Застава

вон Доситеј Иоповић. На јектенија одговарала је пев. друш. >3ора< мешовити збор, уз пратњу присуствујућих. На парастосу заступљенв »Коло млади Срба« у лици Г. Марка Вилића председника Пештанског тргов. занат. пев. друштво «Слога». По свршеном парастосу отишло се у двора ну, где је друштвени председник г. др. Милош Богдановић у кратко али језгровито истакао заслуге неумрлога песника Вмаја Јована Јовановића уз одзив »Слава чика-Јови Змају!« Ево овако знају будимци своје заслужне српске великаве славити и жалити. Крунисање краља Петра IИз Београда нам јављају, да ће крунисање кра ља Петра I. бити у почетку септембра. Краљ Петар I. отићиће 6. септембра са министрима, свитом и изасланицима из Београда у Краљево, где ће се одморити. А сутра дан на Малу Госпојину извршиће се крунисање у манастиру Жичи. 10. септембра враћа се краљ у Београд, где ће 11. 12 и 13. септембра бити многе војне свечаности, свечане представе у позоришту, бакљаде, осветљење и ватромети. Чича-Кригер за руске рањенике. Из Петрограда јављају, да је негдањи председник бурске републике чича-Кригер послао петроградском холандском свештенику Гилоту 50 фуната штерлинга (1 фунта 12 фор.) за руске рањенике у Манцурији. Зет Кригеров Елов пос^ао је 15 фуната. Вурна седница загребачког преставништва. Из Загреба јављају да је тамошња градска пре ставничка седница од среде била врло бурна. Кад је требао да се оверови записник од прошле седнице, Московић је тражио, да се измене записник и наведе, да је већина из последње седн^це умакла. То је у редовима већине изазвало бурно негодовање. Московић им је добацио: Заклети се могу, да сте умакли! Десница је на то одговорила: Ви сте лажа! Недамо се вређати! Московић је одговорио: То недамо себи рећи! Под таквим приликама нами нема овде места! — На то је цела левица устала и изишла из дворане. — Како после тога у дворани није био довољан прописани број преставника, то је седница закључена. Освећење друштвене заставе. Од одбора вршачког занатлијског певачког друштва добијамо позив на освећење заставе, која ће се осветати на дан св. Илије — уторак 20. јула (2. авг.) 1904. и учесници свечасности причврстиће том приликом ваставу за копље особитим за то спремљеним клиновима. Теки клинови су разаслати и на страну, и ко не дође лично нека изволи одредити у Вршцу свог заступника. Уједно се приређује и банкет и ко хоћ® да учествује, нека најдаље до 10. јула јави и погааље одбору 3 круне. 4 Никола Кирић. Из Аде нам пишу: Данас 22. јулија умре старина учитељ Никола Кирић у 45. год. учитељевања. Беше један ок узор учитеља. Још пре 40 год. створио је певачку дружину, у којој је до последњег часа неуморно делао. Био је одушевљен побор ник српске мисли. Вечна му памјат! Велика несрећа исељеника. Сада се мало више дознало о томе, како је потонуо брод „Норге“ који је превозио европске исељзнике у Америку. Од 800 путника спаело се само њих 27. И ови су били у врло очајном стању, кад их је спасао један американски брод. Три дана су на чамцу лутали по мору, гладни, жедни, очајни, готово избезумљени. Они причају, да је на броду било највише жена и деце, који су ишли својим мужевима и очевима у нову отаџбину. Било је на 200 деце и ниједно се није спасло. Кад се на броду чула праска, кад је брод ударио о стену подводну, жене су вриснуле и као избезумљене полетише горе на кров, сви су јурили у чамцс, од којих се два одмах преврнуше јер нису могли да издрже ону тежину у њима. Матере су своју децу везивале ва греде, за тим их спуштала у море, па саме онда за њима скакале. Но све је било узалуд. И ова ужасна несрећа, која је прогутала толике људске животе, сведочи најбоље, да је са опаспошћу скопчан и пут у Америку. А како је тамо претешка жнвотна борба, па каква је ужасна оскудица и очај, о томе је већ и у „Застави* доста писано. Михаило Николајевић. Михаило Николајевић, има мушко име, има мач о бедру, а пушку на рамену, ал је зато опет — госпођица. Истина, госпођица мушког духа, а ив руске племнћске породице. И кад је букнуо рат међу Руеијом и Јапаном, наша госпођица напише писмо мииистру рата, и у том писму понуди своје услуге отацбини в своме цару. Изјавила је да хоће да буде

војник и да хоће да учествује у ратовању и да окуси сваки умор и опасност, што су у свези с ратовањем. На тај начин су се пријавиле многе Рускиње, али ратни министар не испуни им жељу. Међутим с нашим Михаилом учинио је изузетак, јер госпођица ова има особито корисну једну особину. Зна врло добро кинески, што је у садашњем рато вању врлина од веома велике вредности. И девојка доби мушко име и козачку униформу, те сад служи у руској војсци. Не даду јој додуше да иде у бојне редове, али зато чини добре услуге као тумач у саобраћају с Кинезима. И с тога војнички редови је врло уважавају, па је већ добила и медалију. Ст а р-д ели ј а. Руски листови јављају, да се пријавио московском пуномоћнику дворјанске организације за помоћ болнима и рањенима Н. А. Хомјанову, стари мајор И. И. Левкевич, племић, с молбом, да га прими у болничаре. „Ја нећу да умрем овде — рекао је старац, — тамо су ми на бојишту два сина. Они се боре за цара, веру и Русију, па хоћу и ја тамо та умрем. Немојте гледати што сам оваки, ја сам још јак, ма да сам био и у севастопољском и турском рату. Од како ме је купам се вечито у хладној води, и лети и зими; ако не верујете, сад ћу песницом да разбијем сто“. Старац измане песницом да покаже, али му Хомјанов не даде него рече, да му и без тога потпуно верује, и обећа му, да ће га послати на бојно поље. Забава с игранком. Велико-бечкеречка српска трговачка и занатлијска омладина приређује на Петров-дан 29. јуна (12. јула 1904. У новонамештеној дворани г. Милана Стајића (Томашевачка улица) забаву с игранком и дилетанском представом. Улазнице од особе 80 пот. Добровољнн прилози примају се са захвалношћу. Нов стечај за српску химну. Пошто нису примљени радови, који су стигли на први расписани стечај за химну, то је министар ство просвете расписало сад поново и позвало све српске најпризнатије песнике, да се са својим радовима јаве. Награде су три: За први, најбољи рад хиљаду динара, за други 300 и за трећи 200. Кратке вестњ — У првој половини августа походиће краљ Петар 1. Ужице и околину. — Из Петрограда доћиће у име царево на крунисање краља Петра I. један од великих кнежева с повећом свитом.

Трговина

БУДИМПЕШТА, 4. јула 1904. г. — Дневни нв вештај са будимпештанске житне берзе филијале Српске Банке. У промету је 30000 метареких центи. Готова роба. Потиека пшеница 77—82 кнле B’60 —9*20 бачка 76—78 кжла B’60—9’95 банатска 75—79 килв

B*40 —B'9o;сремска 74—78 кила 8.20—8 70 на трк месеца унапред. — Нова раж 6‘30 6‘32. Јечам 5‘90 —6'30. — Зоб (овас) 5*50 5‘95. Стари кукуруз 5'20—5 30 ; нови паритет Будимпешта без гаранције •—; за Штајвбрух до — Ситва проја . — Банатска репица 9 50—9 60, аћ штације • — — Купусара 10' —10.50 Ланено семе —• ; кудељно семе —• . — Нова луцерна детелина —• ; црвена —• . ј Термини по вакључку берзе у сати посл® подне Пшениц ! за октобар 1904. B'B7 а за април —. Раж за април —. а за октобар 6’56 — Зоб ва април —’— аза октобар 617 — Кукуруз за мај 1905. г. 5’63 за јуни — 1905. за јули 525 1906. за август 5-32 — — — Репица 10 45 за август. Правац (тенденција): Ефективна шенаца 5—7 1 /,. потура скупља. Раж — пот. јефтинија, воб и кукуруз 5 пот. скупља. Цене се подразумевају по 50 кила у круиској вредности. Оделење за робу будимпештанске фнлијале Српске Банке, IV. УАсиЈ-и<;са;а 34.

ћрзојави „Застави Стигли 23. јуна. Руоко-јапански рат. Кајчу. Рускв тдрпедњаче напале су јапанске превозне бродове, од којих је више потонуло. Чифу. Поговара се, да су мало пре непријатељске војске биле ме^у собом удаљене само за једну миљу. — Јапанци су на висове поставили своје тешке опсадне топове, које су у Даљном искрцали. Токио. Два руска батаљона су у јутарњој магли напала наше предстраже. Три пут су одбијени на што су се по вукли. Иетроград. Окршаји су отпочели. Лондон. Јапан је одобрио. да Русију заступа Енглеска за време рата у одбра ни сибирске обале од разбојника. (Неверујемо да ће Русија примити ову услугу). Угарски сабор. Будимпешта. При донашању закљу чака тражи Олаји да се утврди да ли је присутан довољан број ва решавање. Десница виче: Срамна комедија, вас и нема више од четворице. Утврђује се, да није присутан број, седница се одга^а на крат ко време, за тим се прелази на дневни ред. Против конгрегација. Париз. Сенат је усвојио законски пред лог, да се укину конгрегацвје (калуђер ске школе).

1 + Свима пријатељима и познаницима јављамо, да ћемо нашем незаборављеном милом покојнику Јовану пл. Новићу умировленом каиетану давати шестонедељни парастос у суботу 26. јуна (9. јула) о. г. у 11 сати пре подне у каменичкој цркви. У име целе иородице: Коста пл. Новић, већник судб. стола у миру, брат. Ленка Јовановић, рођ. пл. Новић удова септемвира, сестра. 586 • јГфгобач • из унутрашњости Србије ст&р 25 година, пријатне саољашњости, са месечним приходом од 300 —350 дин. жели да се ожени Српкињом из прека, која влада и немачким језиком. Понуде, уз фотогрзфију, са н^знмчењем броја година, суме мираза и тачне адресе, слати овој администрацији под ЗНаКОМ. „С.“ 688 I—l За моју мануфактурну и кратке робе трговину потребујем за 1.—15. августа о. г. шр» избрсва ммоШа не испод 25 година — који су вични српском, немачком и маћарском језику и који желе стално место добити а уз то имају квалификацију за изврсне самосталне трговце, нека својв понуде на подиисаног управе или да се лично представе. Који буду акцептовани, платиће им се путни трошак. Марко Бонди, 586 1-з У Земуну. Дражбени оглас/ Српска прав. цркв. опћина у Нов. Сланкамену расиисује дражбу на мањак за дан 4. јула п. ст. кал. ради доградње (дозиђивања) још једне школске дворане за жевску школу. I. Зид&рски носао . . 2.190 К 74 п. 11. Тесарски „ . . 1.037 „92 „ 111. Столарски „ . . 532 „— „ IV. Гвожђарски„ . . 218 „26 „ Свега: 3.972 К 92 п. Подузетник дужан је уз погођену цену од учитељеве кухиње собу начинити, а кујну одмах до зграде начинити. Дражб« ваће се преко целе радње. — Сваки подузетник дужан је положити 10% од погођене своте. Срп. цркв. одбор бира себи подуветника. кога он хоће. — За план и трошкове подувимач је дужан исплатити Р/а% од погођене своте. Срп. прав. цркв. опћина у Нов. Сланкамену 22. јуна п. Сl. к. 1904. Председник Живан Танацковић, с. р< Перовоћа Милан Црнојачки, учитељ.

Стр. 4

BАСГАВА бр. 142. 24. јуна 1904.