Звезда

БРОЈ 3.

3 В Е 3 Д А

СТР. 23

— Али ако теби то сзе нпје нпшта осим њвга, његове успомене и љубави, ако ти нећеш да живиш због њетова имена јер се сва твоја љубав само на њега усредсредила, онда — ако је то твоје осећање спраи њега у истини тако силно као што ти велиш, онда — ја се онда, уздам баш у силу те љубави, па кад нећеш да будеш Аменијева из љубави наспрам њега, мораћеш бити наша баш из те љубави према твом умрлом мужу. (наставнће се.' КЊИЖЕВИОСТ

Православље у Босни и Херцеговиии. Наиисао II. М. ТомиК. Издање књижаре Мите СтајиКа. Београд 1898. 8° стр. 112. Пред нама је књига, која буди живо саучешће према потлаченом племену српс-ком у Босна и Херцеговгшн, не само у души људи преданнх интересниа евојега народа, него — и у души свакога, који ценн човечност и воли истински његов напредак. Она .изноои у јасним бојама ту ужасну трагедвју, што се већ 19 година одиграва међу нашом браћом у номенутим земљама, на штету њихове вере и народности, и на позор европској просвети и Филантропији XIX века. Болећивом уму и срду сдободних људи садржона ове књиге учинила би се као неверица и они би желели да у •томе- вађу себи уверења. Али, ненобитна, званачна статистичка дата и ноуздано, неиосредно испнтивање свега, што је онисано, у вези са очајном одбраном народа у отаџбитш и у европској штампи, — уверава нас, да је то страховита јава. Писац ове књвге, како се даје видети из неколиких места исте, — сам је очима својим гледао јавну повреду религијске равнонравности, слободе исновсстн и слободне мислп у Босни и Херцеговини, па се решио да изнесе свгје „скице о једној мрачној и зверској управи, о једном тамном моменту 1-Гсторије, о једној дицломатскојј заблуди, коју време треба да исправи. како неби била повод за нове иолитичке иокрете и друштвене револуције" (стр. 112). Ми нећемо саопштавати садржину ове књиге у детаЈвима, јер би нам ваљало исписиватп целе стране; боље је да се читаоци сами упознају са несрећном судбом Православља, Српства у Боснп и Херцеговини читајући опис очевздца, из којега ће се уверити, да бројеа надмоћ српског нломена у овим земљама још није стекла ираво на нс-ториску екзистенцију све због агитаторског дејства Аустрије и Рима; да иравославна вера не ужива никакве толеранције; да правда и закон властички постаје само за утврћавање и осигурање туђинскога интереса, да је државна власт склона чак и на јаван ФалсиФикат у својим званичним документима (види особзто стр. 76—82). Ми ћемо само наноменути ово двоје: да Рим, који нас у Босни и Херцеговини тако иаонако задужује евојом интолеранцијом .још има образа да у Србији тражи инелнто више од толеранције, у време, када јавно очитује, да није •напустио своју средње-вековну, тамну улогу у историји. То је једно. А друго је: дауБосни и Херцеговнна истин-

ски траје борба за опстанак српског народа и православља. Једина девнза те борбе, што одјекује у сваком српском уму и срцу, може бити ова: Око за око и зуб за зуб. С. М. В. ••Нкон- -- - ЗАНИМЉИВЕ СИТНИЦЕ

Антипатичан човек. Емил Готје доноси у једном Францускомчасопису нод насловом „ГЈез ап^ра^нез рћу8ш1о§одиез" напис, којп због сво .је особите теме заслужује да га саоиштимо нашим чптаоцима. Готје пише: Вп св палазите у салону; ту вам представе неког човека. Он је уљудан, пријатан — он вас обаспе доказима своје пријатности. Ви можето само да кажете: Одиста, пријатан човек! Па ипак. кад он с нама у току конверзације сувише отворено разговара, наједаппут осетите неку одвратност; неки неодређени осећај велн вам да ћете добро учинити, ако се тога човека оканете. Он вам за то није с поља дао никаква повода. али ви не можете себи више ништа, тај вас осећај више не оставља. Домаћица, која вам је тог човека нредставила, случајио опази, како сте променили своје држање према њему, те вас запита за узрок. Ви јој искажете своје осећаје, а пријатна домаћаца узвикае; „Та то је чудновато! Ви га нисте никад у свом животу видели, не познајете га дакле а и сами велите да. му не налазите никакво мано — иа шта онда може бити узрок, да сге против њега?" „То не знам али осећам, да ја никад не могу бига његов пријатељ; тај ме је осећај наједанпут обузео." Тако што — донустиће свак «— дешава се у животу. А код .женскпх су такве инстинктивне нојаве куд и камо чешће него код мушких. Могло би се рећи, да слаби пол има шесто чуло, које му омогућава, да завири у душу човока, кога пре никада у животу није видео. Једанпут ми је рекла једна моја пријатељица, кад ме је видеда у друштву једног човека, кога она — то сам поуздано знао није познавала: „Ја бих Вам саветовала, да се нздружите с тим човеком". ,,Аха, дакле га иознајете ..? — Боже сачувај. — Па на чему, онда, оснивате ту своју сумњт? •— Нз на чем — он је на мене учпнно рђаз утисак; то ми је довољио. Али то меап није било довољно и ја сам с тим човеком ступио у ужу везу. Али у скоро сам се морао сетити опомене своје пријатељице, јер осотљчв материјални губитак беше последица мог вратког иозна.нства са странцем. 11ошто је навео још неколико нримера ове врсте. Готје тврди, да се такве антипатије у главном пмају свести на разноликост темперамената, те наставља: У осталом ваљда сте опазили, да редовно дебели људи, из којих се, као што је познато, рекрутирају сангвинци, но могу триети мршавих и обратно. Дебели суљудитешки, тромн; мршави паклаки, окретни. Што се моне тиче, д& кажем, да ја не дајем никаква доказа за наведену теорију: ја имам неколико врло мршавих пријатеља, за које сам уверен, да нрема мени осећају највеће симпатије и да они врло добро знаду, да ја њима ништа зло не мислим. —