Застава, 29. 12. 1901., стр. 2

више о вољи бирача него о самовољи и притиску државних фактора. Осврнућу се у кратким потевима на ток избора, и то најприје на избор градова Боке. 0 трагу мало времена добили смо но вог ц. к. котарског поглавара г. Фрању Мадирацу, који по свим досадањим знацима хоће да буде вјеран насљедник бившег барона Маројчића и његова пашовања у Боки. Овај ц. к. поглавар, који је постављен да закон врши и правицу штити, не до ста што се није побринуо, да у граду Котору од опћине мама противне састав љени именик бирача буде у смислу закона састављен, него није хтио нити да на поднесене му од стране српског изборног одбора притужбе, те незакоиитости исправи. И на тај начин огромни број бирача противничких, који немају право избора, вршили су то право, дочим је миогим нашим бирачима то право незаконито ускраћено било. У граду Ерцег новоме, у чисто српској опћинм нијесу се могле при састављању именика бирача почињети онакве незако нитости — како се је то у Котору ура дило од опћине нама противне, — за то је требало тај губитак на други начин надокнадити. По наредби ц. к. поглавара у Котору владин повјереник у Ерцег-новоме на дан избора именује у комисији. која прима гласове бирача, четири члана противна преогромној већини бирача града Ерцег новога. Срби бирачи предвиђајући, да под управом онако незаконито састављене ко мисије нема правилнога гласовања нијесу ии приступили изборноме чииу. Против овим изборним иасиљима били су управљени брзојавио просвједи на мииистра-предсједника, министра правде и државног надодвјетника. Примјера ради навестићу, да од гласова податих ц. к. или тако званог хрватског кандидата има преко 80% све самих виших и иижих ц. к. чиновника, ту^их елемената, а нема ни 10% правих порезника, слободних грађана. И на овај начин изабрати посланици имат ће изја вити у сабору далматинскоме, да их је тамо послала воља народа! При ивборима велепосједника Боке слиједила је иста пјесма. Г. поглавар, којему по праву припада да саставља, исправља и објављује именик бирача велепосједника извршио је тај чин онако, како је хтио не обазирући се на наше притужбе, испуштајући многе и многе наше бираче велепосједнике а уврштујући незаконито многе противничке. Па ипак са свим тим и уза сав нечувени притисак на наше бираче са стране државних власти, наша је била већина, која је дошла иа избору, и противници ие би били успјели, да није на дан из бора исти г. поглавар починио невакони тости најгоре врсти. Срби бирачи били су неосновано од поглавара одбивени, који да су незакони ти били, не би доиста од истог г. погла вара у именику бирача на нашу корист ни уврштени били. Али рекло би се, да се г. д-ру Франу Мадираци прохтјело славе баруна Маројчића! Знамо, да је опуномоћен и сигуран, кад ради против свега онога, што је српско, и да не можемо да му нашкодимо, али је наша света дужност, да неправде износимо пред јавни суд, у чему нас ни једна сила ие може да застраши. Наша је побједа у градовима и велепосједницима Боке била сигурна, као увијек до сада, кад се закон вршио, јер снагу порезника сачињава једино жилави српски живаљ. Ако нам се хтјело отети ова два посланика, то је морало бити једино на не« законити начин против жеље и воље преогромне већине народа. Пребацују нам да смо „Цриогорци", које ваља гонити. Алн ти „Црногорци“ плаћају крвави порев, служе »вјерно далматннском сабору.

I „Хрвати“ код нас кликују и диче се оваквим побједама, којијех би се морао I сваки народ, који и мало слободу љуби • сти^ети. Ко и мало поближе познаје наше при лике, тај ће се увјерити, да сва „хрват ска“ политика у Боки није ништа друго него једна протусловенска струја, напере иа против свему ономе, што је словенско, а у првом реду српско. Ови избори дали су нам опет један врло јасаи доказ. Али национална је свијест дубоког корјена ухватила код Србина Бокеља, и ва рају се они, који мисле, да ће тако лако арегазити жилави српски народ, који је и јачим одолијевао и својом националном индивидуалношћу и издржљивошћу био увијек јак бедем свакој протусловенској струји. Без икаквих конкретиих доказа биједе нас Бокеље, као елеменат опасан, а „Хрвати“ се истичу као једини спас и узданица против Српства, да утиру пут германивацији. Предбацују нам, да смо „Цоногорци“, које ваља гонити. Али ти „Црногорци“ плаћају крвави порез, служе вјерно као мало који народ у монархији, пак за све _ то награ^ују нас са именом велеиздајника, отимљу нам се најнезаконитије управ ван- . далски српске опћине и посланичка мјеста । и чак указује нам се пут преко границе. 1 Ово поступање наше владе, којој је једини циљ да из темеља руши спокојство ; народа може да нашкоди више њезином угледу, него ли и нама самима. Нас ће Србе досадање горко искусгво < опаметити и упутити, како ћемо да удесимо наш даљи рад. Взликодушност наша, која нам је донијела доста штетних посљедица, треба сада ■ да престаје. „И свој к своме“ што кажу наша браћа Чеси. Ову изреку, треба да и ми Срби код нас проведемо у пракси. То вахтије- < ва интерес народни. С друге стране морамо на опрезу бити и будним оком чувати да се наша заразом још неокужена мјеста иеокуже, да таласи < ту^инског утјецаја не оборе дух наш и да । не сатиру снагу нашу. У овако озбиљним < данима, као што су сада код нас насту- 1 пили оваква осјећања морају да владају са сваким правим патриотом. 1 Зиајући и позиајући сву тежину дана . шњег жалосног стања у Боки света је дужност свих оних правих родољуба, који . су кроз свој друштвени положај и науку < позвани да народ воде и да с њим уарављају, да јуначки и енергично одбијају на- < падање на српско име и народност, да се опиру неправици, да свим силама пораде да и сриском народу у овим странама буде обезбије^ено уживање уставних права.

НОВИ Сад, 28. децембра.

Изненађење У Србији. Из Београда нам стиже вест, да је тамо општи утисак тај, како се спрема изненаћење. Није реч само о новој влади, него и о новом правцу у спољној политици. Фузија је већ сарањена, о њој нико и не говори Што је овако прошла, томе се сад нико не чуди. „Београдске Новине“ доносе оштар чла нак против Русије, и у том секундирају „Малим Новинама“, које су то раније чиниле. Оба та листа црпе своје информације на врло меродавним местима. „Београдске Новине 4 сад полемишу са полузваничним „Дневником“, те доказују, да Аустро-У- _ гарска има права да окупира не само до Митровице него и преко Митровице и да јој у томе берлински конгрес није поставио границе. Ово писање, у вези са вестима о кризи, изазвало је велику сензацију у Београду. Сад се сећају, да је Чеда Мијатовић имао недавно неких преговора у Бечу, да је преко Божића и опет отишао у Беч, где му је болесна жена. 0 најновијим приликама у Србији, ми ћемо проговорити опширније. * Католичка автономија- Након дугог премишљања и преговарања у ствари ка-

т толичке автономије, састао се прекјуче, у среду, поново католички конгрес, који ће покушати, да се реши ово важно питање Но да ли ће питање то бити повољно решено по католички свет, веомаје сумњиво, јер влада неће никако да одустане од својих намера, што се тиче наименовања бискупа, подељивање већих бенефиција у погледу католичког фонда и у погледу католичких школа. Те три тачке су оно главно, око чега се води борба и ако у тим тачкама не до^е до споразума, онда ће, дабогме, и питање о католичкој автономији остати и даље нерешено. Влада је, дакле, рада, да ујамчи себи велико право у ове три главне тачке, а што се мањих ствари тиче, она је, веле, готова да учини све и сва, да се автономија оствари. Али колико је влада засекла у томе, да, на име, у својим рукама задржи имено ■ вање бискупа, задужбине и просветне фондове, као и школе католичке, а автономним органима да ујамчи само право надзора, — види се и по оном незадовољству, које је овладало међу опозицијоним члановима конгреског одбора 27-рице. Гавра У гр о н је, на име, сазвао збор, на којем је одлучено, да се спремљени предлози не узму уопште за подлогу посебног расправљања, јер такво становиште владино, не одговара начелима о верској једнакости, кад би се она и онаква права дала влади, у погледу оне три тачке. А како, по мишљењу Угронову, влада и осим напред наведених захтева, има још и неке друге захтеве своје, који се не могу испунити без штете по автономију, то ће он и другови и даље да се саветују у тој ствари. 0 у ту сврху сазван је збор за јуче, четвртак, 4 сах. после подне. А на овом састанку се поново дошло до уверења, да предлог (елаборат) одбора 27-рице ником није по вољи. Многи су говорили против владе а члан др. Отокар Прохаска, жестоко је напао и владу и епископат, који хоће да отму сву превласт у своје руке * Анексија Босне и Херцеговине. Док бечки полузванични лист „Фремденблат“ од 5. јануара (по нов. кал.) доноси једно саопштење, у коме побија вест једног француског листа о тобожњој намери АустроУгарске, да анектира Босну и Херцеговину и замера мађарским листовима, што су донели ту намерну измишљотину, уверавајући, да ће се Аустро-Угарска и у будуће строго придржавати принципа зШив цио а на Валкану, дотле из Сарајева јављају, да се оданде непрестано преноси оружје и џебана у Плевље и плеваљски санџак, те појачавају тамошњи гарнизони. Види се, да новине пишу за то, да прикрију праву намеру господе са балплаца! То се види и отуда, што маћарски полузванични лист „Мађар Немзет“ сасвим друкчије доноси деманти гласова о анексији. Јер ту се вели, да ти гласови, у колико се тиче актуалности питања анексије и изнесеног н а ч и н а исте, не одговарају истини. Дакле, то није сасвим актуална, прешна ствар, која ће сад одмах да се изврши, него ће то биги нешто доцније, а неће бити ни на онај начин, како је то изнео француски лист, већ ће то бити на неки други ничин. Сад или се полузванична господа нису споразумела добро, или су хотимично нешто више признала пред мађарском публиком, у нади да, из разлога што мађарски језик није на далеко познат, неће упасти у очи та разлика, те се неће чинити сравнења. Једно је јасно, да се нешто спрема, да с ; замеће траг, како би се прави смерови прикрили. * Тројни савез се љуља. У политичком прегледу доносимо у главном, шта је рекао немачки државни канцелар, гроф Билов, о тројном савезу. Овај говор Биловљев изазвао је велико изненаћење у немачким круговима, који са свим друкчије суде о овом питању и изводе из говора Биловљева, да се тројни савез