За јединство и слободу

27

Напред иду соколови сиви, Кроз пределе тамне атмосфере.

Напред иду, по негде застану Те одморе преуморно тело,

Па се крећу пошто душом дану, Као какво посмртно опело.

Ох како се срдашце узбуди

Када видиш где из снега бела

Вири војник, млад, смрзнут од студи, Лица бледа, издртог одела!

Њега мајка загрлити неће, Мала сеја совнути га: брале. На гробу му неће нипи цвеће, Сакриће га арбанске провале,

Тело ће му разнети шакали,

Бели мермер гроб му не украси:

Скршени су млади идеали

Као свећа која се угаси.

Јадна војска, коју туга дави,

Иде тихо по албанској страни,

У туђину где се Јадран плави,

Па да отуд отаџбину брани. Успомена из 1915.год. |

На бојишту.

Уз бојну вреву ратнога клика, Самртну песму где куршум пева: Земљу потреса топовска рика: Свуда се дими, пламти и сева.