Зборник радова

Негде око недељу дана пре славе долази поп да свети водицу. Домаћин припреми воду у „чорбалуку”, тамљан и босиљак. Поп дође у кућу окади икону очита молитву и каже; „Сјати Боже дом твој”, онда узме кжту босиљка замочи у воду и пршће по соби (направи крсх прво на источном зиду затим на западном, па на северном и иа крају на јужном зиду). Затим замочи крсх у водицу и даје сваком од укућана да га пољуби. Ту водицу пију укућани, а после четири до пет дана проспу је по цвећу. Све што треба за славу спрема се уочи славе (пече се крме, правн се „панаија”, колач и по.магач (крст). Сваки колач има 5 слова, једно у средшш, и још четири на четнрн стране да би се добио облик крсха. Исхо хако се схавља и на помагач. То слово да би се могло упохребљавахи мора прво да буде у цркви 40 дана, да га поп „посвехи”. Слава обично храје два дана: први дан је слава, други дан је „гозба . На гозбу долазе сви они који нису дошли на славу (комшије и они који су чдаљенији pobami). На славу се обично не позивају хосхи (већ долазе они које је до.маћин „задужио” (код којнх је и он био на слави). Алн, ако се деои да дође неко непозван, не правн се разлика између госхнју. Свечари (они који славе) посећују једни друхе хек кад се гости разиђу или сухрадан на хозби. За мрсну славу се коље прасе или овца, а за посну спрема се рнба, кро.мпир, и пасуљ. Колачн се спремају у оба случаја. Ако је слава посна и дан уочп славе се једу посна јела, док „дан после славе се једе какав је дан” (посни или мрсни). Yjyxpy на дан славе домаћин узима „панаију” и вчно у флашн и хо носи у цркву да поп „освешха”. После обављене службе поп вином прелије панаију, а вино шхо осхане славари попнју у пуху до куће. Кад до .маћин доВе са панаијом из дркве (негде око 10 —11 сати) већина госгију је већ дошла. Тад домаћин окади и пољуби свећу, окади колач, икону и све госхе и укућане и онда запали свећу. Захим „долпоаша којн седи \ првом челу позове све присутне: „Усхајмо браћо да се помолимо Господу Богу н данашње.м дану и Св. . . којег наш домаћин служи са свећом, лехургијом н бслом панапјом (захо шхо је од жнха), а он њега жнвотсш и здрављем. Зати.м долибаша каже: „Скоро рекосмо, добро рекосмо за данашњег дана Св. ... а ово да рекнем је свим хрншћанскнм имешша које хришћани славе од истока до запада, не морамо их све редом побројатп, којн је схарији а који млађи, а којп до Бога досхојаннји. морамо се свима замолихи и преклонихи.” Долпбаша се зати.м прекрсхн и каже: „Господе Боже н сва хришћанска имена будите на помоћн домаћинима па и нама. Скоро рекосмо добро рекосмо за свих хршпћанскнх имена, о да рекнемо за блага Хрисха п за и.мена свехаца које верујемо и часшш крстом којим се крсхимо да се л њи.ма молимо и преклонимо. Скоро рекосмо добро ре космо, а ово да рекнем за св. Пехке и св. Недеље, које нама чесхо доп\, а ми их чесхо грешисмо о суву сену, о зрелу житу, на пазар воке (волове) 'вахајући, 'лебац месећи п све грешећп (хад се прекрсте) Господе Боже и св. Пехке и св. Недеље помози домаћпнима нашим и нама ако Бог да . Делибоша насхавља: „Скоро рекосмо добро рекос.мо, ово да рекнеМО за данашњег дана Св за колача и ломача, где се колач ломио ху Бог чуо и помогао, домаћине сеци колач”. Онда се присхупа ломљењу колача. Долхшаша схаје у прво чело, узима колач н нож, прекрсти се и пољуби колач. Пред њхш стоји чаша црног вина. Са десне схране долибаше је до.маћин а са леве један гост;