Звезда

БРОЈ 9

стионицу код Македоније продају, па наиђете на ону гужву пвљара са сељанкама што продају пилиће. а ори томе вас пљесне какав шегрт са куп- | љеним шараном по панталонама, и ви у праведној | нужној одбрави очените даму, која стаје с камена | на камен и да се не упрља и да покаже плитке ; жуте ципеле са цреим чарапама на ногама, а из котарице јој се цеди купљени сир и капље по хаљвни, — онда видитс у какав сте вртлог упали. У | ушима кам зазуји као после употребе кининових : ирашкова; поглед вам прелеће са једног предмета ј на други: са црвених паприка иа модре ватлиџане, ; а са ових на гомилу купуеа у главицама и по ми- | рису осетите да се тај купус нродаје онде и у виду ј ркбанца, па у томе завирите у утробу раскречеког ј телета испред касапнице, док вас још у већу за- | буну ке доведе пиљарица, држећи вам испред носа | н нудећи гушчвју џигерицу, која изазива пријатан ; осмејак са лепих усава још лепше ћери Израиљеве, ј што се тек пре месец дана удада, па се већ стара ј да кокаже мужу како је добра домаћица. Жалост ј кас нека обузме што и ви нисте гушчија џигерица, па да ее топите у лепим устима Ребекииим; алп је Спаситељ увек поред доброг хришћанина, и он учини, да вас развесели онај пиљар, што је издигао једну велику роткву у руци и внче: ох, што је антика! Ви би ее радо сиаели те вреве и отишли еа ј трга, али не можете, јер тек што ете били у намери да ускочите у прва трамвајска кола која наиђу, а ви видите како се скупља гоми.ча око ј једиог сељака и једног пиљара. Није бог зва шта, обична пиљарска иревара на кантару, кад купе гомилу кромпира или врећу кукуруза од сељака, па пиљар виче како је мали сељак њега да превари, а сељак пристаје да му пиљар врати ,,јесиаи" кад није задовољан, и свршава се тиме што се ииљар на.јзад задовољи мером сељаковом, јер је јевтиво пазарио, а у ствари он је хтео сељака да лревари. Не задржава вае толипо, дакле, ни тај спор да и даље останете на тргу и да пропуствте још неколико трамвајских возова, него вае задржава она гомила из које сад ничу нови занлети, ]ер је .један од поематраоца ногом изврнуо суседној сељанки котарицу, у којој је било нетто паеуља и озго евега пет јаја, на ее два разбила, а она надала такву кукњаву као да су јој код куће сви иомрли; међу тим штеточина доказује, да се не може звати ко јс у оноликој гомили котарицу изврвуо те сељавка има сама ееби штету да припише, што је и надлежнн жандарм уевојио. А опет један кесарош ;користио се жандармовом расправом овога спора, па украде јелној докторки новчаник, јер је она баш у томе тренутку сажаљевала сељанку, па на себе и околину није ни обраћала пажњу. Жандарм само слеже раменима и записа докторкино име, ваљада да изиђе тптампано у полициском гласнику, па објасвивШи јој да не сме напуштати своју „линију" и јурити за лоповом, еа непозната разлога опали шамар једном Циганчету, које се нудило докторки да повеее купљене тиквице и паприке бабуре, а !

докторка оде нраво у иолицију, као да }'е кееарош еа вовчаником тамо чека. Багн кад се растурала ова гомила наиђе кума Јулка на Лујзу, ва је са пуно саучешћа поздрави овим речима : — А ја чујем да су страдазе две жене, вндим у гомили ваш шешир, па помислим да се није вама што догодило, те похитах да вам се нађем. Није ништа је л те?... Добро јутро, шта радите? —- Добројтро. Није ништа, хвала Богу. Шта ви радите? — Та его журим се у ошптину на то проклето рочиште, а обећала сам и вама да се овде нађемо, па као велим неби било депо жену да преварим, а они у општини нека чекају. Кажу, до дваиаеет сатн морају чекати; ;?.ш ја имам и друга посла, па ћете ме извивити што се нећу са вама дуго задржавати. Може ли, дакле, што бити од наше ствари ? — Па ви сама не знам шта .*а радим. Да је човек иееносан, то је истипа, па бар да није оеако прост и ако је занатлија. У данашње време знате како је, и заиатлије држе зборове, имају своја удружења, дају и забаве са игранкама, на кад видите по неког занатлију како се понаша, рекли би даје чивовник. Како сам ономад завидила Лени Чизмаћевој! Муж јој резервни официр, а беше празник Оелобођења, па милина је било видити како је води под руку у униформи. Дођопте на пиво, а он све салутира другим официрима и они н.ему, а Лена као госпоја, и она се клања. Срећна жена, а бар да је од какве фамилије! Ја сам и од бол>е фамилије и учила сам вишу женску школу, иа каква ми је вајда од свега тога, кад ме је срамота у свет да изиђем са оиим мојим дрвендеком. — IIа и ја то кажем, нресече је кума Јулка, задоиолша што Лујза својим говором навраћа воду на њену воденицу. Колико смо пута и код Саветиних говорили, да ви нисте жена за њега. Заслужили сте ви бољег мужа. А Панта црче за вама. Каже, нека се разведе, ја ћу је одмах узети. — Панта је погрешио. рече Лујза, што се није чувао од мога мужа, јер он; иакоје глуп и нрост; одмах позна што се тиче таквих ствари. Ту пре кажем ја, као кроз плач, баш ми је дошло да се разведем са тобом, а он се некако пакосво насмеја, па ће рећи: развешће тебе полиција од Панте, а *вто се мене тнче, колај работа, ја еам муж и ако сам из Турске а ти Швабица, лако ћемо за то, један писар данас випте вреди него три конзисторије! Не знам шта је хтео тиме да каже, али ето тако ме пресече. — А знате ли ви шта ћу да вам кажем, секу једна мисао у кума Јулкиној глави? Звате ли ви да ваш муж има у Турској живу нераздвојену жену? Ја бих се смела заклети да је тако, јер сви ови што долазе из Турске, па се овде матори ожене, оставе тамо жену и децу на бог и душу. Ето један нут су неколико њих због тога осудили и развели их од жена, које су у Србији узели. Кажем вам, ааклела бих се да је тако. Али ја еад морам у општину, па ћемо се други пут о томе даље раз-