Застава, 29. 12. 1901., стр. 3

пољуљао. По неким немачким листовима је, шта више, обновљење тројног савеза са свим искључено. Билов се, веле, у свом говору нарочито обратио на Италију, која се сад већма туђи од тројног савеза но икад до сад. А и у Аустро-Угарској сумњају поједини политички кругови у могућност обновљења тројног савеза. Један немачки лист, који је врло близу немачкој влади, вели, да није једина Немачка, која има користи од тројног савеза. Немачкој је, вели, стало до тог савеза, као и другим силама, које су чланови савеза. „Фосише Цајту нг“ веле, да Билов не би тако говорио, да обновљење савеза није сумњиво. Биловљева изјава је чисто отказивање тројног савеза. Тројни савез је користан и добар, али ако се раскине не ће бити ни то зло. Немачка и мир опет ће зато опстати. — Слично овоме пишу и други листови немачки. И према томе нема сумње, да је тројни савез у овај мах на врло слабим ногама.

Политички преглед.

Канцелар Билов о тројном савезу. У прошлу среду се изјаснио канцелар немачки гроф Билов, у државном сабору о тројном савезу овако: Силом би хтели, дн се тројни савез раскине и уништи. Але тај је савез све то чвршћи. И ја мислим и надам се, да ће он све дуже живети, што се он сахрањује. Тројни савез није друштво, којем је стало до заслуживања, него је осигуравајуће друштво. Он није офензиван, него дефанзиван, није агресиван, него у великом степену помирљив. С историјског гледишта он је помирење међу нацијоналним тековинама из ратова од 60. и 70. година и оним принципима стабил ности што су ујамчили Европи мир за половину столећа, а после Наполеонових ратова и на темељу бечких уговора. Тројни савез везује прошлост са садашношћу и јемчи «за будућност. Тројни савез негује добре односе према другим силама и мени ће немило бити, ако немачка штампа буде писала против зближења Италије с Фран цуском. Тројни савез не товари учесни цима својима на врат несносне дужности. А не тражи од њих ни то, да умаљавају своју сувоземну и морску војну снагу. Сваки од њих може по својој шољи да ре дуцира своју сувоземну и поморску војску. Преговори талијанско француски у погледу питања средоземног мора, не тичу се нв уколико тројиог савеза. Од кад је историје, мислим, да није било толико великих сила и држава. А отуда је поникао систем рав- । иотеже, која ујемчава мир целога света, , јер нема те силе, која, кад би водила рат у Европи. не би се запитала. А шта се то догађа иза мојих леђа? Јер човек не може да види све и сва. Немачка и Енглеска. У немачком сабору устао је државни канцелар Бнлов одлучно против енглеског колонијалног министра Чемберлена. Као што је познато Чемберлен је хтео да оправда поступак Енглеза у јужној Африци и навео је да су се Немци у немачко • француском рату горе понашали но Енглези у рату са Бурима. Билов ме^у осталим рече : Ако I један министар мора да се правда врло добро чини ако остави иноземство на миру. Хоће ли ипак друге примере да наведе, то мора да је врло предострожан, јер ина че могу криво да га разуму и може стра- । не осећаје да повреди. То је тим жало сније, ако један министар увуче неоснова но једну земљу, са којом његова држава , хоће у добром односу да живи. Немачкв । народ ослања се с поносом на своју војску и његов осећај мора да се изгуби, кад ј неко хоће његов војни дух да лажно пре- 1 стави. Немачки народ је одвише узвишен. ■ његов грб је одвише светао, а да га крива 1 схваћања могу повредити. Велики Фри ] дрих једном рече, кад му саопштише да । се говори против немачке војске: „Пусти стите човека нека говори, то ме ни најмање не дира. Он уједа гранит“. Ове оштре речи Билове пропратио је немачки сабор са допадањем.

Вести из места и са стране.

Српска занатлијско-ратарска читаоница ће славити своје свечарско вече на Нову годину у вече у читаоничкој дворници. Тог вечера држаће предавање г. К. Миловановић, учитељ, а српско занатлијско певачко друштво „Невен“ отпеваће неколико песама. Новосадско српско запатлијско певачко друштво „Невен“ приредила је другог дана Божића забаву у спомен посмртне SО-годишн>ице ерпског песника Петра Петровића Његоша. Програм је био леп и изведен је добро. Професор српске велике гимназије г. Тихомир Остојић говорио је о животу и раду П. Петровића Његоша. Говор је трајао добре три четврти часа, језгро му је било добро, но одвише академско, да је публика остала прилично равнодушна. Г. Остојић уложио је велики труд, али да је био краћи и популарнији, постигао би много већи успех. Г. Лукић је декламовао „Гробара* са пуно разумевања и дара. Публика му је бурно заблагодарила. Чланови „Невена“ показали су се и овом приликом врло добро. Нарочито истаћи морамо г. Ф. Богдановића, који је својим звучним, обсежним гласом и добрим певањем задовољио све. Друштво „Невен" може и овом приликом бити потпуно задовољпо са моралним успехом. Да ли је и материјалан успех такав не знамо, но свакако би требало да је такав. Афера између адвоката и повереника сигурности. Пишу нам из Старе Пазове: „Прошле недеље веселила се нека господа у гостионици Николе Петровића у Старој Пазови, па се поречкаше. Међу њима је био тамошњи адвокат др. Радивој Тешић, и њега илгонише из друштва тог, при чему је посредовао и повереник месне полиције, Петар Оклопџија. Ово тако ражљути Тешића, да је отишао у свој стан и донео собом револвер, па је покушао да уђе у собу исте гостионице, где је оно друштво. Али не могаше ући тамо, јер су врата »атворена била. Повереник сигурности је приметио да Тешић нешто прети и иде у свој стан по нешто, па се наместио код судбене зграде, која лежи преко улице од гостионице те. Кад се адвокат Тешић вратио с револвером гостионици и није могао да уђе у њу, упре револвер свој према комесару и опали два метка. Већ прво тане прохујало је поред главе комесарове, па се одмах бацио на земљу, да се сачува од каквог другог метка. Тешић опали и други пут из револвера у истом правцу, но сад је већ комесар лежао на земљи и срећом га не погоди зрно. Но у то се отворише врата на гостионици од оне собе, где се веселило и гости, који су сигурно чули пуцање пред вратих, похиташе на улицу. Опазише само, где се др. Тешић склони кроз врата гостионице, која су била до њихове собе. У то допаде и комесар и упита, ко је то на њега пуцао,

причајући, како је био његов живот у опасности. Њему саопштише, да је то учинио др. Тешић, а један чиновник политички и претпостављени рече 1 комесару, да иде за Тешићем и да га разоружа, и 1 коме«ар отиде за њим, али се овај склонио и забравио у једној соби гостионице. Комесар је ову ствар пријавио котарској области и шта буде даље, јавићу. — Др. Тешић је и пре две године напао на улици у Старој Пазови капетана пешачког у миру, Карла Вавровића, но овај га је јуначки савладао, тако, да је после др. Тешић морао и цвикер свој од Вавровића примити. — У истој гостионици је и пре више година пуцао неки господичић из револвера и у мало, што није страдало дете гостионичара. Књижевни одбор Матице Српске имао је у у четвртак 20. децембра 1901. (2. јануара 1902.) свој редовни еастанак под председништвом А. Хаџића, председника друштвеног. — Његова Светост одобрава одлуку о оболелом питомцу Бориелаву Поповићу, да се остави у уживању стипендије ако поднесе редовно инструјисане признанице. — На приговоре српске црквене општине у Сенти, у ствари питомца Драгића Каракашевића има се одговорити према стању ствари. — Узима се на повољно заање, да се књижевник хрватски госп. Јован Храниловић у Новом Саду, одазива позиву Књижевног Одбора, и да се за „Летопис“ ирима пзвестилиштва о хрватским књижевним приликама. — На жељу г. ’ д-ра Данила Трбојевића у Земуну, допуњује се извештај о прошлој седници, а о његову рукопису „Што је добро?“,да му је враћен на изричну његову 1 молбу. — Према упиту госп. Мише А. Поповића у Руми, решава се, да у статистичком прегледу свом изведе са м о она места у аустро-угарској монархији, 'где Срби живе, и то без обзира на остале 1 становнике. — Позваће се г. Нинко Седлар, да место превода целе књиге „Међународно значење Крилова“ начини за „Летопис" тек само приказ о тој књизи. — Прима се за „Летопис“ д-ра Јована Радонића расправа „Романи по градовима Далмације . за време Средњег Века“, изведену по књизи проф. । Константина Јиречка. — Не примају се за „Летоп с“: Косте Шербановића „Песме“ и „Ратна спо, меница;“ спис А. Г. Матоша’„Морис Баре;“ и „Лир. ски покушаји“ непознатог писца. Забава с играпком. Добротворна српска женска ■ задруга у Винковцима приређује на нову годину (14. I јануара) 1902. у дворани хотела „Метропол“ у ко’ рист своје задружне благајне забаву са игранкон. • I. део: „Јадна драга“ песма Бранка Радичевића, за ! женски збор од К. Шимића, пева женеки кор. „Гра’ хов-Лаз“ од Вл. Каћанског, декламује гђица Дејана Шимић. — „Гушче буковачко“, шаљива игра у јед• ном чину по Бајару, збива се у Букову на !добру г. » Петровића у Банату. — 11. део: Игранка. Забаву с играпком приређује Српско грађ. црквено певачко друштво „Стражилово" у Ср. Кар• ловцима, у очи Нове Године 31. дец. 1901. по ст. кал. у просторијама Срп. Читаонице код „Трубача“. Немири у Барцелони. Из земље свакидашњих немира — Шпаније, стижу гласови о великим по, бунама радничким у Барцелони. У прошли петак су више хиљада људи и многе жене јурили кроз више предграђа: Самандра, Паловаре, Сан| Мартина. Грација и Баладона, те су се бацали камењен на фабрике. Побуњеним грађанима придружили су се многи грађани из предграђа. Многе фабрике су јако оштећене, а неки радници су рањени од каменица. Полиција је многе ухапсила. Грађанска гарда јепокушала да брани фабрике, али се због тога изроди борба између ње и побуњеника, и том приликом је ’ било и пуцања у више маха. Најзад је морала да се умеша и коњица, те су многи рањени. Прети се проглашивањем опсадног положаја, али у пркос то( ме радници држе зборове, на којима траже, да се уведе рад од 9 часова дневно. С тога ће да прогласе опсадни положај. I Железничка катастрофа Из Њујорка јављају, , да еу се тамо сударила два железничка воза тако , жестоко, да су многи вагони размрскани и том , приликом се запалили. До сад је нађено 28 мртвих, које не могу да познаду, тако су унакажени. Осим тога има врло много рањених путника. । Време. Очекивати је и даље променљиво време, а ноћу мраз.

Трговина.

НОВИ САД, 28. децембра 1901. г. Пшеница нрва жаквоће фор. B'so н. Пшеница средва фор. B’20 —40 н. Пшеница лакша роба фор. 8" ц. Наполица ф. 7 — н. Јечам фор. 5 70—6-— новч. Зоб фор. 6 80—7 фор. — Кукуруз у зону фто. 4-60—70 и.

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ. Почетком 1902. године ступа „Заста ва“ у 37. годину свога ивлажења, која излази 6 пута недељно, а то је сваки дан осим понедеоника и дана после празника. Ми ћемо и даље чинити све што можемо, да одржимо „Заставу* на оној висини, која одговара угледу народа и радикалне странке. На сваки начин, имаћемо пред очима народне нитересе. У послу око издавања овог листа могу нам помоћи пријатељи странке и „Заставе*, ако се постарају да њихова сарадња буде још обилатија и да нам стеку нове претплатнике. Надамо се, да ће пријатељи овог лиета и пријатељи радикалне странке озбиљно узети ову ствар. Обраћамо парочиту пажњу на „Заставине“ народне бројеве од петка. Ти бројеви се удешавају за најшире кругове, а претплата за њих стаје 4 круне ГОДИшње, а на три месеца 1 круна. Иначе је цена „Застави“ 28 круиа годишње, 14 круна на по године, 7 круна на четврт године, а 2 круне и 40 потура на један месец. Поједини бројеви стају 10 потура. Поштов. претплатницима„„Застави,е и , који се код нас уЈедно претплате на „Невен и и „Српску Домају и , рачунаћемо за сва три листа 40 круна тодишње (у место 42 круне.) Претплата се шаље најлакше поштанском упутницом. У Новом Саду, 10. децембра 1901. Уредништво и администрација „ЗАСТАВЕ“.