За јединство и слободу

25

Јер тамо далеко где наранџа цвета, Остала су њина гробља непрегледна.

Један отац стари крај кућице мале Старачко му лице ишарале боре, Високо у лето посматраше ждрале, Зна да они иду на далеко море.

Зна да они иду где је и он био, Где му је сва нада, радост закопана, Где јединца милог он је сахранио, У туђини тешких изгнаничких дана.

Са очима сузним он поздравља ждрале: „Жарали, о ждрали, летећи високо

Кад прођете море и његове вале,

У острво једно зађите дубоко.

Спустите се, ждрали, крај маслине једне, Видећете хумку коју крије трава,

То је спомен тужне душе моје бедне, Јер ту мој јединац, моја радост спава.

Поздрав'те га ждрали, крај његовог гроба. Отпевајте једну песму жалостивну,

Опојте јунака из најлепшег доба,

И његову младост цветну, тако дивну.

Кад свршите ждрали, ту песмицу кобну, Крај његовог гроба ви станите даље, Не руштте му више ви тишину гробну,

Само тихо каж'те: Отац поздрав шаље!“ •

ж ж ж

И док киша сипи, тихо, непрестано, Погрбљени отац с набораним ликом За ждралима гледа, који су одавно Отишли и поздрав однели са криком.