Застава, 06. 12. 1898., стр. 3

ници настала је после ових речл ужасна галама и једва се прешло на дневни ред. У угарском сабору дешавају се такођ9Р томе слични догађаји. Огорчена се борба водв овде и не бирају се речи нв израви. И нема сумње да ће при избору саборског председника доћи до бурних призора. Ко прати пажљиво догађаје у једној и другој саборници, тај мора доћи до тога уверења, да је свима догрдило данашње стање. И влада и опозиција грцају под данашњим стањем и једни и други хоће да му учине краја. И једни и други иду за неком променом, нечем новим — па ма шта наступило.

Политичке вести.

Хрватско славонски сабор. У седници хрватско-славонског сабора од петка међу осталим расправљало ; се о продужењу финансијске нагодбе. Чим је известитељ образложмо у кратко основу, устао је ваступник др. Вресћенски против нагодбе, јер се ова противи политичком убеђењу и адреси мањине, која тражи паритетски савез ивмеђу Угарске и слободне Хрватске и Славоније. Износи прилике у Аустрији и Угарској и поравнање међу тим двема државама. Наглашава да и ако још само петнајест дана стоје на расположењу, да се питање о нагодби реши, то ипак ништа не може спречити опозицију да обра зложи своје становиште. То није опструкција већ само дискусија. Оповицији је дужност, да се бори за самосталност и да тражи, да се не иде у Будимпешту, већ само да своје финансије уреде. Даље наглашује, да је у монархији данас таково стање, да Хрватска и Славонија не би требала да остане у данашњем одношају И рукама и ногама треба радити, да се вемља тог стања опрости. Износи борбу између федераливма и централизма у монархији још од 1848 год., та је борба довела до дуаливма, у којој су немачка и ма^арска на родност добиле превагу и власт над осталим, и због кога је настала криза у монархији. При таковом стању није уме сно помагати данашњи систем. Мора се наћи нов камен темељац, камен једнакости. федерализма на историјској основи. Одбити предлог о нагодби то би био први корак остварењу новог система и вато је против иагодбе. Босиа и Херцеговина пред царевинскии већем При расправи о далматинским желевницама, које би се имале спојити са босанско-херцеговачким, заступник у аустријском царевинском већу др. Душан Баљ а к, приметио је ово: „Мађари су некад били противници окупације, али од неког времена сматрају Босну и Херцеговину као своју својину. Желе анексију тих земаља и да се оне присаједине Угарској. Они стоје на томе становишту, да Угарска, која се већ сада мора спремати за свој самосталан положај, мора мислити да и земљиште своје прошири, да би и тако могла стати у ред европских велесила. Баједнички министар Калај, који је Мађар, у првој линији доводи своје жеље у склад са жељама Угарске. Он је лако приволео угарску владу за градњу стратегијске железнице у Херцеговини, а исто тако пошло му је за руком, да осујети и железничку везу с Босном, коју је Далмација желела. Место ове везе добија Далмација државну железницу. Од окупације је сасвим створена преграда између Босне и Далмације. Чиновници у Босни саветују босанске жене које тргују по пи јацама, да не носу робу у Дубровник, а оне које то неће да слушају, казне глобама. Место стратегијских желевница, боље би било постарати се о економним и народносним потребама иарода у Босни. У једној књизи која се зове „Историја Срба“. речено је, да је Босна с незнатним ивузетком српска земља. Ту књигу коју је написао Венијамин Калај, узаптило је чиновништво босанско у српском издању. Калају је, као заједничком министру пошло ва руком, да у Босни и Херцеговини пронађе једну нову народност. А тај про налавак је наперен против Срба.“

У одбрану автономије.

Молбоницу Њ. В. краљу, да се наш одгођени народно-црквена сабор што пре састане, и да се том сабору ујамче сва права његова, закључиле су поднети до сада ове општине: Нови Сад, Стари Бечеј, Фелдварац, Бегеч, Ириг, Лединце, Куда, Силбаш, Уљма, Стари Сивац, Стари Врбас, Товаришево, Нештин, Врање

во, Српски Елемир, Митровица, Деска, ђур^ево, Веочин, Тител, Гардиновци, Ада, Кленак, Параге, Мартинци, Баваниште, Старчево, Крчедин, Каћ, Футог, Турски Бечеј, Чалма, Чортановци, Сусек Јазак Бајша Брђани, Оросламош, Платичево. Свега 39 општина. * Вајша. Црквена општина у Бајши једногласно се придружила молби новосадске општине. Брђани. Једва се једвом покре ге и наше горњо-карловачко владичанство. Прошле недеље би црквена скупштина наше Вукошевац-Бр^анске општине, те је после саветовања решено једногласно, да се и та општина прикључи молби новосадске општине и моли сазив сабора са свима правима његовим. Наше је владичанство у свима сличним покретима или ивостало, или долазило на крају, али се надамо да у овој велеважној народној ствари неће бити тако... Где се тиче најкрупвијег, сви ситни обзири треба да падну. < Оросламош. Данас 3. (15.) децембра била је редовна скупштинска седница, у којој је једногласно решено, да се и наша опћина придружи новосадској опћини ради састанка сабора са истом молбом Осим тога да се иврече новосадској опћини вахвалност, што је покренула народ у обрану автономије. * Пдатичево. Част ми је до внања ставити, да је дава 22. новембра о. год. на појутарје Ваведенија у недељу, одржана наша црквена скупштина, на којој је једногласво решено, да се наша општина придружи молби новосадске општине и' пошље молбу на Н>ег. Величанство ради што скоријег састанка нашег одгођеног' сабора и да се том сабору ујамче сва права његова. * Посланици у народ. Пигау нам ив Вршца: Послаиици кршачког ереза, гг. Јован Гавриловић и др. Жарко Миладиновић полагаћ својим бирачима рачуна о свом саборском раду 13. (25.) тек. месецч и то у Вршцу. — Пишу нам ив В. Сент Миклушког среза, да је њихов евештенички посланик г. Младен Јосић ступио у свеву са својим бирачима, ради полагања рачуна о своме раду на ерпском народно-црквеном сабору. Дан још није коначно углављен — А шта је са световним пославиком г. Аркадијем Варађанином?! —Из В Сентмиклуша пишу нам: „Дчнас смо отправили пвсма нашим посланицима г. г. преч. Јосићу и Вара^анину, у којима их повивамо, да положе рачун о своме раду на сабору. Ивсвакеопштине потписано је неколико изборника са председником и перово^ом. Том приликом одржаћемо ивбор целога ср е з а.

+ Данило Станковић.

У среду 2. т. м. умро је у Загребу Данило Дане Станковић председник Хрватско-славонског сабора, потпредседник саборског одбора и умировљени предстојник кр. земаљске владе. Дане Станковић био је од оних Срба, који се пењао по лествицама све на више, те до стигао до најважнијих места и званија. Свршио је с одличним успехом права и одао се чиновничкој каријери. Служио је у Загребу а за тим у Бечу, где је био 1862. год. перовођа а за тим тајник код дворске канцеларије. Под баном Мажурићем био је члан стола седморице те за тим постао код краљевске владе предстојник оделења за унутарње послове. Дане Станковић био је човек велике способности, али заковани чиновник. Вероватно је одговарало његовој нарави, што је из скамије отишао у чиновнике, па као чиновник и истрајао. Међутим и онај канцеларијски ваздух оставио је на њему врло јака трага. И ако се мора рећи да је био поштен и правичан, у политичком погледу знао је само за власт, па власт, и као да никад није много мислио о народним правима. Био је конзервативац клерикал а у сваком случају владиновац. Он је био толико владин, као онај Рус када су га питали били пристао уз револуцију. који је говорио: Би, ако заповеди баћушко. 0 себи пак говорио би у друштву Дане Станковић: »Ја сам у егеди сваке владе најхармоничнија жица!* И у нашем народном црквеном сабору ишао је уз назадну струју, и постао 1892. год. чланом и потпредседником саборског одбора. Он би мирно пристао на јединствени статут и мислимо да би мирном душом пристао на то, да се нашем народу поништи сва његова црквена

самоуправа Али се у једном питању показао оољи и савеснији од осталих сучланова саборског одбора. Наиме сапродајом каје није могао никако да се помири Он у том није видео закидање народног права, јер би на то свакојако био пристао и то га не би болело. Али је он у продаји каје видео једну ружну ствар, у којој би код неких и неких чак и кривични закон имао по мало посла. У његовој нарави није било да води велику опозицију и чини велике сметње патријару х одбору, али је свуда и сваком приликом изнашао продају каје као незаконити чин. Они који су дубље посвећени у ствар знају, да је он управо због овог чина умировљен и да му[је председништво саборско дато као неки мелем на рану његову. Покојник је могао више учинити за народ свој него што је учинио, но ми му на отвореном гробу његовом по хришћанској дужности велимо: Лаку му црна земља!

Акакије Забреговић.

Време је, да оперемо тог човека и да му дадемо задовољење. Јер је он умро презрен и исмејан. Међутим, најглавнија му погрешка беше, што се родио рано и у невреме, те га није разумела његова околина. Акакије Забреговић није волео у јавним стварима »дасесвађа« и стајао је обично у страни. Неки су због тог говорили да нема срца за јавне ствари и презирали га, други су говорили да је глуп и да не може да схвати прилике, те га исмеваху Сећам се оне значајне, велике културне борбе између Вука Караџића и Милоша Светића. Вук се бори за напредак, бори се за дух и језик народа, а Светић брани застој и ■назадак. Неко приступа тамо, неко овамо, а ■Акакије стао у страну. Дебело јер, ил не де|бело јер, то је сигница; главно је што се свађају, а он неће да се свађа. Ошто нам је то?! После је дошла борба за народна политичка права, па борба за црквено-школску самоуправу а Акакије и опет стајаше у страни. Он је схватио све то као свађу, као личне зађевице између Милетића, Јоте, Германа — а ошта је њему да се — грди. И боре се начела, политички принципи потискују се и побеђују, народни живот се та ласа, а Акакије Забреговић стоји у страни, јер он у свему томе види свађу, личне спорове и — инат. И умре, погрдан, исмејан, презрен Умре жигосан као Несрбин и перодољуб. Умре с болом у души што га кратковиди свет не разуме. — »Шта сам ја коме урадио?« пита. »Зар се баш сваки мора свађати?!« Сиромах Акакије, да је бар живео само још десетину година! Данас би био слављен, уважен, поштован. Борба за народна права прокламована је данас од уважених родољуба српских као лична препирка, зађевица, свађа. Пада ми на ум изрека једног мудрог чове ка: — Док је мало луда, трпамо их у лудницу. Ал Iје њих све више и није далеко дан, кад ће они трпати нас у лудницу! И опет велим: Сиромах Акакије! Живео је у времену, кад су били тако мадобројни они, који су борбу за народна права с једне стране а сметње тој борби с друге стране, сматрали као свађу и личне зађевице. Зато је умро презрен. Данас, кад су они малобројни и презрени постали тако многобројни, данас се прогласише као прави и једини Срби родољуби и презиру оне друге ... Но кад је већ тако, држим да је право да оперемо и Акакија ЗабреговићаЈ: И да му ма и преко гроба његова довикнемо: — Опрости Акакије, данас се уверисмо да си и ти био врли Србин и родољуб, јер ниси хтео да се — свађаш! —ша.

Вести из места и са стране.

Страшно. „Будимпештански дневни лист“ доноси, како је изишло у једном листу, који је влади врло наклоњен, да су једанајест владиних посланика решили, да се послуже оном девизом: „Ако мора бити, нека погече крв“: Ово ће учинити, ако седница саборска при избору посланика буде бурно текла. На крају примећује „Буд. дневни лист“. Даково што читамо у једном листу, који на врло пријатељској нози стоји са бароном Банфијем. Држимо да је свако разјашвење потпуно излишно.“ Ово заиста врло лепо црта данашње стање. Укидање вересије. „Заставином* предлогу да се укине новинарска вересија од нове године, придружили се досад, као што је познато ови српски листови и обвезали, да неће лист на вересију слати: „Застава“, Бачванин“, „Србадија“, „Грађанин“, „Српство“ и „Школски Одјек“. И вршачки „Трговинско-занатлијски Гласник" у свом најновијем броју нридружио се том предлогу и обнародовао то својим читаоцима. Вршац против владе. У понедељак 30 новембра о. г. била је представничка скупштина вр-

шачка у којој је влада претрпела пораз. 0 томе пише „Српство®: „Као 11. тачка дневног реда билаје окружница Чонградске жупаније, којом се позива наша варош да влади даде поверење, а да осуди опозицију, што опструкцијом пречи саборски рад. Магистрат је предложио, да се и вршачко представништво придружи томе. Тај је предлог потпомогао и др. Хаг. Представник Ротлер је предложио, да се преко те окружнице пређе на дневни ред Гласало се за тим, те је Ротлеров пледлог подр.о са 39 против 37 гласова. У ови 37 гласова било је 14 чиновничких и 23 представничких а то понајвише чланова Семајерове и Херцегове породице: за Ротлеров су предлог гласали и Срби (18 гласова) без да су усвојили његову мотивацију, која је полазила са локалног гледишта“. Промовисан Ових дана промовисан је на бечкој ветеринарској великој школи наш млади Србин Лазар Митров из Сланкамена за марвеног лекара. Ширење безверја. У темишварском градоначалничком звању ввћ од подужег времена, скоро сваког дана пријављују веће или мање гомиле становника из предграђа, да иступају из своје вере. У исто време пак не пријављују никаку другу веру коју су решили да приме. Није никаква тајна да они приступају баптистанској општини, која се у Јозефштатском предграђу јако проширила. Проповедник Ааптиста ради науморно, да масу света што више придобије и то му испада за руком. Занимљиво је врло још и то, што своју веру напуштају све народности, само чивути не. Поред баптизта шири се тамо и назаренство и ако у мањој мери. Да би се видело, како се нагло шире баптисам и назаренство, примера ради изнећемо, да су прошлога четвртка ( пет људи и једна жена изјавили, да прелазе у безверје, четири човека придружила се баптистама а један човек и жепа наваренима. Ово су заиста врло жалосне појаве, кад народ у једном месту гомилама напушта своју веру. По нас Србе би врло добро било, кад би се испитало у коликом броју темишварски српски живаљ напушта своју веру.

Трговина

НОВИ САД, 5. децембра. Пшеница ирве каквоће фор. 940—30 ,н. Пшеница средња ф. 9’1до — нов. Пшеница лакша роба ф. 870— 90 нов. Наполица ф. 850 нов. Јечам нови ф. 5’50—60 Зоб ф. 5 30—50 Кукуруз у зрну нови ф. 3’70—80 нови у клипови ф. нов. Маст 60 фор. Сланина сува 60 фор. дебела паљена 60 фор. Све од 100 килограма. Свињи угојени тешки 37—38 пов. * средњи . . 35-36 вов. живе , лаки . . . 30 33 пов Све од 1 килограма. Теоци . 30—35 нов. по клгр. Јагањци фор. по пару, Овци 8 —l2 фор. по пару. « Стање воде под Новим Садом. 4. децембра било је o’6B мет. 5. децембра било је . ... 0’62 мет

Најновије вести.

Председнвк горњег дома гроф Тжбор Карољи, вахвалио се на аредседништву и истуаио из владине странке. С њпм су истуаили гроф Хадак, барон Еделсхајм, Ђулаји, херцог Одескалхи ив владине странке, јер се и они не сла®у са Тисиним законом. Ово је иваввало у владиним круговима велако запрепашћење Ив Загреба јављају, да је бан Хедервари, на брвојавну молбу барона Банфија, □оввао хрватско-славонске аосланике на угарсклм сабору, да отпутују у Пешту Овоме повиву бановом одаввало се врло мало послаиика. А сам бан ће тек у понедељак отпутовати у Пешту, да се с владом споразуме о хрватском □ровиворијуму. Либерална странка угарског сабора кандидовала је аваничио ва председника сабора министра Перцела, а ва потпредседнике Талијана и Данијела. У најновијем броју „Пештанског Лојда“ има чланак, који отворено брани апсолутивам. Каже, државна форма као и форма владавине није цел него ср дство, да држава буде јака и напредна. Сасвим је све једно, да ли ће се то постићи апсолутивмом кад не може уставним путем. Ово је □исање у овом добу врло карактеристично.

ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА. Г. А. М. у Д. К. У вашој изјави и сами признајете, да сте тек на „узгредно" питање г. ђ. 11. М. „да ли је што дошло од новосадске општине на нашу општину?“ одговорили да „јесте“. На друго питање истога г. да сте одговорили: „да би умесније било, кад би тај предлог најпре преко идуће одборске седнице прешао". Ми мислимо да јепредседникова дужност, да сам изнесе како пред одбор тако и скупштину све ствари важније природе. Ви сте ,то пропустили учинити, па с тога је наш дописник и могао донекле с правом у оно поверовати и на • писати. У колико ј> он имао право: најбоље ће се осведочити при идућој седници скупштинској уД. К.