Застава, 17. 04. 1910., стр. 9

парче права, ову автономпју. Онај богаташ, којп има на стотине кућа, двораца, летњиковаца, тај не уме да цепп свој дом као онај, коме је све пмање једна колебица. Нама је драга и мала ова наша автономиЈа, њу су нам дедови наши стеклп, а ми ћемо је нашим унуцима сачувати“. Затим је говорио о досадањем автономном раду радикалне странке. Описао је уре А бу о издавању зајмова, уредбу о управи манастпрскпх добара, уредбу о пзбору народно црквеног тајника, уредбу о мировини српских народних учитеља у Хрватској и Славонији и т. д. Говорио је даље о будућем раду радикала на автономном пољу... Свака реч говорникова је била варница, а цео говор његов била је ватра, која је распламтела и распалила слушаоце. У неописаном одушевљењуклицао је парод и поздрављао бурно сваку реч његову. Ја нисам скпдао за читаво време очи са Станка Мплованова. Видео сам лепо, како му је нестало пијанства. Он је стојао трезан и очајан, главу спустио, левом се руком наслонио иа један храст у порти. Дубоке мисли га море. Кад је говорник довршио и устао председнпк збора да му се захвали, подиже Станко главу, погледа тупим погледом своју пратњу и рече јој: ~’Ајдемо натиаг!“ па пође, а гомила за њим. Упутим се и ја. Лепо сам видео Станка где посрће, посрће већма него кад је долазио на збор, алп ие више од пијанства. Ужаспа, страховита душевна борба раздирала му је груди. У бирцузу је текла теревенка у најбољем јеку. Весеље тече, вино се лије. Наједанпут се отворише врата. На вратима се појави смркнута погледа и чела Станко Милованов са дружином. Видео сам у животу често пута подивљала, разјарена човека. Видео сам и звери дивље, овога чуда јога не видех. „Напоље! рикао је, не друкчије, Станко велеможној господи. „Напоље одавде, хуље и лажовиН рикао је, а с прста дебела жила на челу му искочила па дршће. Мени запгра нешто пред очима. Кад ми се разби магла, трљао сам очи, али у.заман; очима нисам могао да угледам ни једног од велеможне господе. Сав уздрхтао, али с уздигнутом главом и лаганим кораком излазип је из бирцуза Станко Мпловапов. Познајем добро Станка. Нико га не познаје тако добро као ја. IПта ће бити, шта неће, ја то не знам, али да у нашем селу нигда впшо неће бити ни једног самосталца и да се ни један самосталски кортеш код нас пеће усудити да дође, да нам лаже и да грди радикале, то знам за сигурно. ___ н

О наслеђу и прилагођавању.

Погледамо ли око себе у природи, видимо, да у њој влада ред, — видимо, да све има своје место и своју улогу, а где има реда, пма и закона. Како биљно тако и животињско царство није од увек било овако као данас; оно се вековима мењало и мења, усавршавало и усавршава, али ми те промене не можемо опажати ни пратити, за њих је мали и кратак човечји век. Из семена у повољним приликама развиће се биљка, која ће бити сличаа своме роду и својој врсти, — слична биљци која је дала дотично семе. Тај закон, по коме се оплофењем пренесе облик и особине како код биља тако и код животиња на своје потомство, називамо наслефе. Насл е ф е ни ј е ниш т а дру го, д о само д ржањепр и р о д е. Пошто наслефе има велик значај за одгајиваче стоке, то ћемо овде изнети правила, по којима се облик и особине преносе на потомство. Је ли наслефе правилно, ту ка .о мушка тако и женска грла имају подједнаку моћ у пренашању својих особина на потомство (свака индивидуа са свршених животиња и и биља има два родптеља), а разлпкујемо наслефа два: Конзерватпвно, кад родитељи преносе па погомство само наслефене особине својпх родитеља и

Прогресивно, кад родитељи поред наслеђених преносе и особине, која су задобили у току свога (развића) живзта. Из овог се види, да је прогресивно наслеђе далеко важније од конзервативног, јер без прогресивног наслефа сточарство би стојало иа једном и истом месту.*) 0 правилном наслефу говоримо онда, кад оба родитеља припадају једној врсти и јесу ли у подједнакој мери прилагофена дотичним прилпкама. НаслеЈје правилно видимо пајвише код дивљих животиња, птица и риба, који живе подједнакам начином живота. Кад се човек појавио као помоћник природе, припитомио је за своју употребу известан део животиња, одвојио их од природног начнна живота и ставио под своју заштиту. Због тога, што свако газдинство другче стоку храни, негује и употребљује, а ту и у једном истом крају видимо великих разлпка, правилно се иаслеђе код наших домаћих животиња ретко појављује. Је ли отац или мати више прилагофена дотичним приликама, потомци биће слични својим родитељима, али у већој мери оцу или матери, а ми кажемо, да отац или мати имају јачу индивидуалну потенциј у (моћ наслефа). Ортон тврди, да младо наслеђује по оцу спољни, а по матери унутра њи састав тела. Ово, што до сада рекосмо, веома је важно за одгајиваче, јер се родитељи морају одликовати оним привредним особинама, које се желе па потомство пренети. Напомињемо, да се морфолошке особине (спољашњи знаци) наслефују сигурније; док мефутим фпзиолошке особине (гојазност, млечност, теглење), оне гд такофе преносе, али је потребно вежбања да се појаве као савршене особпне. Парење грла у циљу развијања једне особине (млечност или гојазност) циљ постижемо, али морамо имати на уму, да увек једну особину развијамо на рачун друге као п то, да све има своје границе.*) Тако специјализирана грла за једнострану употребу подложнија су разним болестима (добре музаре су воћином нервозне и туберкулозне). По још је важније, да у таком случају достпжемо квантитет (количину), но не и квалптет (каквоћу) производа, било да се тиче млека било меса. Иде ли се на то, да се две особине споје уједпо (компликују), што је корпспо за мања газдннства, морамо размислити, могу ли се пзабране особине мефу собом спојити? (Брзина и снага могу, млечност и теглење никако.) Правилно наслефе може бити кварено са и без знања одгајпвача. Са знањем када се паре грла одгајсна у разним животним прилпкама. Србпја је за последњих 20 година пуна искуства, јер уведепе стране расе у циљу укрштања пзгубиле су првобптне особине, којим су се одликовале у својој домовини. Последица пренашања грла до других животних прилика, може бити и често побацпвање као и неплодност за извесно време. Правилно наслефе може се покварити парењем грла припадајући разној врсти, у коме случају потомци неће бити слични ни оцу ни матери. Поједини делови тела подсећаће нас на оца, а други опет на матер. Тако парењем магарца и кобиле добијамо мазгу или обрнуто паримо ли коња и магарицу, добијамо мулу. Тим начином добивене животиње називамо полутанима или научним именом бастардима, који се не могу даље измефу себе размножавати (ма да су познати пзузетци). Даље позиати су полутани, који су измефу себе и даље нормално плодни нпр. измефу пса и вука, овце и козе, тигра и । лава и т. д., што доказује, да су све те животиње морале имати давповековног заједничког претка. *) Сам Дарвин признаје, да се задобивене оеобине могу преносити на потомство Он је теоријски испитао промене живих створова, нлрочито негованих у домаћн ,сти човека. *) Пре 100 година била је реткост видети говече тешко 1 00 кгр , што данас видимо у сваком бољем газдинству; но ипак сумњам, д ■. ћемо икад доживети видети вола тежине и величине

Наслефе још може бити кварено паримо ли животиње припадајући једној врсти, али разном племену или раси. Тако добивене потомке називамо мелезима. Они се разликују од полутана тим, што се без изузетка могу даље измефу себе размножавати. Без воље одгајивача појављује се тзв. устук или атавизам, т. ј. кад по^омци добшу неки облик или особину, коју немају њихови родитељи, а коју нису ни током свога живота задобили, већ је то особина, којом су се одликовали њихови претци, нпр, појава рогова у говеда и оваца безрогих промена боје и т. д. Без воље одгајивача појављује се и мутирање (промена), којом се може неки нови орган нагло појавити — стари нестати или у многом променити. На крају XVIII. етолећа постало је безрого парагуанско говече од једног без- _ рогог бика, који је ту особину преносио на своје потомке. Природни избор (селекционизам) нема скоро никакав значај у сточар'ству, пошто избор врши човек сам, исти мења по потребама и приликама, у којима се налази. Н а сл е ф е б о ј е дл а к е. У том погледу ма да су чињена много опажања, не може се ништа сигурно рећи. Бела и затворено жута боја наслефује се сигурније од црне. Правилно наслефује ждребад више боју по мајци. Изгледа, да се затворено жута боја преноси сталније хранимо ли стоку добро налазећи се у бременом стању. Наслефе пола. Оснива се на мањевише безначајним причама. У новије време доказало се, да о њему не може бити говора, јерје плод 1 — , свога развића хермафродитан, што ни у ком случају пе би могли биги да је пол наследан. Једини до сад познати узрок образовања пола је његова исхрана. Добро храњене матере исхрањују добро и плод у својој утроби, где се образује пол ж е нс к и. Сем тога имају утицај на образовање младог поднебља — зима, топлота, доба године и надмор. висина. У топлим месецпма од априла до септембра оплофене жепке дају већином пол мушки, а у хладним месецима, од октобра до марта пол женски.*) По некима и старост има утицаја на образовање младог. Старе кобпле с младим пастувом спарени дају више здребаца, а млада кобила са старим пастувом впше ж д р е б и ц а. Сломијени или криви рогови, одсечен реп и т. д. не преноси се на потомство, али грла за приплод морају бити здрава. Под прилагофавањем разумемо, да животиње, пренесене у други крај, навпкнемо новом начину живота,*) Што су разлике у клими, храни и употреби мање измефу домовице ст а р е и н о в е, тим ће се грла пре прилагодити дотичним прилпкама. Прилагофавање повлачи за со- Ј бом промене било у облпку било у особи нама. Јесу ли те промене велике и нагле, 1 можемо чак д^вести у опасност и њихов живот. Из овога излази, да догод се жи- ј вотиње не прилагоде н о в о мн а ч и н у живота, њихове особине неће се преносити на потомке. Као наслефе тако и прилагофавање може бити двоје: Д и р е кт н о. Под директним прилагофавањем подразумевамо промене које су паступиле променом клпме као и начина жп- | вота, а објављује се на самим родитољпма. И нд и р е кт н о. Под пндпректним прилагофавањем разумемо промене у клими и начину живота, а појављује се не па ро- 1,1 дитељима већ на њиховој деци. Иесто налазимо по књигама како ова или она раса и променом начина живота и I даље задржавају своје особине. Кад би жи- I вотиње и променом места као и начина живота и даље облик и особину задржале и | на потомство преносиле; не би о прплагофавању могли говорити, а с ме животиње | једне исте врсте морале би у свима краје- | *) Сћоу гујга! ћозроЛагвкусћ ргоћ Е. Неззlег ' баз!; страна 84 —BS Сћгшћт 1905 *) Ј ш Теофратос на 300 година пре Христа да свако семе донето из туђине, треба да сеОДОмаћи, како би ее могло давати плода. и