Застава, 17. 05. 1903., стр. 1

ЗАСТАВА

Манастирско питање.

У „Застави“ је у новије време изашао низ чланака о манастирском питању. Ти су члннци сасвим расветлили ствар и изнели нам пред очи много што, на шта се већ било заборавило. А баш зато, што се много што шта позаборавило, осмелили су неки да изврћу и ваваравају. Та зна се на пр да је „Браник“ писао с дана на дан, како је мајски сабор дирао у манастирско и калуђерско право, кад је решио да се манастирска земља издаје под аренду и пооштрио контролу. И како ће због тог понићи зло те ћемо изгубити и манастире. То је писао „Браник“ да мало помогне патријарху и његовој црној чети. А ми смо доказали вваничним списима, да то „калу^ерско и манастирско право а није никад постојало, јер су манастири народ на црквена добра. Ми смо показали, да је наш сабор 1870. године решио, да постави саборске коми сије, за надзор и управу народно-цркве них добара, па и манастира. Из извештаја тих саборскиих комисија види се, да су те комисије скидале и постављале манастирске настојатеље, да су им постављали контролу саборских изасланика. Видимо, да су све те комисије, изјасниле се, да контрола над маћастирима треба да је што строжија јер су многи настојатељи неспособни ва управу. Видимо, да су те саборске комисије држале, да је најбоље манастирску вемљу издавати под вакуп и ивдавале су је под вакуп. За време док су радиле ове комисије покавао се леп напредак, јер су ва једну годину дана манастири уштедили 153.000 форината. Показали смо како је било доцније. Саборски одбор је преузео она права са бора, кад сабор није био на окупу. С тога је изаслао ивасланство, ради прегледања управе манастирске. Ми смо покавали вва ничне иввештаје тих изасланика. Показали смо извештај др. Илије Вучетића ив 1880. године. На крају тих извештаја предлаже: да се манастирска добра издаду под аренду, или да се узму стручни економи, јер је то једини спас. (Кад је то мајски сабор учи нио навивају то у „Бранику“ неправдом, па чак и издајством.) Но ми смо ишли и даље. Покавали смо и рад саборског одбора од 1890. па до 1902. године Рад онога саборског одбора, кога је толико волео патријарх Георхије и за кога вели „Браник“, да је био бољи и родољубивији од данашњег. Ми видимо до душе, да је тај саборски одбор попуштао и да је обично оставио нека иде како иде, а све за вољу патри јарху Георгију. Но види се, да је чак и тај саборски одбор упражњавао кад и кад право својок Т. ј. утицао је на управу ма настирску и водио је контролу. У извештају ивасланика тога саборског одбора, што смо га навели у прошлом броју „Заставе“ вели се у општем прегледу, да манастири имају велика утицаја на народ, па се додаје: „У том погледу деле потписани оно мишљење многих чланова наше цркве, по којем би наши манастири нај боље могли одговарати свОЈОј сврси кад би се сва манастирска добра давала под закуп, те кад би се тим начином стечени ириходи оодједнако трошили на подмирење манастирских и других црквених и просветних потреба*. За време рада овога саборског одбора (од 1890. године) око управе манастирским имањем била је скинута маЈнастирска упра ва у Пакри (пакрачка епархија) Војловици и Месићу (вршачка епархија) те су заменуте мирском управом. Ово су учиниле авто

номно црквене власти. Као ш о се из све га види, саборски одбор је такођер од постанка свога (године 1.875)*) ершио свапра ва око управе са манистирским добрима коју је дотад вршио сабор, а која права народу пружа краљевски рескрипт од 1868. године. Но док је овако чинио стари саборски одбор по кад кад, сд је мајски сабор решио да се цела счвар узме озбиљно у руке. И то је запрепастило патријарха Ге оргија и његове верне, јер виде, да је сад озбиљно и да не би било шале И то је узрок читавој узбуни с те стране, а не што ствар није добра ни прав’ н 1 А сад да наведем још ово: Т« м тввр ски сабор 1790. године у образл ж њу да се оснују фондови, који ће омогућити оснивање института за просвету и изобра жење младежи наводи следеће: „Корист цркве и дужнос народа ишту да се садашњи монаси, који су од свог определења сасвим отступили, и само се са економијом и њиховом чину неприличним делима баве, њиховој цели опет поврате, да манастирска добра јав ној народној управи повере, њихов ужитак потпуно обезбеди, а сувишак да се узме у општи фонд, да би се тако завело школско изображење, које је за манастирски живот сасвим нужно. По данашњем питању „Бранковом“ из лази, да су сви били непаметни и неродољубиви, [па чак и Браникове госе пре) само је паметно и родољубиво оно, што „Браник“ дан а с кеже. *) У пр шлом броју испале су године погрепно, што Је штампарска погрешка.

Какво се зло спрема у Србији?

Господину Божи Маршићанину уиравнику Београда. Допустите, да се захвалим на Вашем одговору. — Ја сам се, као што и сами злурадо бележите: „вратио из Фијуме без писама, јер ми их нису хтели дати.“ И кад се већ тако догодило онда ја немам бољег сведока од Вас и Вашег одговора. Понајпре да констатујем ово: Написали сте 24 стране одговора, (који је отштампан у засебној књижици). У већој половини тог одговора доказујете, колико је покварен Сава Ивановић. Доказујете много и много што не спада на ствар о којој је реч, али нигде нема јасно и разговетно речено: — Јесте ли ви писали Пери Новаковићу писма: међу којима има једно писано ту^ом руком, нека писаћом машином, а нека опет Вашом сопственом руком? Ја Вас, дакле и данас молим, да на то одговорите. Напротив, у том погледу на једном месту наводите искренуто моје речи: Ви велите у Вашем одговору о мени од речи до речи: — „Дакле требао је да каже: Има ли личног уверења и непобитних доказа, да сам и писма о којима је реч, писао ја, а не само адресе, јер без сумње, г. Томић знаде, да се у један већ адресован куверат може метнути и ту^е ненадлежно писмо, на пример писмо, које је написао сам Пера Новаковић или Саво Ивановић или ко други.“ Ја сам пак у 101. броју „Заставе“ ове године, рекао дословце ово: „Имам непобитне доказе и имам веома угледне сведоке у чији се исказ мора веровати, да су адресе на свима тим писмима писанвј руком Боже Маршићанина, управнима вароши Београда и да су нека писма писана његовом руком.“ Дакле не стоји, да сам ја имао уверења и доказе само о кувертима. Отворено

сам рекао, да има и писама, коЈа су писана Вашом руком и писама, која су писана писаћом машином, и једно, које је писано младићском руком, а за које Пера Новаковић вели, да га је преписао син г. Воже Маршићанина ПЈто нисам знао, нисам ни тврдио, нити сам се заложио за то. Извртањем мојих речи, не може се искренути истина, напротив долазимо све ближе истини. Г. Маршићанин пребацује ми и то, да сам на „прљавом врелу“ гасио жеђ за истином. А ја констатујем, да сам ишао у Фијуму да читам његова писмаида се из њих уверим, а о томе сам и писао. И још сам изрично навео, да тумачења Пере Новаковића о тим писмима нећу да износим и нисам их износио. Г. Божа Маршићанин тражи: „Ако ма код кога постој’и ма какво писмо, у коме је тражио од Скочића нешто „да бар изгледа као истина“, нека се то аутографише и штампа, па да остане на њему до века жиг, да је лажов.“ Но на другом месту свог одговора вели г. Маршићанин, да сам требао бар у изводу саопштити из поменутих писама оне изразе, из којих сам стекао уверење, који на мене направише ружан утисак, „Ј’ер једино из оног израза „да бар и згледа као истина“ нико и никако не може да се види, да су и у каквој су опасности због тога могли бити слобода и живот г. г. е/Бубе Живковића и оСталих и то баш њихове слободе, а не кога другог. и Нека допусти г. Маршићанин, али кад се тражи „онака истина, која треба да изгледа као истина“ и то се тражи од Боже Скочића, који иште за то 30.000 динара, онда ту могу да дођу у опасност слобода и живот невиних људи. А ја где сам говорио о садржају писама, нисам написао да се и.з те садржине види, да је у опасност слобода и живот Петра или Павла, него само то, да се „спремао атентат не противу живота краља Александра, него противу слободе и живота невиних људи“. Остављам мирне душе нека сваки пресуди ко се од нас двоје трудио да буде истинит и скроз објективан. Но да пређем на оно што је главно у одговору г. Боже Маршићанина. А то је оно што се односи на Божу Скочића. Г. Маршићанин тврди, да је Скочић отишао из Београда, јер Ј’е био неколико пути полицијски осуђиван. (Међутим цео Београд зна, да је Божа С к о ч и ћ оданде протеран.) Па додаје ово: „Некако убрзо по његовом (Скочићевом) одласку у Земун, ја сам преко извеснога лица из Београда добио од њега поруку, како би имао да ми саопшти важне ствари, и како треба да пређем у Земун да се састанем с њим.“ — И г. Маршићанин Ј*е отишао у Земун, Ј*ер вели: „Дужност ми је налагала, да сљедујем позиву. Скочић је доиста био сумњив човек, али обично од сумњивих особа и може да се сазна штогод што полиција треба да зна.“ Хвала г. Маршићанину и на овом признању. Влаго полицији, која се упушта са сумњивим људима, да од њих дознаје истину за новац. Кад то ради, она тим безусловно тражи да дође не до истине, но до — Крезовића. Мислим, да ће ово уверење делити цео поштен свет. Зар је један Вожа Скочић, човек необразован, скроз неугледан, безначаЈ*ан, могао да има докумената и докава о каквој завери? Зар је г. Маршићанин и једног часа могао у то веровати?! Но шта бива после састанка Боже Скочића са г. Маршићанином у Земуну? Бо-

у B*става“ ивлави сваки дан осим понедељника и дана ва свецем. Цчна је за Лустро.Угарску: на један мееец 2 кр. 40 пот., на четврт године 7 круна. 8а Дрну Гору, Србију, Немачву, Румунију, и 8а све остале стране вемље на четврт године 10 круна. Народним бројевима од петка цена је: ма пола године 2 круне, на целу годину 4 круве. Поједини бројеви стају 10 потура.

Број 109. У Новом Саду у суботу 17. маја 1903. Година ХХХУШ.

ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ Издање: „Рада“ деоничарског друштва за издавање српских књига и ншвина у Руми.

8а огласе плаћа се по 12 пот. од сваке врсте оваких ситних слова. Дописи шаљу се уредништву а претплата и огласи администрацији „Заставе.“ Уредништво и администрација „Заставе" је у кући г. Јов. Т. ЧавиКа, на пијацж. Рукописе не враћамо. Поједипи бројеви стају 10 потура.