За јединство и слободу

Ко бесна лава у небо пара, И неизмерна крвца се лије, Гине се, пада, руши, обара: Брани се Српство и праг Србије.

Чује се ура! па се утиша ружје само и шкргут зуба Продуже даље. Ко плаха киша Падаше куршум. О рата. груба!

Лешеви људски на гомилама, Из прсле главе свуд мосак сипи, О, тврде кости гвожђе се слама, —

«

Ко у облаку све хучи, кипи,

Ломе се ноге, бајонет сева Трошно се тело ко паук смрви. А демон судбе кроз ваздух пева, Оће жртава и људске крви.

И крв се страшно потоком лије Рањеник неки тужно зајечи: „Војниче брате, сине Србије, Спаси ме, чуј ми последње речи!

Ал залуд вапај Нико не чује

Од љуте борбе страшног потреса, Само гранате кроз ваздух хује, Бацајућ' у вис људска телеса.

Патриота

„Дали љубиш Отаџбину драгу

Желиш ли јој вапретка и среће“ . Да љубим је делу своју снагу

Ја сам за њу заложио веће,