Зборник радова

који ће ломити колач. Долибаша унакрст одоздо засеца колач, али тако да не пресече ни једно слово. Онда колач узимају ломачи; затим долибаша cima вино y слово на средини колача, ломачи окрену колач један крут, сркну вино, једном се пољубе. Затим долибаша досипа вино у још два слова, ломачи окрену још два пута колач, два пута сркну вино са слова и два пута се пољубе. Затим долибаша cima вино у сва слова, ломачи три пута окрену колач, сркну вино из три слова и онда се три пута пољубе н ло.ме колач, прво на једну половнну, затим га окрену за четврт круга па опет ломе на пола. Кад поломе колач дође домаћица са ситом. Ломач који је лево од долибаше подигне чехвртину колача деоном руком и стави домаћиди у сито и тад каже; „Да буде влат к’о долибашин врат”. Домаћица њему и долибаши даје по јабуку из сита. Затим долибаша узнма панаију и вино. После долибаше то уради домаћин па преда и другом ломачу (вино и панаију), за њим узима следећи гост па предаје оном до себе или иреко стола. Укућани узимају последњи. Обично је за софром поред јела стајала и посуда од литру-две са ракијом коју су пили сви гости рвдом (директно из пооуде). Кад домаћин свима напуни чаше долибаша каже: ,/оће мо ли пити и у здрављу бити? Сваки почетак оретан и напредан”. И онда иопијају чаше до дна. После тога домађин сипа свима чаше а долибаша проговара: „Писмо првом, а сад пијмо другом” и онда опет све испијају. Тад почиње ручак. А за ручак се рпреМа: оир, кајмак, оупа, гибаница, сарма паприкаш, кување, печење и колачи (број јела је зависно од могућности домаћина). Поред тог јела на столу стоји и славски колач (нспред долибаше). Захим домаћин пуни трећу чашу, а долибаша подигне чашу и каже: „Пиомо прву писмо и другу, пијмо и трећу за Св. Тројице, 'де се помињале ху и помагале”. Затим домаћин пуни и четврту чашу, а долибаша опет говори: „За премке, да премакне Бог у овај дом слогу и договор”; па кад и ову испију домаћин пуни и пети иут чаше и проговори; „Петом чашом пијмо долибаши за здравље, да буде жив и здрав”. Кад до маћин шесту чашу испијају за његово здравље и у његово име, па кад испију све кажу: ~'Волико ти бнло душмана к'о у чашн пића”. После шесте чаше пије се „шеталица” (пије кад ко хоће и колико хоће). За време славе свећа гори цео дан, а сви укућани служе госте. Кад почну гости да одлазе домаћица спрема сваком госту понешто од јела. Иекад се чак и хлеб спремао, јер се преко године јела само проја. Госте испраћају као што оу их и дочекивали, сви укућани. Иреслава Преслава се ооично слави само у једном засеоку, али ако је тог дана и вашар на њега дође цело село. За разлику од славе не спрема се панаија (жито). Али се спрема колач, пали се овећа и служи се вино као на слави. Колач се спрема дан пре ггреславе (исто Ихма пет слова као и славски). Свећа се обично пали око дест сати пре подне „док још дан напредујс.' Захим се ломи колач (исто као на слави долибаша схоји у првом челу а ломе ха домаћин и један госх). Ручак најкасније почиње до два сата поподне. Дохле треба да се окупе сви гости. А. гости су, углавном,

83