Звезда

СТР. 74

3 Д А

БРОЈ 10

— Шта је застарело? пита је председавајући Кума Јулка погледа у секретара. Изгледалб је да је посумњала у његову пскреност; али јој он климну главои у знак да остане нри застарелости и она охрабрена заврши ссоју реч овако : — Све је застарело што ова особа каже, и ја молим суд да је истера на пол>е и да јој забрани да којешта о мени говори. То је све нгго сам још имала да кажем, а за дашубу тражим 20 динара, јер ја имам и друга посла, а не да се овде са ко јекаквима судим. — Од кад вам тужена дугује ових 7 динара, уаита председник Тонику. — Кат нена муш умрела ла правила от шпацирхут трауерхут, одговори Тоника. Па кад је то било ? Тоника се збуни, иоче да се присећа, али кума Јулка пресече целу ствар узвикиувиш : —- Пре три године, пет месеца и двадесет и једног дана, јер је покојннк баггг на данаигњи дан умро, а мене тужну потржу на суд, и то да је бар ко, него светска иачавра! Тоника је изгубила парницу, а кума Јулка не сачекавши саопштење пресуде, оде право г. Управнику да му се сад и на оншт. суд иотужи. На основу закона о штампи од 12 Марта 1881 године. са изменама и допунама од 11 Јуна 1892 год, изменама и допунама од II Јуеа 1884 годвне, а придржавајући сс нарочито измена и доиуна од 1) Јула 1898 године, ми ћемо да оетавимо кума Јулку да се на само потужи г. Управнику на оиога у кварту и на омаловаксавање удовичко-чинооничког достојанства од стране оппгтинског иослужитеља, саопштивши му узгред и оно „још нешто", па ћемо је причекати пред г. Управниковом иалатом да се заједно на даљи посао кренемо. Онај у кварту, истина, није Бог зна шта учинио, а најмање да је иовредио какву државну тајну, иа да ми услед тога неби смели ту стгар читатељима испричати. Он је похитао са расправом иредмета онога госиоднна што фарба бркове, не сачекавши да кума Јулка оде и у Земун због те ствари, иа да после офарбани госиодин не криви њу за некакво писмо што је доцније пало власти у руке; али све се то нас не тиче. па што онда да се не придржавамо реченог закона са свима његовим изменама и допунама? Пошавши на ручак код Саветиних, кума Јулка удари улицом у којој је становала она њена принцеза што треба на иешто да се реши, у нади, да ће је на прозору видити, јер је иодне, а у нодне вролазе том улицом чиновници једнс банке и једног државног надлештва, идући на ручак н на онај најслађи одмор по ручку. И заиста принцеза је бнла на нрозору, а иснод прозора стојаше и удвараше јој се један мали господичић који иа страни кије довршио трговачку школу, а у отаџбини је био неко време официр да после са успехом врши послове по финансиској струци. Кума Јулки ие беи(е право кад виде тога го-

сиодичића под принцезиним прозором, па памисли да јој одмах иапакости, јер је сад разумела за што се нринцеза тешко решава да усвоји учањени јој предлог. — Сервус, голубице мо.ја, иоздрави кума Јулка принцезу. А гле како си данас феш! Да те види ко за тобом гине, па још да га погледаш онако ђаволасто као ономад... Извините, госнодине, ми се увек тако шалимо. Јулка Петровић — представи се кума Јулка госиодпчвћу. — Част ми је, Малнша Трнкосић. Али ако вас деранжирам, Ме8(1ате§, ја ћу се одмах уклонити. Може бити да госпођа долази Гајге соп1!(1аисе <1е диеЦп'пп... Ово поеледње кума Јулка није разумела, па је то још више разсрди на госнодичића, који се у разговору са дамама радо служио француским изразима, да би тиме оправдао поступак једног министра. који га је о државном трошку послао био у Швајцарску да за шест месеца изучи једну струку. за коју тамо иикакве школе не постоје. — Не знам то, рече кума Јулка, па окренувши се цринцези иродужи: Крајње је време, лепојко моја, да свршимо ону сгвар, нећеш се кајати. Сутра ћу до!ш нарочито због тога и нећу ти дати мира док не пристанеш. А сад, вама господине, пријатан ру чак, а теби срце моје ово: иа свом шаком баци пољубац принцези и оде. Принцеза је остала као врелом водом поливена, јер је баш пред долазак кума Јулкин казала Малиши, кад је направио алузију на даму са камелијама, да она } г њему види неку сорту Дивала. А кума Јулка је летила Саветиним пуна задовољства што је бацила угарак и међу ово двоје, мислећи: нећеш мога, нећеш ни твога, па нека и даље виси иод прозором, умемо ми и писма да иишемо. И заиста Малиша као да се већ кајао, што је до сад иола туцета букета иринцези „ирезентирао", иа бацивши испитујући поглед па њу, удали се ипак задовољан што се „ствар отврила" пре него што је са букета прешао на скуиље ноклоне. Принцеза се у брзо оевестила и кокетно је одвратила Малиши: до внђења, шон81еиг 1)и\ а1! Тандррр... затандрка едектрично звонце код Саветиних, који су већ при ручку били. Савета и њена мати само се згледаше, јер је један гост већ био на ручку, а кад Саветино дсте, које се у ходнику давило са иарчетом иите, иотмулим гласом објави тума Јулту , она нљесиу рукама и извинивши се госту сва збуњеиа истрча у ходник. — Добар дан желим, добар дан шуре моје мало, поздрави кума Јулка Савету н њено дете. Унраво ре1ш: иријатан ручак, јер ти по устима видим, квочкице моја, (Савета је често рађала), да ете већ ири ручку. Па кад је тако, а да вас неби са ручка узнемиравала, и ја ћу што кажу за совру сести. И уморна сам и једита сам, па ми нећете моћи пребацити: сви се гоети наједошс. а кум иуче! — Па извол'те, извол ле, прихвати Савета гла сом као кад говори човек кога зуб боли.