Зборник радова

сиромашан пећинскпм облицима изузев на самом крају где се јављају саливн и мањи сталактитп. Крај представља већн салив којп је преградпо пећннскн канал сггустивши се на 0,3 m од дна канала. Са десне стране салива постоји отвор веома малих димензија, тако да је даљи пролаз немогућ, По утисцима истраживачког тима, нза салива канал се наставља даље, али је напредовање кроз отвор немогуће. Првп снфон - други снфон Укугша дужпна главног канала до другог снфона износи 917 m. а између сифона је дужпне Ј 03.1 m. Генерални правац пружања овог канала је југ. Шнрина варкра од 1.5 mдо 9 m (просечна 2,5 m), док је вистгна од око 8 гп прилзгчно константна. Водетш ток, изузев на већим проштгрењима пружа се целом пшрином канала, са просечном дубином од 0,3 m. Дно главног канала састоји се од ситног камења. местгопгчно се појављују велики обрушенп блокови, док глнновитог наноса у овом делу пећне готово и да нема. За разлику од првог дела, у овом делу пећине акумулатившг процесп су доста интензпвнији, манпфестују се стварањем мањег броја акумулативних тераса, великим бројем сталактнта, стубова п калдитних салма дуж пећпнских зидова. ГТо акухгулалгвшгм тсрасама форхшралп cv се и мањи сталагмпти. Бочнп каналн У главном каналу на 717,8 метру (тачка 58) одваја се деснп бочнп канал укупне дужзгае ј00.7 m. минималне ширине од 1 m, а максималне до 11 m. Висина овог канала варира: од просечне виагне 3.5-4 m. повећава на 5-7 m, п паца на око 1,5 m до 2 m. Канал усмерен ка северопстоку, почиње релативно ниском таваницом, али велпким успоном, н убрзо заузима ниво на око 11 m пзнад шшоа главног канала. Дно канала је већим делом изграђено од наноса глине који се месттпгчно замењује засиганнм кадама илп обрушеним блоковнма. ГТрема загшсима тогтографских снимања Дегурићке пећтгне може се констатовати да је ово канал најбогатији псНинским накптом. Готово целом дужшом канала јављају се сталактлти. сталагмити, мноштво калцитних салшза, заситаних када као п ?»шоштво хелактита разних димензЈра. Канал се завршава наг.лим падом таванпце која cs спаја са глпненнм наносом и тако га затвара. На 724,8 метру (тачка 59) са леве стране почиње бочни канал ук%’пне дужЈгае 313,2 m. просечне ширине и висине око 3 m. Генерални правац пружања овог канала је југоисток, Карактеристике овог канала, када је реч о пећЈшским украсима прпл!гчно cv сшгчне десном 6o4HONt каналу’: мноштво сталактита и сталагмита, хелактита, корала, засиганпх када и салива. Канал се завршава глиненим чепом. У овом каналу се одваја мањи канал десном страном (тачка 59-1) у правцу југозапада, дужине 48,4 m који се спаја са главнпм каналом, односно 2. сифоном (у тачки 67). Дно канала је стеновито са пртдесама глине. У средњем делу канала jas.Tiajy се украсп у виду сгубова и сталактита. На овој релацнјн постоје мање засигане каде висине 0.4 m. Још један спореднп канал (одваја се у тачки 59-2 и нзлази у 59-6), укугше је дужзше 62,9 m, просечне висине п ппгрине око 2 m, Из овог канала одваја се мањи део дужине 6,5 m (на тачки 59-2-2 п спаја се са тачком 59-3). Другн снфон Језеро просечне дубте 1 m, а шцрине 4 ш, пружа се од тачке 61, па до улаза у сифон. На тачки 63. налазк се заснгана када преко које се гтрелнва вода, шприне 4 m, а внсине 2 m која, устварп, представља брану, те се пза каде вода задржава, гготапа пећински канал п од њега прави сифон дужине 29,1 rn. Ширина овог канала варнра од 1 m до 5,5 m као п впсина која се креће од 1 m до 5 m на тачки 67. Дубпна воде је од 0,5 m до 2 m, тако да у овом сифону (каналу) постоје ваздушни чеповм где се може изронити. По странама канала налазе се наслаге глнне шприне до 1 m. Треба напоменути да се н у овом сифону јавдва „пећински наигг”. Посебно треба издвојити један стуб којн се налазп у тачки 67, на месту укрштања главног канала са делом левог бочног канала (59-

* v овом раду принцкп обележавања бочнтос канала одступа од хндролошког правила, тј. каналд су означешт као леви илп десни сходно кретању током истраживања објекта, од улаза узводно.

ЗБорник радова

Број 15