Звезда

БРОЈ 1

3 В Е

3 Д А

СТР. 7

једног и другог мора бити у томе, да се једно другом увек гледа допадати, не само из почетка, већ што даље то више. Увек гледај наћи коју лепу, пријатпу реч признања за сваку маленкост. Твоја срећа много зависи од тога, да увек будеш пријатан. Жене су кад и кад нервозне, узрујане: мирна, устрајна пријатност најбоље их умири. Жене остају увек по мало детињасте, за то с њима човек мора поступати као добар, благ учитељ: онда ће бити срећни и жена и муж. 5. Држи новце у својој руци, али не буди тврдица према жени, већ с њом увек искрено и отворено прегледај стање својих прихода и расхода, које ваља да увек тачно бележиш. Онда ћеш добро на крај излазити, па поред тога увек са женом у слози бити. Гледајте, да ни једне годпне не потрошите сав свој приход; макар било 50 динара сваке године уштеђепо, добро је. — 6. Немојте узимати нрескун стан. Стан је мерило за све друге издатке. Највшде једна петина целог прихода сме ићи на стан. Онај, који може тако удеситп, да само једну десетину троши на стан, тај је сигуран,? да ће што од прихода моћп да пршптеди. Не треба другом свету за вољу правити иараде и најленше салоне. — Ових се савета држите, па ћете бити срећни У браку. КОРИСНЕ ЗЖК35/ЈЕШКЕ

ЗА ДОМА1\ИЦЕ М. Јубиш у Еитлицу пише у „ВЈШегШг БапДтг&сћаЛ" Нзрв<что ће заниматтт мплра домаћице, како се може правити јело од јабука и крушака, која су јела код нас непозната, али су врло пријатна нромена у јеловнику. Тнко нпр. супа од јабука врло је добра и укусна, н прави се на овај начии : треба узетн тврдог хлеба, исећп на парчад, налкти хладпом водом и метвути да се кува; исто се ради и са толиком кодичином јабука које треба ољуштити, исећи на парчад, п очистити од онлоднице и семена, п кувати са мало шећера и цимета, додати мало соли, и п-омешати са добрим румом, па онда заједно са оним укуваним хлебом изгњечити. Место рума може се уиотребитк н јабукозача или вино. За болеснике — ако само немају грознаце — киселе јабуке кувају се у в >дн са пекеимитом или белим хлебом, и кором од лимуна, дотле, док не буду са свим меке да- се могу кроз сито нроцедити па онда скувати са шећером, циметом, соли, нешто путера и вина; поред овога* треба и једно жуманце размутити. Сем овога могу се ољуштене, счпшћене, и исечене киселе јабуке помешати са пирцнчем који је пре тога попарен, па их заједно кроз сито процедити, и после из«ешати п кувати са шећером, циметом, кором од ламуна, жумавцетом и мало соли. Ваљутцм од јабука праве се овако : треба ољуштене јабуке исећи на малу парчад и колико јабука толико се хлеба иструже, размуте три жуманцета, дода шећера, лимуна, цимета, све то колико ко хоће, и измешати са брашном и путером. Супа од крушака: За ово требаузети!5—17 'зрелих ољуштенпх крушака средње величиие, које се исеку на

кришке, и кувају са 2 литра воде, х / 4 литра белог вина, 100—120 грама шећера и мало цимета. Кад се крушке скувају да буду меке, оцеди се све то кроз сиго, и још једаред врло мало кува. Слок (вариво*, „цушпајз") од крушака. Ољуштене крушке скувају се у води да буду пола куване; оне се после палију чорбом од свињског меса, и оставе да се са свим скувају, крушке се иосле прелију са путером (или машћу)' домећући ио нешто и соли и кромпира. ЗА ДОМАТЏИНЕ Иравила за неговање воћака. Поред тога што треба воћке ћубрити, па да нам донесу доста и доброг плода, у „Ћегћогве" изашло је упуство и напомена како да се воћке одргке да буду здраве и корисне, тако нпр: I) Да овце и зечеви не би кварвли воћке неки мећу трње око сгабла, али је најбоље ако се са водом у којој је овчији брабоњак раствореи омаже стабло у висину један метар. 2) Младе воћке које неће да расту, или веће дрвеће које је прееађено, добија нова живота, ако се цело стабло увеже маховином, која се, кад је суншо доба, с времена иа време овлажава. 3) Црви и црвићи најбоље се уништавају, кад се опкопа земљиште око воћке и поспе непелом. 4) Дрвеће које је сувише бујно, па с тога не носи плода, треба откопати корење, па најдебљи корен сикиром засећи, и у ту рану метнути камен, да би рана била отвореш*. б) У Мршавом, песковитом земљишту где и саме трешње куњају, воће ће добити нове хране и снаге, кад се донесе и метне шумске земље. 6) Ораси ће доноспти у толико вшне плода, у колико се боље, ири брању омлате и изударају, и у коаико је земљиште око стабла необраћеније. 7) Сњет (медљика) са спћупших дрва уклања се кад се изломе врхови са свију летњих гранчица. 8) Брескве ће бити плодније, кад се ире потпуног цветања обрежу. 9) Све нежније воће биће зими здравије ако ие буде ни за шта иривезано, но да се пусти да се слободно покреће. 10) Да би стабло било здравије, треба летње грање, тек идуће године уклонити. II) Плуг и мотика не смеју вређати корен и стабло 12) ВоКка је само тада здрава, кад па њој нема ни маховине ни лишаја. Да тога ве буде треба кречити стабла. 13) Сувише плодно дрво бпће здраво кад се при брању плода младе гралчице ^сломе; али ће још плодније бити оно бујно дрво, ако се нри брању плода свака гранчица усчува. 14) Воћке које расту на крвво, неће сатрунути, ако се горња површина заклони сламом, или се прикује дашчица, која ће да чуза од кпше. 15) Старе воћке да се подмладе, и постану плодне, треба им старе гране одсећи, а оставити младе и пј пољке, и после их калемита у другој години с другим плодним дрветом.