Зборник радова

Завршетак свадбе Млада је испраћала сватове и даривала само старог свата и кума. Кум доноси погачу коју за софром изломе и поједу. Верује се да ће се младенцима родити мушко дете ако нм свадбену постељу намести мушкарац, а женско ако то учини жена. Yiyrpy је само свекрва гледала младнну кошуљу да се види да лн je млада била поштена, _ Млада је ујутру прва устајала и ишла на извор да донесе воде.^Са њом је увек неко морао да иде. Носила је „видрицу” коју је морала дооро Млада је прве године брака морала да полива старије људе из куће када се умивају, да им пере ноге и да љуби руке старијим људима из села. Било ie и послова које млада није смела да обавља прве године брака: да буде редара, да меси хлеб, (да деца не би била честа). Hnje смела ни да се свађа. На дан после свадбе долази младина родбина „у поводе” за младом и доносе погаче, Кад младожења иде код младе мора да поведе особу вшпе «его што је млада довела код њега. Млада је тек после месец дана могла да иде код својих само на један дан и неко је морао да иде са њом. Ако млада побегне називали су је „бегуљица", а морала je да иде код владике да би је он развео. Удовида која је живела више од три године са првим мужем могла је да се уда само за удовца. Када се поново венчају удовац и удовица не праве свадбу него само ручак. Кгаивачи: 1. Исаиловнћ Велизар, Врагочаница, 1922. 2. Исаиловић Розомир, Врагочаница, 1905. 3. Симић Ружа, Врагочаница, 1936. 4. Влајковић Жарко, Станина Река, 1930. 5. Влајковић Винка, Станина Река, 1934. 6. Аџић Јованка, Ситарице, 1910. 7. Мијаиловић Радојка, Ситарице, 1917. 8. Јакић Гвозден, Суводање, 1927. 9. Симић Александар, Бобова, 1912. 10. Симић Паун, Бобова, 1924. 11. Петронић Пауна, Бобова, 1932. 12. Бурић Миљојка, Манновнћ, 1905.

71