За јединство и слободу
24
Засејану лешевима најмилије браће наше Који широм целог света своје кости остављаше,
Из којих нам славно ниче: Срећа, Слава и Слобода Те се наше име пева широм целог људског рода.
Ми имамо Краља свога, који светло носи Име, Александра Великога, Поноси се, роде, Њиме,
И душману своме реци: „Залуд, залуд сплетке ваше, Ми имамо славног Краља сједињене "браће наше!“
Зато, сада, здружимо се ми под наше зграде кровом ! Јер тада ће срећа цветат' Отаџбином земљом овом.
Сила, слава, моћ и снага, у јединству господари, Нека и нас, хеј Словени, јединствени вед зари |!
Тада неће бити рата, тешких беда и невоља, Неће мрзет брат на брата, времена ће постат боља!
Па хајдемо зато, роде, путем славе и Јединства, Путем срећи отаџбине и љубави и братимства.
Да нам снага буде силна, ко што никад није била, Јер наша је отаџбина, три љубимца пригрлила. 1924, год.
Поздрав јединцу.
Небо је мутно, киша сипа хладна;
На земљу се јесен ко олово свали.
А отуд далеко, са севера даљна
Кроз туробну маглу журно лете ждрали.
Иду они тамо на та места света, Где су била наша браћа непобедна,