Звезда

БРОЈ 3

И8ЛА8И УТ0РНИК01, ЧЕТВРТКОМ И НЕДЕЈБОМ Ц Ћ Е А за. 1 -1 дин. или 1 -фпретплдту прнидју СВв ПОШТе у србији ii иностранству

Б еоград, 6 о^тобра 1898

ГОД. II

ТТГ 1

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

Претплату треба слати Стеви М. Веселиновићу проф. богословије НЕПЛАЂЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ рукописи ие врив.ају ое УРЕДНИШТВО СЕ НАЛАЗИ У МАЂЕДОНСКОЈ У/1ИЦИ ј БР. 6

1-:м >О .Ј 10 ПР. Д-

уредни : : Ј а Ш^О М. В ЕСЕЛШНОВИТ^

ВРОЈ 1<> 5Т1- 51 - Д.

Сјетно нојв будбул мади Ка ружнној грани витој, Ј ојн ејетније вјетрић нирка, 51 о травицн вадовитој. Туасно ндове зв'језде јаене, Ведрог неба но нучинн; Јом тужније мнсди моје Разл'је11у се но даљини. Ој, останте мисли моје, Не тргајте груд ми ледну! Јер су пуста мјеста она, Т»е ја љубљах ону чедну. У хаз-башчи 1,ул је свен'о, Нема ејенке оне више, Нод којом сам слуш'о некад, Ће крај мене она дише. Прееах'о је бистрн ноток, Што ми жеђп.у често згаси. Све је нусто, вихор само ДолијеТ.е са уздаси I Београд, у септеибру 1898. Осман А. | Бики&.

ПОЗОРКШТЕ У ПАхЛАНДИ — Раде Доиановкб (иаетавак) (2) И постадс позориште. Кавана код „Орача а постаде славна и чувема, а улица, у којој је, она живља него обично. Сваки из радозвалости прође туда, и тек завнри у механу да види шта се тамо чини. У самој стварл у механи бејаше као и обично; а за нрво време припреме су вршене у читаоници. Управитељ прави од хартије калиаке, Јова молер засукао рукаве у једном ћошку па молује шуму на неким даскама обложеннм зартијом; Прока шнајдер у другом крају шије одежду за Светог Саву од неких старих ностава; Миливоје тишлер прави сабље и мачеве од чамовине; глумац туца неку смесу те прави бен1 'алску ватру. Једнн трче по варошп те траже старо 01СЛ0, пиштоље, црногорске капе, турске сабље. Кад погледате а оно се само ради и то са журбом.

Пуно }е деце на прозорима и радозналих грађана унутра у читаоници: једнн оду други дођу. Свакп 1гсад ноКе тек слегне раменима, насмеши се па рекне: „Е, ајде, ајде, видећемо!" Радило се ту не само дању него и ноћу, нарочито кад, после дугих преговора, друштво издејствов;! код Косте бакалина, да добије петролеума на вересију. — Гадни ћифта! љути се глумац, као да ће позорихпте утећи због његове киле гаса! — а за тим поче грдити механџију гато му тражи новац за храну у напред. — Свиње једне, и за њих вреди радити! викиу и треспу ногом о под с таквом жестивом, како само долиаује ономе што игра „трагичее јунаке". Како тако прекршише све нрепоне и отпочеше пробе. Једна је од највећнх тешкоћа бида, док се погодише ко ће шрати Нелу у Стернјнној „Злој жени", јер се ннје нн једна женска јавила. Сваки се осећа мушко па неће да игра жену. У мало није бнло в боја, али, Богу хвата, глумац надвика све и заиретп да ће он посао баталнти, ако га не слушају, и тако се та улога даде Јови молеру, јер су пронашли да он личи на Пелу. — Пело, седи до мене! — дирну га Милнвоје, кад он, косле поделе улога, љут као ватра довршиваше моловање неких нрозора. — Марш, џукело! Не лај! — одсече се овај оштро и замахну четком. Сви се напели од смеха, а нико не сме да се насмеје, јер се бојн свађе. По неки се тек дочепа врата па викне: — Пело, не љути се! Псује Јова све што му на ум дође а четљара гађа четком, и скочи да поцепа у љутини све што је радио. Опет нова врева и галама. Једва се спор^умеше, да је то шала и да се не љути, после дугих глумчевих објашњења — Свака улога мора с љубављу да се игра, декламујеглумац, завршујући своје поуке о уметности!

У кавани код „Орача" све спремно. Иаправљена бина од дасака уз врата читаокичка, иа које ће глумци улазитк и нзлазити пред публику.