Застава, 29. 12. 1901., стр. 1

ЗАСТАВА

Тероризам у Босни и Херцеговини.

Још прије неколико недјеља јавили су сви српски а и многи страни независни листови, који не стоје у служби Калајевој, да се тражи неки повод, како би |се што више њих у Босни и Херцеговени могли под истрагу и у затвор ставити, те зато се и чиниле и чине разне преметачине, а све у намјери, да се створи за страшеност у народу, како би се лакше могле спровести неке ствари, и да се те припреме чине с једне стране вбог насил ног наметања, октроисања вјерско-просвјет ног уре^ења за православне и мусулмаие, а с друге стране вбог покушаја спрова^ања анексије. Поменути листови су већ онда пред сказивали неке ствари, које су се сада и обистиниле. Тако су писали, како ће по свој прилици у Бијелини ухапсити цио црквени одбор само зато, што се исти обратио једном молбом на цариградског васељеиског патријарха. И заиста брзојављају одонуд, да је котарски суд бијелински ватворио пр е д сједника црквене општине Симу Јов а н о в и ћ а,'члана општине Манојло вића и учитеља Николића, а осим ових ставио под оптужбу још њих осам наесторицу, а све због тога, што у оној молби налази политичва власт нешто, што се њој не допада, а што је наперено противу митрополита Живковића. Зар православнима у Босни није сло бодно више обраћати се својем патријарху и изнвјети му и потужити му се и про тив свбјег митрополита, ако овај учини иеправо својем народу и свештенству? Зар је апеловање на патријарха против митрополитског поступка у Босни влочин, због којег се уплеће иновјерна вемаљска власт и суд, и неочекујући ријешење па тријархово, стављајући прве људе: свештеиика, учитеља, предсједника и чланове у затвор и под истрагу? Не иде ли се таким незаконнтостима и насиљем управо за тијем, да се онај народ огорчи, ивазове и на какав непромишљени корак наведе ? С друге пак стране не престају гласови о анексији. Разни аустро угарски, али још више француски, немачкн и енглески листови иавикавају јавност на помисао о анексији, да не би била сасвијем неспрем љена, када се она једнога дана прогласи, а ово припремање анексије показују још и неке војничке мјере. Муниција се шаље на границу новопазарског санцака, и то се до води у свеву са аиексијом, која ће се одмах протегнути и ван садашњих граница, те да се и Пљевље, Пријепоље и Прибој прими у управу, коју сада поред аустроугарске војне посаде има у рукама турска власт. Силом се иде за тијем, да се горе поменутијем преметачинама, истрагама ватворима народ ивазове на неки отпор, на неки немир, и да се и тијем искаже пред вели ким силама, да сб у Босни и Херцеговини све донде не може увести потпуни ред и мир, док год се те покрајине не предаду стално сасвијем, да их може анектирати, јер тобоже све дотле окупацијона управа не може да има довољна ауторитета пред народом, којем је још и сада увијек то пред очима, да је монархија те вемље при мила само у привремену управу. С тијем истијем изговором извињава се оКупацијона управа и у Цариграду пред портом и пред васељеиском патријаршијом и у погледу вјерско-просвјетног незадовољства мусломана и православних, те

сад и порту и патријаршију жели, да ва 1 добије с једне стране за анексију, а с друге 1 ’ стране за октројисање вјерско-просвјетна ; 1 уређења, које потоње тсбсже не може да ( ’ се постигне, све док год ие престане при । временост управе, окупација, а на мјесто , ’ ове ве дође сталност, анексија. < У том смислу су већ више пута про- : словили органи, који служе окупацијоној ; управн, — ма да у њима лежи свједоџба । ■ великог сиромаштва, и привнање не&оћи ' и веспособности њихове, ма да то значв потпуни фијаско задаће, због које је мо : нархија добила на берлвнском конгресу ’ мандат за привремену управу. Из тога привнзња може само по вдра вом равуму то да • се ивведе: да када се привременом окупацијом ни за двадесет и * више година није могло постићи задовољ 5 ство народно и потпуни мир и ред у зем’ љи, да то у опште монархија постићи не । 1 може, јер није нашла, нити је могла наћи. као што у опште неће она никада нЖ кадра бити наћи вгодна система за ту управу, ’ Ј е Р ј°ј У томе смета њезина традиционал на политика, која је везана за римокато ■ личку пропаганду, а поред тога ту неспособност њевину покавује и докавује и [ растројство на ро^еноме њезину огњишту, —• те према тоЖе треба да извђе из »гијех : земаља, јер се показало, да није никако у : стању да одговори од стране велесила повјереном јој мандату, — а не да још као • награду за признату своју неспособност и очевидне неуспјехе тражи анексију !! , Садањи моменат сматрају у Вечу врло ј згодним за тражење те анексије, а то је због предстојећа анектирања острва Кри-1 та од стране Грчке. Бечки политичари сматрају, да^Аустро ј , Угарска може само тако пристати на ову : анексвју Крита, ако се и њима дозволи, 1 да прогласе анексију Восне и Херцеговине, : и држе, да ће једиогласна наклоност сви- ј јех великих сила за аиексију Крита учи нити, да ће томе за љубав чак и Русија ; : пристати на анексију Босне и Херцегови , ие, коју као и васељенску патријаршију хоће да вадобију обећањима, да ће онда одмах задовсљити православни народ дајући му слободоумно вјерско-просвјетно । уређење (а овамо мисле на октроисање!) । — а султана тако исто хоће да вадобију, > да се својевољно одрече својег суверенства над тим земљама, тијем, што му све мо- 1 , гуће обричу, да ће учинити мусулма- : । нвма, да ће ислам обилато потпомагати : да ће мусломанима такође дати (наравскв । на свој начин октроисањем) слободоумно вјерс&б-просвјетно уређење. Ако би по несрећи у томе успјели, онда : би било крај и исламу и православљу, — : онда би отпали сви обзирМ, који су се још данас бар донекле држали, јер су ипак ј • нешто осјећали од оне дужности давања рачуна, која дужност би требала, да им : је увијек пред очима, као привременим . мандатарима. । Па кад су поред свега тсга под оку пацијом већ чинили чуда са православљем । и исламом, те ивазвали велико незадовољ। ство, — шта би тек чинили под анексијом, • када би мислили, да више ником нијесу , никаква рачуна дужни? I Као што се из посвећених кругова чује, окупациона управа вољна је да најприје > увјери и Цариград и Петроград о свбјој доброј вољи, да вадовољи и правосЛавне и мусломане још прије проглашења анек ј сије, те би стога радо најприје дала му сломанима и православнима неко либерално [ вјерско просвјетно уређење, па тек ва ти јем би се имала да прогласи анексија. > Баш у томе и лежи велика опасност

по обе вјере, ако им се наметне, октројише неко уре^ење, а бев питања, споравума и учешћа народа и свештенства, јер тијем би и за доцније одузето било -од свештенства и народа свако учешће у вјерскопрссвјетном ваконодавству, — па када се једном дочепају само анексије, на брзо ће чинити са тијем и либералним наметуре^ењем, што им буде воља, и „дати ће“ онда, ако им се свиди и сасвим друго неко уређење. Зато народ у Босни и Херцеговини неће моћи да се обрадује и да се вадовољи са ма како било слободоумним вјерско просвјетним уређењем, које би му дошло без учешћа представника свештенства и народа, јер прво зна да то Јтако напоменуто слободњачко уре^ење неће имати вредности, што ће га вЛада, која га даје моћи извршити, тумачити и мењати, како она буде за најбоље нашла, и може да га опет бдувме кадгод јој се свнди, а да опет не пита ни свештенство ни народ нити , икога другога, — а осим тога онај народ сувише добро познаје своју садашњу управу, да је се има бојати и онда, када му она поклања „слободоумно" вјерскопросвјетно уре^ење, зна да се ива тога само замка скрива, зна да то није искрено, зна да тиме хоће да се опсени свет, да задобије велике силе, како би лакше пристале да се прогласи анексија, — а зна врло добро и то, да би онда пропао и тај народ и његова вјера и просвјета, да би дошли туђи и растерали питоме, што већ и сада у великој мјери чине. Свето народ Види, схваћа те са вебњом у срцу очекује догађаје, који се спремају, јер ће за њега бити велика несрећа, ако му се бев сарадње и пристанка свештенства и народа насилно наметне, октројише ма и најслободоумније вјерско-просвјетно уређење, а највеће вло би било да се и анексија прогласи. На све стране осећа се неугодност, нерасположење, стрепња, а према овим прилвкама иије ни чудо.

Изборна насиља у Боки-Которској.

Котор, децембра мјесеца. Самовољно и незаконито обавио се код нас избор двају посланика Боке за далматинскн сабор и то на 12. т. м. избор посланика, кога бирају бокешки градови а на 21. т. м., кога бирају бокешки велепосједници. На дуго бих отишао, кад бих почео набрајати све поједине незаконитости и велито неправде нанесене српском народу у овим крајевима од стране државних власти особито за потоњег доба. За то ћу се данас у колико ми буде могуће ограничити на предмет избора у Боки. Клерикализам и германивациЈа под фирмор „Хрватства" славили су ових дана над Орбима у Боки двије побједе и то у курији градова и у курији велепосједника. Под девивом, да влада код нас нека туђинска и то ништа мање него „црногорска“ агитација подигао се против нас Срба вас званични апарат и била су почињена безакоња најгоре врсте — каквим се једна уставна држава не може да подичи, — само да нам се на правди Бога нстинитога отму два послаиичка мјеста. Срби Бокељи и без ћиједног посланичког мјеста остати ће прави Срби; пошто је код нас до тога дошло, да народ ие може да има свој’е вјерне преставнике, него наметнуте, јер избсрни успјеси не зависе

Ј,4®ВТЖВа“ излмк езожж д&з оажм коаедвљжж« * длих »д ОДцеи. Шма 18 з?« Ауетрб-Угареку: иа једаи жвО ј^ а кр. 40 иот. иа четврт годиме 7 жружа. ®А Дрну Гору, Србију, Немачку, РумуинЈу « 8» 830 оетале етране земље иа четврт го. •<,,.., джие 1Р круиа. Иароднк-а Фројевима од Е&тжа «0н& јв: т М<мл год»ше 8 круке, на даду годжку 4 круж?Ј • ПоЈаджви бројеви стају 10 потура.

Број 289. у Новом Саду у суботу 29. децембра 1901 Година XXXVI.

-- ШИИ Ш9ДН РАШАЈШ СТРАШ Издање: „Рада“, деоничарскег друштва за издавање српских књига н иовина, у Руми.

За оглаее плаћа се по 12 лот. од сваке врс -, оваких ситних слова. ДОПИСИ шаљу се уредништву а претилата и огласи администрацији „Заставе“ УредЈИШтво и администрација п 3аставе и је у куки г. Јов. Т. Чавића, на пијаци. Рукопиее не враћамо. Појадини бројеви етају 10 потура.