Застава

ззаје да има Срба, ипак је и он био побзрник народног јединства Хрвата и Орба. Звр ово није опаоно пз здраву памзт читаоца ? Но само још нешто. Под твм чланком је потписвн: П—Д.

имао сместа сачинити протокол у два примерка. Ако пак при избору акламацијом није бпла лутна већина зг једног или другог очевидна, то се имао за оне, који нису очевидном већином изабрати, предузети гласање. На основу овог изборног реда и свршених из- : бора били су чланови благовештенског сабора: ј патријарх Јосиф Рајачић, епископи: вршачки Емилијан Кенгелац, бачки Платон Атанацковић и темишварски Самуило Маширевић; калуђери: Антоније Нако, архимандрит бездински посланик манастира Бездина, Гедеон Цветић архимандрит месићки као посланик манастира Месића; Герман Анђелић протосинђел, Лукијан Николајевић архимандрит беочпнски, Никанор Грујић архимандрит крушедолски и Теофан Живковић архиђакон као посланици фрушкогорских манастира, Стефан Михаловић архимандрит светођурђевачки као посланик манастира Св. Ђурђа и Исидор Коларовић архимандрит ковиљски као посланик манастира Бођана. Свештенички посланици били су из новосадског протопрезвитерата: Аврам Борђошки парох силбашки и Павао Стаматовић прота новосадски; из сомборског протопрезвитерата: Димитрије Рајић намеснпк п парох сивачки и Ђорђе Бранковић прота сомборски; из сегединског протопрезвитерата: Исидор Лудајић намесник и парох суботички, из вршачког Лазар Стефановић парох вршачки, из великобечкеречког Александар Вуков парох модошки и Данило Стајић прота бечкеречки, из шидског Димитрије Марковић прота шидски, пз чанадског протопрезвитерата: Ђорђе Николпћ прота сентмиклушки, пз великокикиндског протопрезвитерата Павао Бибић намесник и парох меленачки и Павао Влаховић прота кикиндски, из

.. , ■ , ид-.-, - ■ ......L— =| ■ карловачког Павао Николић прота карловачки, из ■ чаковачког протопрезвитерата Порфирије Милита> ревић парох товладијски, из темишварског Свето■ зар Миленковић парох темишварски (градски) и Стефан Дракулић парох темишварски (фабрички), • из митровачког Урош Милутиновић прота митро : вачки. Посланици световног реда били су ови: по: сланици вароши Новог Сада: др. Светозар Ми• летић градски начелник и др. Јован Хаџић, ц. са: ветник; посланици вароши С о м б о р а: Трифун А■ танацковић, ц. и кр. саветник обласног суда, Све- тозар Милутиновић, ц. и кр. државни одветник и i Александар Стојачковић, секретар кр. угарског ) намесништва; посланици вароши В е л и к е Киi кинде: Коста Петровић, директор дистриктског - економата и Михаило Стојановић, адвокат; послаd ници вароши Вршца: Алекеандар Волић градски i начелник и Светозар Пеша адвокат; ва) роши Великог Бечкерека: Срећко Михајловић Јарембински властелин и Стефан Вуков адво_ кат; посланик вароши Темишвара са предгра, ђима: Петар Чарнојевић Мачански, властелин; • посланици новосадског протопрезвитерства: ’ др. Ђорђе Стојаковић, ц. и кр. придворни савет_ ник, Ђорђе Стратимировић, ц и кр генералмајор, Јо_ ван Ђорђевић, уредник „Србског Дневника“, Ла. зар Доић, ц. и кр. срески начелник и др. Теодор _ Мандић саветник кр. угарског намесништва; поЈ g сланици сомборског протопрезвитерата: Арка. дије Николић адвокат, Владимир Ковачић, ц. и . кр. окружни инџинир и Никола Вукићевић про. фесор препарандије; посланици великокикиндр ског протопрезвитерата:*) Аксентије Радовић, ц *) По изборном реду требало је бити седам з посланика великокикиндског протопрезвитерата, а

И кр. јавни нотар, Велизар Мишковић, ц. и кр срески актуар, Данило Димитријевић, адвокат, Ђорђе Радак адвокат, Ђорђе Станковић актуар, Павао Недић ревидент рачуна, Павао Риђички од , Скрибешћа властелин, др. Павао Трифунац млађи, ц. и кр. срески начелник; посланици сегединско г протопрезвитерата: Арон Јоцић дистриктски • сенатор, Емил Манојловић адвокат и Сава Ђор- ђевић адвокат; посланици шпдског протопрезви■ терата: Гаврило Новаковић јурасор и Симеон Фи■ липовић адвокат; посланици великобечкере■ чког протопрезвитерата: Евстатије Михајловић, ц. и кр. саветник окр. суда, Михаило Таназевић, ц1 и кр саветник окружног суда, Павао Трифунац Батвански (старији) ц. и кр. министарски саветник; ■ посланицп темишварског протопрезвитерата: Јован Дамаскин Неметски, велики жупан, Јосиф барон Милутиновић ц. и кр. потпуковник и др. Ливије Радивојевић ц. и кр. саветник врх. обласног ■ суда; посланици карловачког протопрезвите■ рата: Јован Живковић други поджупан, др. Ми■ лош Радојчић лечник и Павао Живановић кнез иришки; посланици протопрезвитерата мит р о: вачког: др. Јован Суботић први поджупан и Сте- ван Стоинов ц. и кр. срески начелник; посланици - чаковачког протопрезвитерата: Михаило Тран- дафиловић адвокат и Самуило Маширевић ц. и > кр. саветник обласног суда; посланик вршачког Дпротопрезвитерата: Павао плем. Јагодић, ц. савет- ник; посланици чанадског протопрезвитерата: i Стефан Георгијевић приватан, Стефан Сандић адво- кат и Христифор Шифман, инспектор добара. ■ било је их осморо; варош Вел. Кикинда требало је имати три, а у списку се спомињу само два. То ’ је зацело забуна.

Политички положај у Будимпешти.

Писмо из Будимпвште. У политица настао је велика обрт Гроф Куен журио ее, да у угареком сабору сшрзвзде измене о вакону о војц ». Тога ра ди ишао је већ наколико пута у Беч, а најнЈвији иззештаји гла?зе: Куен и Бинерг нису се споразумели, па ће преговоре наотавитл носле Ускрса. је тешкоћа нов судскн поступак за војоку. У Бечу неће да попуоте ни мало, да се не би цопало јединство војекв. Куен се редозно нраћа кз Беча несвршвна посла, па је стога политички положај овде критачан. Неко- ' лико ч лсова пре свога п зследњег поласк ) у . Беч бно је Куен вееео, али бзш пред сам ПOЛB3IК морво је добати неповољне везти, које су гд расгужзле. Шмргођен је сео у ; железзичзеи воз и отпутовао у Беч да спроведе оно, шго је наумио: да се у угар- ; csom сабору шго пре узме у распрзву измена закона о војсци и судски Куен је одлучно ста-о на становишта, да он неће поднети законске предлоге о војсцч без нозог вајничког судског пЈСтупка,-у коме би нези csxreви били уважзни. Азд ово његово станоне буде продрло, он је спреман даповуче конвеквенције. Тако тврдч полувванични .бечки лист ? Инфзрмзцијон", али ми на верујемо,? да би Куен дао оставку. Он не кде, док; гж не отерају. Али ипак је врло занимљи-у 80, како обележава политички положај поц манути бачки полувванични лист, који тзр-? ди, да је Куену врло непријатно, што му с аустријске стране подмећу оно, што се? противн целој његовој прошлоота и њево вој оданости према владару. Куену подме-? ћу у Бзчу, да он хоће да увдрма из те- 1 меља јединстзо војзке, а овамо вна се, да је он противник мНррских з гхтева и у по гледу војске. Зар то иије смешно, кад се Куену, кога зову граничаром, докавује. да је он мађарски народни јунак; и рушилац јединзтва монархије? То је Куена разЗесило, па је бесно одјурио у ■ Беч, где се његовим плановима праве ве j лике тешкоће. Аустријски минастар пред- r седник Бинерт загазио је сада у изборну! ( борбу, па нз може отежавати свој поло- j жај пред странкама и бирачима тиме, да , су Угарској учањени било какви уступци. : .""..."д ц— ј

- То би његови противници једва дочекали . а срушили га, а то не жели краљ, који ? ам* вере у Бзнерта као и у Куена. Сгога [ Бинерт одуговлачи преговоре о захтевима у погледу војске „Ди Инфор мЈцијон и тручује Куену, да му неће преозтати друго, него да пристане на оно, што хоће Бинерт, тј. да се угар ском сабору не поднеоу зјконски предлози о војсци већ сада, него тек на је зен, дакле у исто време, кад се поднеоу и аустријском cađopv. О.а је порука цос?а јаснз, а значи: Куенов пораз у Вечу и у угарском сабору. У владиној отранци је због тзга овладало нераспо шжвње. Бечки иззештаји потврђују, Куен није успео пасусе тако распли- , нуле и оне незнатне наде, које су полагане у Куенову снагу. „Промзна времена : у априлу је вадиких бу-|< oa u завршује добро обавештена и Дз\ Ичфзрмацијон“. ? :■ Куеново а нарочито њвгов чристанак, да се узакони нем<чки службе-: чи рзак у војсци (што досада још нвје; било) изаввало је Malppe на најжешћи от н аор. Из Двбрецина поручују опозицији,? j,a отпочну најжешћу борбу ма и ванред-и и< средствима, јер кад би Бзч спровео < ’Boje жвље у погледу војске то би био зораз ва Maippe. Куенов је положај услед? ??ога све тежл. b — ■' г

Нови Сад, 30. марта

Седиица средишњег едбора сртке на г родна радикалне странке Јучер је у Кар ловцима одржша седнкца средишњег одЈбора српске народне радикалне странке, у 1 је узето на знање, даћеl. (14 ) апри- 1 Ма о, г. почети у Злгребу да ивлази не : |дељни лист „СрпсЕа Гласнив“ као 1 јорган српске народне рздикалне странке ( hi учињена су потребна расположења ва ( : шширивање овог радиолног листа. Покре- / „Орпског Гласника“ није преетала 1 (Мисија локалних листова радикалне стран ; Ј ке, који имзју да врше своју задаћу, па ' с тога их треба потпзмагати и даље. 1

Устанак у Албанији.

У понедељак се код Тузs била, могло би се рећи, одсудна битка између турске вој *ке и ар;банашких усташа. Усташи су са поново освојена јДечића и Малог 1 Хота јурвшали на турске куле |око Туза Турска војска из Туза похитала је у помоћ војсци у кулама и између ње и усташа развила се крвава битка, која се свршила са потпуним поразом турске војске. У том боју погинуло

> је 90 турских војника, а 120 војника су усташи [ заробили Поједине чете разбијене турске војске пребегле су у Црну Гору Усташи су заузели Тузе. Остатак турске војске води чарке са устагпима, али не могу да продру у Тузе. Дан пре тога послат је из Скадра један ба , т љон низама и више турских добровољачких чета, отприлике хиљаду људи, у помоћ војсци код Туза. Ту војску дочекали су усташи у Кастратима и сузбили је натраг. Усташи су данас на два километра од Скадра Турска војска у кулама око Туза потпуно је одвојена од остале турске војске, а турска војска у окзлини Кастрата доспела је међу две ватре. У Скадру су у бризи и страху, Онекују сваког дана, да усташи нападну сад већ и на Скадар. Чине ее журне припреме за одбрану града. У Скадру има сада четири батаљона низама и неколико стотина добровољаца, али се и са тур ;ске стране признаје, да та војска није довољна, да одбрани Скадар. Ако војска у Скадру не до бије убрзо помоћи, онда може лако и та главна варош у том вилајету да падне у руке арбана. шких усташа. Турска царинарска звања добила су из Цари[градј налог, да узапте арбанашке заставе, које треба < вих дана да стигну из иноземства. На за тим је, као што се говори, слика Александра Великог. Из Сјенице јављају. да су изненадно сазвани \сви редифи (резервисте) из целог новопазарског јсанџака. Једни су од њих већ послани у Пећ, а јдруги се налазе у Сјеници, али ће се они ових i дана кренути за Пећ По неким гласовима. ти ре јдифи из новоиазарзког санџака треба да спрече устанак у пећекој и ђаковачкој нахији, (а по другим гласовима турска повлачи сву своју • војску из новопазарског санџака зато, што се већ ;п мирила с тим, да санџлк заузме једна еусед н а др ж а ва. Турци се још увек туже, да Црна Грра пот помаже арбанашки устанак Поуздано тврде, да се у усташким редовима боре и Црногорци, а усташе да предводе црногоски офиеири. Даље се 'т.же, и на то што је Црна Гора појачала своју војску на турској граници и истурила на границу топништво. Кажу, тај поступак Црне Горе храброети усташима, те ови све живље на падају туроку војеку. Црну Гору оптужује и Иса Бољетинац Он се са својих 95 друга под ору ■ жјем вратио у Турску и стигао је у Куманово. ;Ту је наоисмено изјавио турским властима, да се »предаје безусловно и моли у вме своје и својих другова за милост Из авио је и то, да он и ње гови другови нису се борили са турским војницима на граници и спреман је, да положи и заклетву, да он и арбанашки ускоци у Црнсј Гори нис? побувили Малисоре на устанак Рекао је, да ,су то чинили Црногорци. Он је, каже, својим очима гледао, как) су црногорски официри предводили арбанашке усташе при нападају на тур-