Звезда
СТР. 24
3 В Е 3 Д А
БРОЈ 3
БЕЛЕШКЕ из књижевности и уметности
В) с т р а н а. * Најновије драме на берлпнским позориицама за меоец Септембар јесу „Стара мајка" од Драјера и „Президент" од Глегера. * У Бечу је представљана с великнм успехом нова драма г Вечта љубав" од Вургхарда. * СохтороНз" доносп у последњој свесци занимљнву сгудију „0 Индији и Индусима" пз пера М. Милера. Ту се сзносо статистички подаци о браку у Индији. У 1 --81. гоД1ши било је у Индији 670.000 удовпца еспод 19 годана сгаростн. Обпчно се удају носле десете, а жене до шеснаесте године. * Дошао нам је до руку нрвп број новог часописа што је крајем сгнтембра ночео излазити у Берлину, у издању 0. Елзнера. Зове се „Позорннца и живот". Лист се штампа на веома финој хартијн и исиуњен је ванредно леиим и колорисаним сликама. * Ових дана ночели су пзлазиги у Немачкој на два места: у Верлвну и Штутгарту, два часохшса са истим имеиом: ,,Ново столеће. 1, Оба сз часониса одликују добром еадржином и велаком јеФтиноћом, ИСКРИЦЕ ДУХА
Александер велпкн после нове иобеде свога ода изглед.чше туробаи. Уннтан о томе одговори: „Бојим се пеКе ми огац нашта, оставнти да освајам." Аристотел упитан, зашто се човек добро осећа блнзу иакве љепотиде, одговори: „упитај слепца". ■ Алкибијад куни по скупе паре једно ванредно исето, и одсече му ренЊеговп пријатољи куднше га, и мишљаху да ће га цео свет због тога исмевати. Алкнбијад им одговорп: „Па то баш ја и хо^у. док се Атињанп забављају реиом мога нса, заборавиће да траже од мсне рачуна за моје политнчко владање. Даонисије упита Аристиаа: зашто се фплософи улагују Владаоцима, а не Владаоцп философимн . „Зато — одговори овај — што философл знају шта им треба, а Вдадаоцп то не знају. Аристиш упитају, колико тражи за обучавање једног детета. „Хиљаду дпнара", одговори ов. „За име Божје, зашто толико много — мишљаше онај што пита — за ту суму могу једног роба да куним - '. „Тада ћегп — додаде Аристип — пмати два роба, једнога што куппш, а другп ћо битн твој снн." Неко заиита Аристииа чиме су то одвојили философи од остадих људи. „Тиме .одговори овај — што кад не
би било закона, ми наш начии жпвота не ба ни у чем ироменили". Неко блебетало досађиваше Аристотелу својпм бесмисленим причама. „Зар те ио изненађује то што чујеш?" ппташе га тај. „Што ме пзненађује то је, што те моје уши слушају, кад имам ноге да иобегнем. Бијас упитан која је најпакоспија и најопаснија животиња, озговори: „од днвљих — тиранип , а од питомих — ласкавац." Пријатељи Беранжерови нуђаху му министарство нросзете. „ДоЗро — одфоворп им — примићу се, ако ми буде слободно, да моје иесме уведем као обавезну читанку у каквом девојачком институту". „Све што је моје носим собом" казао је Вијас, кад јоостављајући све што је имао побегао из отаџбпне. Прп једном ручку ирепирало се која је смрг најбоља.. „Изненчдна" одговори Цезар. „Са ових пирамада гледају на вас четрдесет векова," говорио је Ианолеои својим војницима у Мисиру. „Научењаци н магарди у средину", бнла Је шаљпва, заповест Наиолеоиова, кад га је напала ненријатељска ко. њпца код Пирамидз. ,,Аи4 Саева-г аи1 пНи1' : (пли Дезар или ништа), бплљ је девнга Дезара Борџије. „Волим овде бити први, него у Рпму други," казао је Цезар својвм пратиоцима, на догледу села Ноле. „Волим младиће који ноцрвене, него који побледе" казала је Порчија Като. „Пријатељу — рече на издисају ШамФор Сију — ја иајзад идем из овог света где срце мора пли да се окаменн или да иреиукне." Корнелија мати Граха, представи једиој пријатељици, која је била богато пакићена, своја два бујна сина. ,,То је мој накиг" рече она. „Па и ја сам сликар" кажу да је узвикнуо Кореџијо нред сликом РаФаиловом. „Сликајте ме, какав сам — казао је Кромвел, своме слнкару; ако изоставите ожиљке у боре пећу вам ни једпу пару платити." Кад је Кромвел улазио у Лондоп један ласкавац учпнн га пажљивим на гомнле сакупљена света. „Још би их било више — одговорп Кромвел — кад би ме водали на вешала.
У Београду првдаје се лист само еод продавада на број.
ОАДРЖ.У: „ + " (г .еоиа) — „Позориштз у падааци" (наотавак) „Што г" (пеока). — „Дооаде у нозоркшту" (ааотавак) — „Нвижоваост" — „Зашшљивосет." — „ВелеЈлг.е из каижевнооти и уиетности" — „Иокрице духа".
„Лепа Нежтакера" —
ВлАСНИК" Ст. М. Веселиновић. Штамп. Св. Николиђа ов. венац вр. 2.—Београд. Уредиик Ј. М. Веселииовић.