Застава

вио у вагрљају браниковачком и Враниковци у његовом, . Е па гледајте чуда, тај њихов тадањи добар Србин, родољуб и партизан имао је тада права што је шуровао са Шибулом а сада због истога ииали су опет Шибули право, да га — смакну. Лепа логика, од кога је и сувише је добра, а и пошгена је управо толико, колико у „Бранику 44 има поштења. Али кад век по „Браниковом“ мишље љу имаху Шибули право и судска осуда праведна им, е онда, онда, морало би све то пасти баш на „Браниковце, и јер они у то доба баш бејаху присни пријатељи и партивани Јеремићеви. Да како то би морало бити по логици „Браниковој и ане по нашој, јер ми још нисмо тако пакосни, па да прејудицирамо са својим мишљењем једној још 'недовршеној казненој парници, а и нисмо били у тако тесном пријатељству са покојним Јереми ћем, као „Враниковци/ па да знамо, шта је он све радио, а нарочито шта је ура дио са Шибулом, Јеремић је дизао либе рале, а не радикале, а што су радикали победили, није чудно, кад је народ био уз радикале, а да је мајски сабор био од ко ристи, то види свако осим оног класа у запарложеној њиви браниковичкој, који се дигао у вис, а сав је — празан, који управља зарђаним плугом браниковачким, па подсеца и оно мало корена либералној странци, што га до сада би. Разумемо и то, што ж Браник и јадикује вбог данашњег саборског одбора. Да како данашњи чланови саборског одбора нису његови људи, па им не годе, па се са тугом сећају Брановачког, Субо тића, барона Живковића, Касапиновића, Медаковића, и ах, Вучетића и т. д. То су све њима ауторитети били, али да како на рачун радикала, јер то нису били ауторитети — изузетком дакако Ву четић и Медаковић, кад су се они у саб. одбору башкарали, у автономији криву дали, испред угарске владе утицали, а гтррл иародом се показивали као — јунаци. И јест ауторитет је био барон Живковић, који је у политици био највеће шеврдало, а и Касапиновић, који је постао нотабилитетлија. А зашто су им Вучетић и Медаковић ауторитети? Та њихови су, брате, па су им ва срце прирасли, и ако нико велике премудрости ил одважности у њих не виде. Али, али, главно је по среди: Нема Полита у саб. одбору као нар. цркв. фишкала, да и даље вуче велике награде ва своје зечије заслуге; измакла му се столица, па отудтавеликажалост Политова и немање ауторитета у саб. од бору. То ће свакако значити оно његово: „и т. д.“ Наше му сузе не помогоше, а „Браникове и лажи још мање, јер у лажи је плитко дно.

Политички преглед.

УгарСКИ сабор* У седницама врло споро тече расправа о буџету. У јучерашњој седници усвојен је с тога ц предлог владе, да се седнице продуже за један сат, до год траје расправа о буцету. Занимљиво је да је гроф Куен Хедервари устао, да се лично брани од нападаја Банфијевих у прошлој седници. Изнео је како је неосновано тврђење Банфијево, да се под његовом владом остварила у Хрватској и Славонији тежња против државног једин ства. За време свога бановања увек је имао пред очима права угарске државе, али је чувао и интересе автономије Хрватске и Славоније. (?!!) Што се тиче наслова „кра љевина Хрватска и Славонија“ и „краљ Хрватске и Славоније“, он је законит, јер га има у законику „Корпус Јурис“, те је с тога и данас законит. —• То је у мађарској опозицији изазвало праву буру. — Банфи је одмах одговорио Куену. Навео је, да се у закону спомиње Хрватско-СлавонскаДалматинска држава, али о краљу и кра љевини да нема речи (?!!) и уверен је, да се о тој краљевини данас неможе говорити.

— По себи се разуме, да је ово код ма^арских шовена изазвало бурно одобравање Црногорско посланство у Београду Из Београда јављају, да црногорска влада хоће да оснује у Београду посланство, које би већ за месец-два дана почело зва ничити. Као први посланик братске Црне Горе у Србији спомиње се сродник кнегиње Милене, садашњи управитељ катун ске нахије (округа), Андрија Петров Вукотић. Русија. За ђенералног гувернера у Финландији именован је ђенерал кнез 0боленски. Том приликом је упутио цар Николај писмо новом намеснику (гувернеру) у ком истиче жељу да ће и надаље развијати Финландија као што се и до сада развијала од када је спојена с Русијом Убијство претходника његова (Бобрикова) назива делом једног лудака. Треба радзти да се Финландија потпуно споји с Русијом, а то је цар у своје време још и Бобрикову метуо на срце. Од новога гувернера тражи цар, да се држи наредбе и заповести, које су му дате. Пре свега треба народ у Финландији да се о сведочи, да је његова историја са руском историјом тесно спојена. Развој саме земље у будућности зависиће не само од уреда ба него и од унутрашњег мира у земљи. Вугарска. Једва је постигнут споразум између бугарске владе и министра војног, у питању отпуштања војника за време жетве, а то у мало није довело до опште министарске кризе. Погодба је у главном ово: При отпуштању војника, во диће се рачун, да их увек остане бар толико, да се могу одржати вежбања; а пу стиће се само они војници који су земљо радници али тако, да од сваке чете буде пуштено највише њих 20. Целокупни број привремено пуштених војника несме изнети више од 10 хиљада.

Руско-јапански рат.

Вести које стижу из Манцурије, у многоме се не слажу. Руске вести говоре о томе, како су наступиле јаке кише и онемогућиле свако веће и озбиљније кретање. Руске чете прикупљају се опет око Лиаојанга, где имају своја добра логоришта. Јапанци се махом повлаче на висове, јер су долине праве баруштине и мочари. Јапанске и енглеске вести хоће пошто по то да загладе неуспехе јапанске и истичу, како Јапанци нису напустили оне кланце, које су озбиљно хтели да заузму, већ само оне, које су привидно били напали и заузели. А где не могу то да докажу, ту веле, како тај кланац није посела ни једна војска, већ су обе улогорене, на једном и другом крају његову Они уједно веле, како Јапанцима не смета киша и да они напред продиру. Цело то твр^ење своде на томе, како 20 000 Јапанаца продиру према Лиаојангу и како су већ у близини ње говој. Ако је та јапанска војска доиста продрла напред и ако она не броји више од двадесет хиљада људи, онда Куропаткину неће задати главобоље. Јер Куропаткин може њој на супрот да стави без икакве муке три пут и четир пута јачу војску. Да су Јапанци имали силне жртве, док су заузели кланце, које су опет већим делом напустили, потврђује и најновија вест из Лиаојанга, која вели да су Јапанци у борбама код Далинског кланца изгубили 8000, а у борби са Мишченком 1500 људи. Занимљиво је да су Јапанци предузели били јуриш са бајонетом, но баш руски бајонети били су по њих права неман. Јапански заробљеници јако се туже, да је у јапанском логору велика зскудица у храни. Сва рана довлачи се право из Јапана, и транспорти врло често одоцне. Потврђује се и вест, да међу јапанским војницима влада колера и дизентерије. Изгледа као доказано, да су Јапанци увидели, да се тако лако и брзо не могу дочепати Лиаојанга, те су се сад очајно бацили, да бар Порт-Ар сур оборе. О борбама са сува, Руси не могу да шаљу извештаје, већ једино Јапанци, те зато и

говоре њихови извештаЈи о успееима Јапанским. Но кад се узме у обзир, да баш њихови извештаји сведоче, како су тек пре два дана, искрцали у Даљном тешке опсадне топове, јер су они први пропали заједно са бродом „Садомару и , који је утопила владивосчочка флота, онда је јасно, да успеси јапански, још ни на суву нису Бог зна какови. На мору пак по Јапанце, ствар још много горе стоји. Тек што из Токија јав љају, како тамо страхују и држе, да је владивосточка флота и при другом свом излету, потопила некоје превозне јапанске бродове, јер више од њих нису стигли на своЈ’е одређено место, а већ се проноси весг, да је адмирал Безобразов. са својом владивосточком флотом, испловио и у трећи излет. Тзј’ из >ет, као да је поплашио и адмирала Тогу, и како се више не узда у адмирала Камимуру. те је, како веле енглески извештаји, одмах неколико својих бродова, који опкољују Порт-Артур, изаслао на море, чим је чуо, да се Безобразов опет кренуо из Владивостока. Да су пак Тогу врло нужни његови бродови код Порт Артура, о том сумње нема. Не само да руске торпедњаче плове до Ниучванга, већ излазе и на море, и утопљују јапанске превозне бродове и туку чак на суву јапанску вој’ску. Ово најбоље сведочи, колико је слаба јапанска блокада на мору око Порт-Артура. Занимљиво је још врло, да енглеске и јапанске вести, подржавају гласове, да се Скридлов налази на „Бурокову и , који се из Ниучванга кренуо опет натраг у ПортАртур. Најновије важније вести ово: Борба у Манцурији. Из Лондона многи извештаји такођер потвр^ују, да је киша препречела сваку већу акцију и да јапанска војна оделења бирају згодна места, где ће утврдити логоре док киша не прође. Руси се повлаче према Лиаојангу. Из Лиаојанга јављају да су Јапанци у борбама код кланца Далин изгубили 8000 људи, а у борби са Мишченком 1500. Борбе око Порт-Артура. У Токио је стигла вест из Порт-Артура, како су руски бродови изишли би ли из пристаништа и својим гранатама нанели Јапанцима тешке губитке, кад су ови предузели били јуриш на спољна утврђења. Изме^у торпедњача дошло је до борбе и више њих ј’е уништено. — Упада у очи, да Јапанци не кажу ни једном речи, чије су торпедњаче страдале. То Ј*е уједно доказ да су јапанске страдале. Из Тијенчина јављају, како јапанска флота искрцава војску и тешке топове, да се једном изведе већ одлучан напад против Порт-Артура. Даље веле, како је адмирал порт-артурске флоте употребио при лику, кад се пронела вест, да се владивосточка флота опет кренула на море, те је више лакших својих бродова, пустио да исплове.

Вести из места и са стране.

Парастос чика-Јови Змају. Иишу нам из Будима (20 јуна 1904): Тужна вест, да је неумрли срнски песник Змај Јован Јовановић умро, потресла је и нас овде на мртвој стражи Српства, јер у Зиају чикаЈови изгубисмо човека, који је цео саој живот у средини милог му Српства посветио иза њега радио. Српско будииско певачко друштво »Зора« да би се одужило блаженој сени његовој, приредила је парастос за пок. племените душе његове у овдашњој срп. прав. цркви уз учешће будимских и пештанских грађана обојега пола. На предходно одржаној св. Литургији појало је пев. друштва »Зора« мешовити збор, по свршеној св. Литургији чланови »Зоре« окружише на узвишеном и украшеном месту постављено кољиво, сваки члан имао је воштаницу у руци као и остали присутни, могао си сваком са лица читати жалост за покојником. Парастос одслужили су пречасни г. Велимир Недељковић парох и окр. прота будимски. Герман Бошковић војни свештеник и дворски ђа-

24 јуна 1904. ЗАСТАВА бр. 142.

Стр. 3.