Застава, 29. 03. 1908., стр. 5

ђем и Тома Вучић-Перишић. Ови су остали од тога времена уз Милоша као вегови момци. Остали бунтовници не хтевши се предати потуку се сутра дан с Милошем и одрже по еду. Ну исте ноћи видевши да Милош баш неће у буну и они се ржзиђу. Николж Вукићевић оде својој кући а Хаџч-Продан са својим момцима, своја четири брата и многима другим побегне на С*ву, и на Великом Дубоком, више Остружнице, нжђе превовника и силом натера да га у Аустрију превезе. Благодарећи гуетој помрчини која је владжлжте ноћи, између 6. и 7. октобра, Х?ци-Продан и брат му Гаврило успеју те пређу на аустријску страну, али их погранична патрола ухвати на самој обали. Остали пгк који су хтели прећи за њимж били су дочекани од аустријских војника ватром из пушака те се врате натраг. Због колере надзор на граници био је тада пооштрен. Кад се дознало од Хеџа-Проджнж да се спрема много света да на Дубоком пређе у Аустрију била је одређена читава чета са шајкама да сузбија бегунце. Седмог октобра ујутру Хаџи-Продан и брат му Гаврило били су доведени стрвжжрно у Земун и као преступници кордонеких прописа одмах су уаети на саслушање. Ту су им одузете хартије и новац. У Гаврила је нађено 53 дуката, у Хаџа Продана прокламација Николе из Светлићж и један дукат! У своме искжзу и у разговору са земунским командантом Хаџи-Продан јд испричао како се буна јавила и како је текла, стварајући се да се представи што невинијим.

се тиче Босне и Херцеговине, тамо шире српски самосталци Хрватство и шурују са босанским самосталцима, који такође немају мрве српског у себи. Дакле само што је право Нападати самосталце да су претерани Срби — не да је само неоправдано, него управо смешно. Но овом приликом морамо да додамо и ово: У „Обзору“, дакле коалиционашком листу број 99. од ове године има изјава др Владимира Николића Подринског (дакле главе српско хрватске коалиције). Тамо пише да је др Николић Подрински казао реч по реч ово: Жао нам је, што нас је мађарска коалиција приказивала антидинастама, док је она сама пактирала са антидинастичким радикадима . Др. Николић Подрински ово није поб и о иако је то изашло у мађарским листовима и у „Обзору и . Ми радикали на ово нисмо окренули ни главе. Познајемо старог Куеновца Николића и од њега нисмо друго ни очекивали но денунцијације.

Политички преглед.

Кнез Никола у Русији. Поводом по сете кнеза Николе у Русији пише „Ново је Времја и о циљу његовог путовања ово: Чим је аустроугарски министар Ерентал објавио план за новошзарску пругу, послао је кнез Никола кнеза Данила у Беч да преговара г, градњи железничхих пруга на црногорском земљишту, јер 29. чланак Берлинског Уговоратражи ва ту град њу споразум са аустроугарском владом. Али је аустроугарска влада одбила жељу црногорске владе Ерентал је говорио, како ће аустр 'угарска свезати црногорско пристаниште Бар са Зелеником у Далма ци и. На тај би начин Аустроугарска са две пруге сасвим опасала Црну Гору, са новопазарском и приморском пр гом, те би по Берлинском Уговору већ нешто угро жену самосталност Црне Горе још већма притеснила. Зато се Црна Гора поуздала у дунавско јадранску пругу и затражила од српс е владе, да је упути на Бар, а не на Сан Ђовани ди Медуа Кад је српска влада тај захтев одбила, отишао је кнез Никола у Русију, да преко руског цара и руске дипломације за неко време задржи дунавско јадранску пругу док не нађе нов * ца за градњу пруге на црногорском земљи- ' шту „НовоЈе Времја и вели, да је ова пру-; га позвана, да заштити интересе јужних Словена. Успех кнеза Николе биће успех Словенства. — Из Царскоје Села јављају: Цар Никола је давао ручак у п част кневу Ни коли. За време ручка дигао је цар Никола ову здравицу: У Вашем краљевском висо

чанству срдачно поздрављам шефа једног словенсккога кнежевског дома који је смо јим домоом везан родбинским везама, и у једно сууверена једне земље, која је по за једничкојој вери и раси скопчана с Русијом. Уверен с сам, да ће Ваше бављење код нас послужиити, да се још тешње учврсти и сторискоо пријатељство, што постоји између Русије ии Црне Горе, пријатељзтво, којеје мом незааборављ и ном оцу тако драго било и кога ссе и ја у истој мери држим. Пијем ову чашпу у здравље црногорскога кнеза Николе и његове високе породице, као и на срећуу његовог храброг народа.

Вести из места и са стране.

Начело побеђује материјализах. Пишу нам из Ср. Карловаца: Позиата је ствар, да самосталци насу признавали рад српеког народноцрквеног сабора од од 1906 7., од онога дава, кад је патријарх Георгије престао председавати у љему. Оји су од тога часа, називали тај сабор „крњим“ и изјавили сав његов рад, незаконитим. Кад су прошле године расписани избори, за епархијску скупштину архидијецезе карловачке, позвана је и профзсорска колегија велике гимназије преко своје управе, да по закону изабеое и пошаље једног члана на епархијску скупштину. Већина је била против избора за то, што је баЈаги српски народно-црквени сабор био крњ. То мишљење је међу осталима заступао и г. Радивој Врховац управитељ српске велике гимназије и професор Душан Сперњак. Пошто хоће, да буду себи досљедни, јер не признају рад „крњег“ сабора то чујемо да су као људи од начела, повратили српским фондовима подигнуту накнаду, коју им је по њиховом мишљењу незаконити сабор, одобрио. Они имају додуше потпуно право на накн^ду и они ће је опет тражити, али од сабора, који буде исправан. Јер нам је стало, до праведног суђења. Ово бележимо, као светлу црту у карактеру споменуте господе. Види се да је код чих начело јаче од материјализма, кад је први мо-? гао бар за сад жртвовати око К. 1600 а други око К. 1000. Браво. Статистика сукоба у Маћедонији. | Из Солуна јављају: О сукобима бугарских, грчких и српских чета са турском редовном војском последње две турске године 1322. (од 14. марта 1906. до 13. марта 1907.) и 1323. (од 14. марта 1907. до 13. марта 1908.) издао је генерални инспектор Хилми паша службене податке, из којих вадамо ово: 1322. године је поубијано 461 четник,

21 рањен и 77 здравих читавих заробљено. 1323 године пало је 482 четника, заробљено 17 рањених и 83 здрава. Турски губитци прве године били су 50, друге године 73 човека. Руско свештенство и Толстојева нрослава Познато је, да је Толстој због свога самосталног тумачења Исусовог учења изључен из православне цркве. Али то није убило његов глас код руског народа. Шта вмше он је данас ван сваке сумње најомиљенија личност у Русији и један од н?јпоштованиј^х великана на земљи. Још кад је навршио седамдесето годишњицу свога живота, требала је бити прослава. Али је Синод испословао да се та прослава просто забрани. Сад су се међу тим времена променила. Од руско-јапанског рата води се у Русији огорчена борба за уставне слободе. Руска штампа пише данас сасвим слободно о свим недостацими. у руском јавном животу. И сад, на домаку Толстојеве прославе, ^охитала је не само цела Русија, већ и цела просвећена Европа, да укаже поштовање седоме старцу. Руски Синод види у томе омаловажавање православља и покушао је, да и опет спречи ту прославу. Али на кога да сеобрати? За Столипина веле, да је присни пријатељ с Толстојем. Руска Дума хоће да изгласа, да држава сноси трошкове око његове прославе. Сви просвећени сталежи надмећу се, како би на што величанственији начин дочекали ту прославу. Зато је Синод потражио други пут. Нашао је неколико закорелвх аристократа, а међу њима има и женскиња, и покушао је, да преко њих изради, да се Толстој и сам одрече своје прославе. Једна грофица је упутила писмо Толстоју и молила га у име свих, којима лежи на срцу православље, да се одрече своје прославе. Под свежим утиском тога писма Толстој је одмах тој грофици одговорио, да се одриче. Али су његови слободоумни пријатељи уочили те сплетке и покушали, да га задобију за прославу. У једном писму једном од својих пријатеља вели Толстој, да не жели никакве церемоније. Зато се распао онај одбор, који се бавио спремањем тих церемонија. Али се образовао други одбор, који руководи отварањем и подизањем разних човекољубивих установа приликом Толстојеве осамдесетогодишњице. И сав је изглед, да ће Толстој ипак пристати на прославу, кој‘у жели, можда више него он, цео просвећен свет. „Дневни Лист“ у служби великохрватске пропаганде. | „Српска Ријеч“ пише, да велико-хрватски лист „багајеузкГ Тје<lтк“ прештампава чланке из београдсксг „Дневног Листа“, који садрже најгадније погрде на српску владу, а овај велико-хрватски лист д вим хоће да у босанских муслимана и Хрвата про’ пагирл против Србије а за Велику Хрватску. Докле јСкерлићев „Дневни Лист* је толико ниско пао, да у Босни ради против српских интереса и пропагира Велику Хрватску. Погрешка у личности. Из Митровице нам пишу: — 6. о. м. одржана ^је код овдашвег котарског суда расправа ради увреде поштења против Јаше Томића, који ни]‘е био *присутан и састављен је код суда о тој расправи 'свај ззписник: „Заступник односно бранитељ Јаше Томића др. Рокнић када је пред сведоцима говорио ^речи „дефраудант“, „проневера“, на штету пок, Васе Милутиновића 2000 круна и проневери у друштву „Добротвор“ у Новом Саду, није мислио на Косту Арсенића но је мислио на Душана Арновљевића бившег трговца у Новом Саду, па жали да је то Коста Арсенић на себе протегао. Након овога буде у присутности странака проглашен обуставни записник“. Радничке невоље у Америцн. Из Чикага јављају: Пред варошки дом окупило се пре неки дан до 500 људи, који су провели ноћ ;под ведрим небом. Тражили су да им варош да ка квог било посла да дођу до зараде, иначе ће помрети од глади. Полиција је међу тим чула, да се спрема још око 2000 беспослених раденика да дође пред општински дом, те, бојећи се да не дође до немира, растера раднике. Ови се међу тим нису противиди и нису хтели никаква насиља употребљавати. Сутра дан опет се искупе м захтеваху, да им се притекне у помоћ, јер ће иначе помрети од глади. Варош то и учини и раздели међу свет јела и новаца. Борба са морским псом. Из Лондона јављају: Капетан Лафан, који је са својом лађом стао уз обалу Гренаде у западној Индији, одмакне се једног дана на једном чуну, да лови рибе. Тек што се мало одмакао, али дуне ветар и подигне се бура, те му превали чун. Уједаред га нападне једно морско псето. Капетан се попне на преваљени чун и бранио се веслом и ударао по

(Iоз;ив на претплату. 1 ашрила 1908 године отварамо нову нретплвату на другу четврт. „Засстага* излази два пут дневно, а стаје каш и до сад на три месеца 8 круна за све озне који желе, да им се „Застава“ дневно један пут ш штом шаље, а на мес ц даша 2 круне 70 потура. — За оне, који желе, д;а им се лист шаље два пут дневно поштом стаје 9 вруна 75 потура на три месеца За Нови Сад стаје„„Застави,а и , кад се два пут дневно шаље лист кући, 9 вруна аа три месеца. Ми ћемо и даље чинити све што можемо, да одржимо „Заставу и на оној ви сини, к:оја одговара угледу народа и радикалнее странке и молимо све пријатеље листа да нас у овом послу помогну. Обр>аћамо нар< читу пажњу на Заставине и бројеве од петка, вече њи и јутарњи б^ој уједво Овако проширени на родни (бројеви довосе расправе о задругарству, шривреди, о народном здрављу, о ш авниш поукама и т. д. Ти се бројеви у дешавакју за на швре кругове а претнлата за њихс стаје 4 круне годишње а на три месецаа 1 круна. Ноеви претплатници, који одма пошљу своју претплату за другу четврт 1908. доЈ бијаће све до кра|а овог месеца бесплат;НО ЛИЗТ Налакше се претплаћује поштанском , упутницом По решењу управе, лист се ником не СМO дашати на вересију. У ЈНовом Саду марта 1908. Уредчиштво и администрација „ЗАСТАВЕ и