Зборник радова
супа итд. Преслава обично није црквено слово па на тај дан се сме заклати бравче (значн да се „печеница” не спрема претходног дана). После ручка гости и укућани обично одлазе на водицу, у то време излази и лоп и свети водицу (очита молитву и освешта место попршће исти као и на слави. За ручак. се обично опрема „бравче”, по неки колач, водом). На Ивандан се свети водида да би пала киша, да не би летина настрадала. А после тога наставља се народно весеље. Црквена слава Црква у Ставама слави Петровдан. Славу претходне године за наредну узима да прилрема домаћин са парохије те цркве. Том приликом поп позове и неког друтог свешхеника као госта, н обично му даје предност у вршењу службе. Прнликом службе свештеници и присутни обилазе око цркве и моле се Богу. Наггред иду свештеници, за њима чланови црквеног одбора и носе барјак и иконе. На крају испред цркве ломе колач. После службе приступа се ручку у ком учествују сви присутни. Неки верници на тај дан дотерају неко „бравче" као поклон цркви, а црква то лицнтацијом продаје и паре оставља себи. Казивачи: 1. Исаиловић Велизар, 1922, Врагочаница. 2. Исаиловпћ Розомир, 1905, Врагочаница. 3. Бирчанин Ангелнна, 1934, Станннар Река. 4. Ракић Молшр, 1927, Ситарице. 5. Влајковић Жарко, 1930, Станина Река. 6. Бирић Тнхомир, 1909, Маиновић. 7. Михајловић Живка, 1939, Ситарице. 8. Бирчашгн Драгомнр, 1932, Суводање. 9. Петровић Љуболигр, 1911, Суводање. 10. Мијајловић Гвозден, 1925, Ситариде. 11. Симић Алаксапдар, 1912, Бооова. 12. Симић Станија, 1908, Бобова.
84