Звезда

СТР. 2

3 В Е

3 Д А

БРОЈ 1

— Симо, сине! Ову књигу однеси срдару Јовану и кажи му да сам га. Богом братимио да се не оглуши. — Хоћу, оче! — Е сад, синак, пођи с Богом п поздрави ердара, а пои Јовану кажи да му ту љубав нећу никад заборавити! П 0 вечери беше известио игуман Мирон своје калуђере о доласку владичину. Све то беше премрло од страха; никоме не паде вечера на ум, а о сну и да не говоримо. Зора их све дочека на ногама. Свн се усрдно молише Богу да нх спасе беде невидовне. Није се ту више разговарало; сваки се повдачио у се и мислио своје мисли. И што је дан више освајао, беху све нестрнљивији. Помирише се е мишљу о доласку владичнну. — Па што не долази једанпут? — рече отац Јо ии —■ Право велиш! — рече Владимир. — Уби ме ово ишчекивање! — А топуз? А конопац? — упита игуман. — Нека чини шта хоће! — рече Јосип. — Ја ћу трпети док могу; а кад пређе дара меру — онда нека Бог опрости! — Ти, оче Јосипе, хоћеш опет своје старо! крекореваше га игуман. — Ти миелиш да је то Турчин па да се на њ избрецујеш п да се гушаш е њим! Владика је то! — Бо;ке опрости, ако је и владика! Ја њега не дирам, нека и он од мене буде миран! Али подне прође, а владике још нема. Игуман рече да иду сести за трпезу. Таман уполовачили ручак, док се игуману отеше очи у двориште. Владика већ беше ту. С њим пуно некаквих оружаних људи што су га пратили. Ђаци и послуга маааетирска истрчаше пред њих, а он нареди својој пратњи да сноје коње ирздаду ђацима и момцима да их „водају", а сам узе топуз и конопац, па се упути у конак. Ста је? Зар нема никог зивог у овој гробници? Где сте, пци једни? Игуман Мирон с калуђерима изјури преда њ. — А!... ту си! — викну владика — Опрости. свети владико!... — Цути! Цутн, пцу матори! — дрекну владнка својим крештавим гласом н ухвати га за браду. Старина саже главу црвен од стила; Јоснпу заиграше мпшице и задрхта од некога дерта. — Ста радите ту, а? Крадете^/ове православне христијане, лопови једни! Сад цу Ја вама показати! — Опрости, свети владико •— рече старац ми нити крадемо ии отимамо Што ко милује, он и да овом дому Божјем! А, бога ми, ми и радимо... — Лазес! Лазес, пцето! — цикну оцадика и ужагри својим сјајним очицама. — А ста сидонео свом владици? Ни трунке брасна, ни јабуке ми ниси донео! Него си сам лопов! Крадес све себи!

Па опет пође да га за браду ухвати. Игуман одби својом његову руку. — Одбиј се, сило, од мене! Ако си и владика, на то иемаш права! И старац беше од све збиље готов да се бије. — Ја цу те обријати! — То можеш, у праву си; али чупати не смеш! — Па да видимо! — рече владица и стаде дрешити конопац да свеже старца. У тај мах припуцаше пушке и направи се читава граја у дворишту. Владика застаде; и топуз и коиопац нспадоше му из руку. Погледа у двориште и виде како манастирска послуга пусти коње његових пратилаца а његови пратиоци „водају" некакве туђе коње. — Ста је то? — рече преплашено владика, па се заби у један кут трпезаријски и стаде дрхтати. Нико му не одговори ни речи; а оздо на степеницама загрме гласина: — Па где је тај отац Мирон? — Ту је, срдаре — - одговорише му. Зачуше се кораци на степееицама. III У одају ступи човек средњег стаса, пун, црне масти, космат; велико црно око његово заустави' се на игуману. Скиде капу и ттриђе му руци. — Благослови, оче! Еог те благполовпо, ордаро! Мићић се поздравн и с оном двојицом калуђера, па му се онда поглед заустави на владици. — А каква ти је осо калуђерштина, оче? упита он игумана. — Владика, срдаре. — Владика? .. А... то је овај нови што глоби људе! Је л то? Владику поче душа остављати. — Не знам да гдоби — рече игуман —- али знам да је владика. — Ја, ја!... Понови сте па се браните! Али ја знам да је глобаџија. Па се окрете и угледа топуз и конопац. — А чије је ово? —- упита. Владика не рече ни речи, а итуман се ушеретио, па ћути. — Чије је ово? —- загрме он љутито. — М-м-моје! — дршћући рече владика. — А шта ти је ово? — Т-т-топаз — муцао је владика осећајући да му се крв леди. — А што ће ти ово? — Т-т-тако... носим .. — Зар је ово твој крот?! Владика ие умеде речи одговорити. — Одговарај, море! Или мислиш да јанезнам да ти овим чудом бијеш попове и калуђере, те пљачкаш цркве и манастире! А ?... Па ту ти је и конопац! Добро је што си бар све собом нонео, па да и ти осетиш како је ономе кога вежу и туку! Да ти бар Т10к>гж.ем како Мићић благосиља!