Застава

•ске куле. Он и хиљаде Арнаута спремни су, да се боре против Црногораца. Црногорска пак влада званично је објавила, да' су потпуно неистинити сви гласови, да је Цр на Гора повредила неутралност Није истинит ни глас, да је Црна Гора мобилиеала св ју војску Она је само појачала своје пограничне страже, да би могла што боље очувати своју неутралност, да би спречила, да Црногорци не прелазе у Туре-ку Ако се поједини Цоногорци бореуре-' довима усташким, за то не може бити одговорна црногорска влада а она he те Црногорце, ако се за три дана н> врате, прогласити војничким бе-! гунцима и према њима поступити најстрожије. Црна Гора жели и настојавз, да очува ност и првјатељотво према Турској. Конзули страних држава у Скадру п- днели су скадарском валији заједничку ноту, у којој траже, да у Скадру буде увек на окупу довољно војске, како би варош била заштићена од усташких нападаја. Даље траже, да турска в >јска не пљачка' села, кроз која пролази и најзад, да се и хришћа- ? нима у Скадру даде оружје и муниција, како би' се и они могли брачити, али да не буду обвеза ? ни, да оружје употребљавају против Арбанаса усташа, који су њихова хришћанска браћа. s Скадарски валија, поднео је оставку. Из Париза јављају, да се између великих’ сила воде преговори, како би се могао спречити устанак у Албанији Сврха великих сила је тј, да уз еуделевање и Турске реформишу управу у Албшији тако, да у будуће Албанија и сама може да одржава ред. Аустроугарска и Италмја су потпунз споразумне у томе, какав предлог да се поднесе турској влади у тој ствари.

Вести из места и са стране

Побода српске народне радикалне странке. Пишу иам из Оилбаша:У понеде i 2l. марта о. г. обављ?н је еод нас ивбор једне трећине СЕупштинара. Ради ? кална је листа огромаом већином глаоовз! победила Подрепаши једва су наЕупили 7 до 8 гласова. < • I Забава Женске Читаонице Посестриме Ј у Новом Саду. Други дан Ускрска о. г. приређује Женека Читаоница Посестрима у Новом Саду своју забаву у великој дворници Речејијевог хотела. Суделују српско занатлијско певачко друштво „Невен“ и српско ратарско црквено певачко дру. штво. Чист приход намењен је оснивању добротворне задруге женске читаонице „Гlосестриме‘ Ł Добровољни се прилози примају са захвалношћу, а шиљу се на гђу Анку Милана ТВ. Ћосића, Нови Сад, Пејићева ул 23. Улазнице се могу добити у књижарници Св. Ф. Огњановића, а на дан забаве, увече на каси. Распоред: 1. Б. Јоксимовић: Под-Ј скочица из „Сељанчице“, пева српско ратарско певачко друштво; 2. Говори гђа Вукица Мите Алекспјсвића; 3. Ф. Маћејовски: Кад би ове руже мале... Велика фантазија, на гласовир свира гђица Огњанка Ђ Ћосић; 4. Сто јунака, од Ахила, де , кламује гђица Смиља Ђорђевић; 5. Иса Бајић: Дивна си... пева соло гђица Дара Јовановић; 6. %* пева занатлијско певачко друштво „Невен“; 7. Старогловен, шаљива слика с певањем у једном чину од Гработрека, приказују: гђице Милена Миличић, Јелка Латинчнћ, Зорка Јовановић, Катица Мољац, Линка Блажић, Мила Латинчић, Л. Манојловићева, Јованка Поповић, М. Тимарева и г. г. Јефта Душановић, Свет Анђелић и Игњат Павловић. Затии игранка. Војничко вежбање на црквеном торњу. Јавили смо већ, да су војници у Панчеву пуцали са торња горњоварошке српске цркве из машинских пушака. Два официра изискали су од’ црквењака кључ, који је не слутећи, о чему се ради, предао кључ. Војници су пуцали из машинских пушака, због чега је обустављено предавање у оближњој српској школи. Председник црквене општине др. Стева Јовановић пријавио је ову ствар епархијској управи и војничкој власти. Надлежна војничка власт упутила је два официра 23. стрељачког батаљона, да српску православну црквену општину моле за опрош т е њ е. У след те наредбе дошла су два официра дру Мити Мушицком као потпредседнику, да се извине и моле за опроштење због војничког веџба ња на торњу српске цркве. Црквени одбор је узео на знање, да су официри молили за опроштење. Прослава стогодишњице Доситејове у Пакрацу. | Пакрачка српска учитељска школа и српска

i основна вероисповедна школа (веџбаоница) приредиле су у интернатским просторијама 27 марта , (9. априла као на дан стогодишњице од смрти Доситејеве јавну школску овечаност са 1 овим програмом: 1. Бортњански: „Хвалите" ■ приправнички хор. 2 Б Ђурђевић: „Доситеј као - народни прос;ветитељ“ 3. Ђорђевић: „Кочин - храст и приправнички хор. 4 Змај Јова: иДиi жите школе“, декламација. 5 Читање одломка из Доситејевих „Прикљученија“. 6 С. Пандуровић: i „Доситеј Обрадовић“, декламација 7 Маринко* вић: „Олавија“ приправнички хор Као што се Ј види, тачке у програму биле су одабране, а про. грам иа опће задов >љетво изведен, али је жалО- сно, што је ова свечаност на слаб одзив код срп’ског грађанства наишла, јер осим ђака и нешто [ интелигенције и врло мало занатлија, ссталог грај ђанетва није било. ’j Подрепаип и Доситејева прослава Новозадски иодрепаши показали се као под-1 репаши и доказали су, да су подрепаши и о про’ слави и помену стогодишњице од емрти великог ! и заслужног Србина, Доситеја Није |ни могло да буде друкчије, иначе не ба били под\репаши Они знају да славе само онога ко им »пружа заветрине и залогаја, тога величају и про|слављање тих стиче њихово допадање. А Доси|Теј? Та Доситеј је баш највећи протовник свиljy подрепаша, па како да га славе подрепаши, и кзко да им годи прослављање његово, величање његових начела и признање врлог му рада. Са Досигејеве прозлаве подрепаши се уклонили Та сјај смета мрачњацима који су свикнути, да се тове у приаенку масних репова После прославе пак закрешташе у своме листу: како је приређивачки одбор био нехатан при састављању програма народне свечаности, како су одабране незгодне и слабе песме и композиције и како је говор професора Живојновића слаба работа, Тако крече оне незналице, они умни и морални голаћи, што се искупили око подрепашког листа. Јадници ми' сле, да ће скрити своју голотињу, кад пљују све;ту у очи, тзбож свет онда неће видети како су : они јадни и гадни. Заман им и крештање и пљу;вање. Доситеј, његова слава и они кџи га про[слављају, толико су високо над подрепашима, да гад не може допрети до њих. Подсу само и овом приликом показчли, да су ‘ — подрепаши. Запјев музеј у Бзограду. Српски министар финансија учинио је предлог Државном Савету, да се из буџетског резер , вног кредита за 1910. годину изда Министарству Просвете 2625 динара, ради откупљивања ствари !из заоставштине Змајеве. Министарство Просвете ’ решило је, да поред Вуковог Музеја у Народном Музеју, оснује и Змајев Музеј. Канал између Дунзва и Тисе. Угарски министар трговине спремио је законски предлог о градњи канала између Дунава и Тисе Канал ће отпочети близу Будимпешта од ; дунавска рукавца код Шорокшара а ући ће у Тису код Чонграда. Каналско дно биће 18метара широко, дубина ће бити два и по метра, на по, вршини биће канал широк 30 метара, па ће шлепови од 650 тона моћи један поред другог проћи. С обе стране канала биће путеви за вучење шлепова (ширина три и по метра). Канал ће бити ду. гачак 141 километар. На градњу утрошиће се 46 и t по милијона круна, а градња ће трајати шест . година. Ч и т у љ а. Пишу нам из Попинаца, да је тамо преминуо Јован Петровић, умировљенишумар, у 47 го-• дини живота свога. Покојник је био добар Србин' и одушевљени члан српске народне радикалне странке. Вјечнаја му памјат! Ј Осуђвн на губитак учитељског места. , Против румунског учитеља Поповића у Ку. вину (арадска жупанија) наредио је пре две године угарски министар просвете истрагу. Управни одбор арадске жупаније осудио је Поповића на укор. Ових дана стигло је у Арад решење министра просвете, којим се Поповић осуђује на губитак учитељског места у Кувину. Је ли то оно, што су подрепаши обећавали у име Куеново ? Коатке вести. Један део јапанске престонице Токија из’ горео је у пепео. Изгорело је око 5 хиљада зграда. ' У бачкој онћини Херцег-Сантову умро је’ католички поп, Андрија Цар, када је исповедаоЈ У Једном индијском селу, северно од Пу-ј ;не, запалила се зграда, у којој је била нека наро[дна свечаност. Изгорело је око 200 људи. 7. (20.) априла биће предана саобраћају непосредна телефонска веза између Париза и Бе

-јча. Чине се покушаји, да би fe неп средпа теле-1 фонска веза успоставила и између Париза и Буi димпеште. i У Паризу је уиро гроф Исак де Камон- до, једини гроф Чивутин. ) - У опћини Гути, у коморанској жупанији i букнуо је у недељу у подне пожар, који је беснио до 11 сати ноћу Изгорело је 35 кућа са друi гим зградама Штета је врло велика. Концерти музичке школе. На молбу управо музичке школе одазвали се s |Да ће добровољно с деловати на концертима му• зичке школе ове одличне музичке снаге: госпође - Вида Вулко Варађанин; Вера Јаше Дунђерског; .др Ј. Золгана др О Мајера, Ј Мајера, Бети } Соргер, гг др. Рибицаи, др. Бошко Петровић, В Рсндл из Београда, српска академс а омладина и професори музичке школе. Нрви концерат биће сад у недељу на Цвети носле у 5 сахати у свечаној дворници хотела Јелисавете Претплатне улазнице за сва три концерт«, 2 круне могу се добити и у књижчри Св Огња■ новића.

5 ИРИПОСЛАНО. ’ Мало одговора Јоваиу М. учитељу У 59. броју „Србобрчна“ од о. г. и опет сте г. Милојевићу показали са колико мало интели-1 генције и образовања располажете. Показали сте, s да од вас школа нпје створила ни обичног приi стојног човека, а камо ли учитеља, који треба да l друге образује и добрим им примером предњачи. 5 С тога се нећу обазирати на ваше простачке изразе и грдње, јер ми није обичај, да се пеовкама 5 служим, а то блато и тако само вама пада на ’ образ (ако га још имате!) Колико ваш „званичан рад“ високо стоји ево . вам нримера: Ацу Јанковића, сина Младена Јан( ковића избили сте душмански и напослетку главу му разбили Сина Лазара Столића тако сте „не-5 жно“ пограбили, да сте му раме озледили и исча* шили. Сина Младена Столића тако сте ишибали, • да није могао неколико дана седети. Перу Михај. ловића тукли сте немилице тако, да је сирото дете , ноћу из сна скакало и од страха врискало, те су родитељи муке имали, да га опет у школу пошљу. Сина Пере Селенића изударали сте животињски, а кад вам је његова мати дошла да ппта за разлог l вашег поступка, ви сте је изгурали напоље и ћу. шили. Ђаке ваше називате пред родитељима бећа/рима, па не само њих него и старију им браћу, која су давно изашла из школе. Питајте Стевана ! Миха)ловића! Је ли вам доста „учитељу“ и „про|светитељу“. Желите ли да наставим набрајати /невине ваше жртве, што су вам поверене да их образујете и научите? Зар је то учитељски позив?! За то ли вас народ плаћа?! Небројене пријаве поднесене су котарској области против вас п то [ ,не само сада, него већ годинама. Па п ваш раj внајући учитељ не може већ да се одбрани од f многих тужби' што је и признао и то баш овим речима: „Шта ћу му, непрестано људи долазе да ,ми се туже.“ Па и котарски суд има с вама посла, па баш кад се правите тако невиним, ево вам . обећавам, да ћу штампати све осуде, што их буде t суд против вас изрекао ради злостављања деце. Толико о вашем званичном раду, а да ли ће ваша претпостављена власт п даље на све ово ћутати, r видећемо, само се немојте сувише рано јуначити. i А сад, кад сте се већ очешали о мене (иако . баш случајно нисам ја писац ваше „бруке“), да вам одговорим и на други део вашег отвореног писма. Познајем добро ону самосталско-подрепашку ' клику, која се с брда с дола сваљала у Руму и ‘ којој је „Радикал“ велика сметња, јер јој не да, ■ да остварује њене себичњачке и најамничке пла[ нове. Знам добро, колико би та погана клика же, лела да нестане „Радикала“, па кад то не може да изради, онда је сретна кад макар може свој немоћни гњев да избаци у виду нападаја, псовки и грдња. И та клика гурнула је сад вас напред. , И ви „учо“ јурнусте, као оно „лудо дијете Гру|јица“, занесени самосталском напетошћу, а уједно 'дирнути у живац (јер истина боли), јурнусте [ да срушите „Радикал“! Иш, не праши, учо!! Ка-5 жите тим вашим пријатељима, кажите тој шаци јада да ће „Радикал“ јога дуго бити у Руми, па нека се не радују. Кажите им, а и ви запамтите, да у редакцији „Радикала“ седе људи слободни, ■ који се мушки и отворено боре за праве интересе ■ народне и који се не осврћу на жучне испаде . бедника. Какав је наш рад у народу, најбоље сведочи то, што нам је народ поклонио поверење, а " тој вашој самосталско-подрепашкој клики презирање. Нећу да се осврћем на оне ваше подвале о , поповском питању и на вашу денунцијантску улогу у том правцу. Зато ћу изабрати други пут, да вас 'поучим реду, а и тако је наша јавност о томе већ давно на чисто. А ако баш хоћете да знате, нећу . даље о тој ствари да распредам и због тога, што ! ми један пријатељ рече, кад је прочитао ваше Цотворено писмо“: „Пљуни на гада, па га се \окани!“ >ј Ето вам одговора. Ако нпсте задовољни, од- говорићу вам и другачије. У Руми 5. априла 1911. Јозан И. Радивојевч*, одветнички перовођа и уредник

Одговорни уредник: Мита КЛИЦИН.