Звезда

3 Е Е 3 Д А

ВРОЈ 10

златним нлодом, палме, латаније, агате, олеандри и ведике камелије с црвешш цветоввма. — Воже мој, у каква места долазимо! узвикује задовољио ГлаФира Семјоновна. — Оранжереје под отвореним небом! Гле, гле, лимунови ! Цело дрво с лимуновима! Иван Кондратијевић се само искоси, па рече: — Лимунове имају, нодлади, а самовара немају! — Осврните се, оеврните се, госиодо, назад. Ах, какво брдо! наставља ГлаФира. — А гле, магарац вуче таљиге с купусом! Купус већ нриспео. А код нас! Ја сам тек пред полазак лук у прозору »осадила, и Бог зна кад ће му нерје нићи. Ено још јоднога магарца! Два магарца.. А гле даме, даме у половини марта носе таико, летње одело по улицама — гле како је топло. Прођоше кроз Ауепив Де 1а §аге — дугачак пр спекат, засађен гигантским дрвећем. Било је још рано, улични живот се тек почео будити: отвараше се трговине и ка®ане: куварице у сламним шеширима с корпом на руци, журе на пнјацу. Види се један Енглез, дугачак, мршав, у белом о.делу, са, зеленом вуалом па гаеширу; он одмерено шета но булевару. Иван Кондрагијевић одмах сврати на њ своју нан?њу и рече: — Гле, како је овај страшан! Мора бити да је овдашњи, талијански поп. — Не, не, то је Енглез, одговори ГлаФира Семјоновна. Прошли пут, ми смо много таквих видели у Паризу на изложби. Најпосле омнибус уђе у двориште гостионичко и зауставп се. У дворишту опет видеше номоранџино и лимуново дрвеће с плодовима, расцветанс мирте, а на самом уласку — два, као брвно, дебела кактуса, што својим врховима домашаху прозоре на трећем спрату Вратар зазвоћи у велико звоно. Истрча човек у годинама, с писаљком за ухом. — Погађај се, голубице, како би могли лимунове и поморанџе џабе јести, рече Иван Кондратијевић, Момак их иоводе да виде собе, каза им цену и предложи им да узму собу с пансионом, то јест с јелом. — Хоиз ауопв Лоих Лејеипегб, (Ипег а «ер1 ћеигез. (Ми имамо доручак у два а ручак у седам сахата) рече он. ГлаФира је разумела реч „панеион" у другом смислу. — Какав пансион? Коман нансион? Никола Ивано вићу, нрестави себи, овај нам неки нанеион нудир А зашто то, кад ми немамо деце? Нон, ном, носјо; Пуркуа пур ну пансион? рече она. Ну наван на анФгш. Пансион! — 81 тои8 ргепс1гег 1а -репахоп, тас1ат, §а уоиз гега а теШеиг тагсће. (Ако узмете пансион, госпоћо, цена је мања). — Онет пансион! Ама шта је он окунио с тим пансионом! — Да сн није учитељ?-.. пита Николај Ивановић. — Али он види, да ми овде немамо деце. — А може бити да он има иансион за одрасле, за обучавање Гуса у Француском језику? Занитај ти, какавје у њега пансион? То можент упатати: у толико си се већ научила Француски. — Све једно; не треба нам никавав пансион. Хоћете ли да узмемо ове собе? Једна стаје осам а друга — дванаесг динара дневно — објасни Гла®ира. ■— Дванаест четвртака (Франака) ио четрдесет ко-

појки, то је 4 рубље и 80 конејки на наше новце, рачуна Наколај Ивановић. —• Поскуно, али шТа да чиниш... — Ница је ово .. Нема се шга рећи. Овамо публика и долази само да новце строши. Најмодерније место у иностранству. Хоћеш да видиш, како поморанџс расту е онда и плаћај! Узимамо ли ове собе, шта ли? настави она. — Чекајте, чекајте. А како би било, да ми њему „вив ља ФранС подвикнемо; може бити да би он. ради руско-Фрауцуског јодинства, спустио цену, рече Коњурин. — Таман! То јединство се само у нас цени, а овде нико о њему и не мисли. Је си ли ти видио синоћ онога кондуктера? Узе два и ио Франка да никога у куие не пушта, — на ти одмах сапутника на ноге посади. Не, где већ није наше проиадало! Ваља узети. Узимамо ове' собе, мусје! рече Николај Ивановић и удари Француза но рамену. — Ауе<. реивнт. шопаЈеиг? (Са пансионом, госнодине) наново унита овај. — Опет он! Нон, нон. У нас нон ан®ан. Ми смо без анФана допутовали. Вуаља: же, ма ®ам и воћарски трговац с Клинскога нроспекта — то је сво. Николај Ивановић се куцну по прсима и нрстом ноказа најпре своју жену, па после Кошурина. (Наетавиће со). НЕЧИСТА ОегзЈз 1апда1 с Француског Бзлизар Ј. Митрови^ 1 Марсел Жиродон нознатн млади уметник, сликар, наследи неког свог рођака, удовца без порода, и као наслеђе доби једно имање у Нормандији. Оно се састојаше из једне кућице н парчета земље. Али шга ће са њим да "ради он, Парижанин, који је свој рад и укус развио у великој вароши, у којој 1е увек становао? Да ли да је изда? Да ли да је прода? Гешив се на ово последњо, једног леног јутра он нође у Евре а одатле се унути у Вирелај, оближње место где се налазаше његова нова својина а и канцеларија бележникова, који образова масу. Од њега Ма]>сел хоћаше чутв савете. Г. Барбо га и не саслуша. — Обрадован сам вашом посетом, драги г. Жиродоне, рече му љубазно, мило кн је што смо се видели. — Хтео бах продати, рече Марсел. — Добро ћете учинити, одговори бележник, који могаде само потврђивати. — Мислите ли да ће то бити лако? — Све се нродаје драги господине, с тимакојецена умерена; колпко хоћете? — Хм! Па једно дванаест хиљада динара. — Ох! ох! Дванаест хиљ динара! Е одмах се може нознати да живите у Паризу где се земљнште мери на сантиметар! ■— Онда колико ви велито? — Ја велим да ћете наћи куцпа, к.оји ће нлатити иет до шест хиљада; о вашој цени ии номишљати. Наследник повика: — Шта! Тако мало!.. Ази то је тек само иоиуда!