Било је већ у „Застави“ говора о том, како су радикали при избору једне трећине скупштинара сложили листину из свију виђенијих грађана, без разлике начела, а како су паши противници кришом избацили из листине све наше људе, командовали су све своје пришипетље и тако је њихова ли• ста добила већину. Но на протест стотине бирача . тај је избор анулиран, јер наши противници, како > им је већ чиста савест, а како су били сигурни са ; својом већином, служили су се незаконитостима. На њихов уток административни одбор, у којем угледно место заузима брчно перо наших либерала, слатки Лаза Обреповић, разреши целу бившу скупштину и остави одбору да спроведе избор нове целокупне i скупштине, што је јуче обављено. Чим је одређен био избор, настала је страшна . трка од стране наших противника. Најпре језасва I времена свечано утврђена коалиција наших клерикала, оставака из блажених још Германових времена, са силним контингентом либералним, који се за време прошлог избора посланика за српски црквени сабор састојао из читавих 29 гласова, између више него 300. Па онда сремско-карловачка задруга, она о којој је као и о њеном познатом управитељу већ више вута било говора, за тим народни фондови, где је први фактор уображена величина и мезимац врхунаца либералних, неизбрани народни секретар др. Лаза Секулић, који је некада сам себи наденуо име „Омладински", све се то дало у кортешацију, све се спустило у народ, да се његово поверење