Звезда

СТР. 18

3 В Е

з Д А

БРОЈ 3.

Пред вратнма каванеким је г. Ивић, те причекује госте као управитељ. — Нек ти је са срећом, Јово! вели му једна тетка улазећи унутра, врдо озбиљно. — Хвала! одговара овај у басу још озбиљније. — Почесмо, а ? — говори г. Спира здравећи се с управитељем. — Трчи још за једну клупу, виче глумац чеш ља РУ- — Па у име Бога! — одговара Ивић Сппри и окрете се унутра кафани те рече да се иде код Стеве берберина за клупу. Као што видите ту шале нема. Дошла већ и публнка. Ушао и уиравитељ унутра, јер се не нада више посетп. Чека се' само на почетак. Један дечко носи впно у стаклету и по наредби управнтељевој служи публици. — Деде, служи г. Спири. — Хвала; нека ти је дуговечно! — одговори овај пошто испи час!}'. — Дај чича Гаври једну. — Нека море, баш не могу нешто; тек дођох теби за љубав! — Хвада ти, ал' де попи једну: доб]»о вино! — Е ајде; срећно ви било и дуговечно! Да Вог да на велики степен дошли — благосиља Гавра. — Дај Боже! — одговара см^рено Ивић сав срећан. — Хајде иочињите Васо — викну кубеџиском калфици стриц, кад Васа извири на вратима читаонице. Почела је и представа. Дечко служи и даље вино, а публика ппје и смеје се, да већ мислиш све ће пући. Нарочито Јови што игра Пелу. Срету шустера игра глумац и да би га боље представио пијана, то се опио и сам. — Како се овако направи иијан, па истина као пијан човек!? - чуди се чича Гавра. Оетали глумци на бинн прснуше у смех кад то чуше, а нарочито опи што вире кроз ошкринута врата читаоничка. Суфлер говори из рупе између дасака, која је за то и намењена, али га глумци и запитају кад добро не дочују. — Пела му полети у очн — говори суфлер. — Не мувај се! — виче један у читаоници, јер хоће да га гурну они други да боље виде. — Јлутите ви тамо, не чује човек! — саветује их суфлер, а Пела клпма главом и чека да јој суфлер наново каже. — Пела му полети у очи — довикује суфлер! — Пела му полети у очи! — изговори Јово меланхоличним, тужним гласом, климајући гЛавом. Глумац севн} 7 очима од љутиае и значајно одмахну главом, док се тек Пела присети, цнкну колико га грло доноси и потрча на Срету: 1-ромогласан смех разлеже се у публици. — Гле ти, одака Јове! — вичу неки. Игра се даље. — Пела кија! — внче суфлер.

— Пела кија — понавља Јова. — Та кијај, мамлазе, чујеш што ти се каже! — гунђа глумац. — Не кијам ја, ти треба да кијат! — одговара му Јова љутито. Глумац га крадом муну ногом испод стола и промрмља: — кијај, животињо! — Нитај га ко кија — брани се Јова. — Пела, Иела — чује се суфлер. Јова се сад намести, диже главу и кину. Игра се настави даље. — Готово да се иде — рече чича Гавра и диже се. Глумци прекидоше часком нгру и погледаше на ту страну. — Седи још мало, задржаеа га г. Ивић Почеше да се дижу и остали и опраштају се с онима ш го остају и са управитељем, па довикну и глумцпма: — Е лаку ноћ! баш се исмејасмо! — Лаку ноћ! — одговоре и они да се не замере. — Деде попиј још једну, нуди унравител> понекога и на вратима, да га придобије и за други пут. И тако мало по мало одоше сви пре ко што се представа свршила.

Дзвате су још две три представе после тога, али посете све мање. Ко је био један пут, тај не дође други нут, јер сваки држи да то треба један пут видети, као год и чудовишта што приказују на вашарима. Па ипак се одушевљење код младих људи ие хлади Раде они неуморно. Прођоше поред чешљара Саве, а тек иза тезге се чује глас, рецимо: — Ја част своју морам крвљу опратп! То Тоша његов калфа учи улогу, а шегрт стоји на вратима, па пазп да газда не наиђе. Чудите се и идете даље; тек пред кубеџиницом вас тргне дрека: — Удри, неверо, у ове слабе груди! Још се већма чудите, кад тек наиђете пред мумџиски дућан, а оно се слегао силан свет, на гледа и слуша што није чуо. Газда Цоне ошамарио калфу, а овај протестује и прети како ће се осветити. — Тој ли те плаћам, свињо погана, да ми се дереш по дућан као луд! Свс ће ми муштерије попудиш! — Немој тп нвког да грдиш и да бијеш! велп калфа. — „Да ви'ш како Милош туче!".... Да ви'ш ти сад како газда Цоне туче — внче газда Цоне што га грло доноси. Мало по мало распали се и калфа, изгрди газду што боље уме, па оде из дућана. Могли сте опет једном слушати, како се куварица у кавани код „Плуга" завадила с газдарицом. — Ако вн тако мислите, мени позориште не гине! — прети куварица. И збиља само да оде дочекали бн је раширених руку.