Звезда

СТР. 92

3 В Е

з Д А

БРОЈ 12

— Баш мртав? И ГдаФира Семјонова се опет примаче оној гомили и плашљиво погледа морскога звера. — Та, дабогме, то је крокодил. Брр... Како је страшан! рече она. Није могућно да су га овде из мора извукли. Ух ! какви су му зуби!... Накорецо с њима стојао је неки висок, стасит, постар и елегантан човек с бакенбартима, у отворено-зеленом капуту, који беше лено саливен и — у капи од исте боје. Он се осмехну и обративши се ГлаФири Семјоновној, рече руски: — То, са свим није крокодил... То је ајкула, дивљи звер, што се мртвацима храни, кад се деси, да лађа на, мору пронадне. Овдашњи рибари их често лове, па публици показују. Кад ГлаФира Семјоновна зачу руску реч, од непозпата човека, чисто се избезуми. — Ви сте Рус? узвикну она. — Прави Рус! Чак би се могло рећи: „Рус но избору," одговори непознати. — Ах, како је то пријатно! Ми одавно путујемо но иностранству а ретко где да смо вађали Русе. Допустите да се познамо... Иванова, Гла®ира Семјоновна... Ово је мој муж, Николај Ивановић, комерсант. А ово је... — Иван Кондратијев, Коњурин, петроградски трговац, друге гиљдије... прихвати Коњурин. Отпочеше стезати руке једно другоме. Непознати се каза као капетан Васиљевић и промрмља неко презиме, које нико није чуо. — Путујете ради задовољства? нитала га је ГлаФпра Семјоновна, а очп јој кокетно ноигравају. — Не. Дошли смо на одмор. Ми смо овде од децембра. — Ах, чак од децембра! Видите... Ја сам читала да овде и нема зиме. — Ни трага... Ето, све је овако, као данас. То јест, ноћу бива хладно; али се дешава, да и ноћу у канутићу истрчим, кад ме куда у близану пошљу. — То јест, како то: кад вас пошљу? Упита ГлаФира Семјоновна. — Зар ви служите овде? Елегантнн човек с бакенбартима дође у забуну. — То јест како бих казао? Не... Ја идем ради задовољства... Пур... како се то каже... пур плезир и више ни шта... Ми смо сами за се... одговори он напослетку. По неки пут, у вече, деси се да човек истрчи! Дакле ако је што хитно, ја и у децембру идем у капутићу. — Није могућно да се ви овде не возите зими на саоницама? упита на то Коњурин. ■— А како ћемо се возати, кад нема снега? — Е, гле чуда; каква ће то бити државагде ни зими нема снега! — Иване Кондратијевићу, на ви знате, да ни у нас на Криму, никад не раде санице. — А ове палме, поморанџина дрва, и у децембру бивају овако исто зелена и месната? — пита Николај Иваовић, човека с бакенбартима — Исто тако, у истом правцу. И кад изађем у подне на >балу, сунце овако исто припече у леђа, као и сад... — Господе, како је то благодатан климат! То је тешко и веровати... — уздахну Гла®ира Семјоновна. — Куд ћете више, овде су у децембру руже продадавали по нетак (пет сантима) на булевару. Купиш ружу

и — поднесеш госпођици. Та ово није прва зима, што јв ироводимо у овом месту. Ово је већ трећа година, како овде зиму проводимо, вели он. — Зиму овде, а лето у Петрограду. — Ах, дакле и ви сте из Петрограда? — Из Петрограда. — А чиме се тамо занимате? поче Николај Ивановић. — Служите ли? Јесте лп чиновник? — Не, ја сам сам за се. — Онда сигурно, тргујете?... Да нисте трговац, „иаш брат Исакије?" — Тхе, разно... Свакојакп су моји послови, избегава човек с бакенбартима одговор. Иванови и Коњурин стадоше се пењати по степеницама на обалу. Човек с бакенбартима иђаше за њима. — Мило ми је, мило ми је врло, што се налазим с Русом у иностранству, поновила је ГлаФира Семјоновна. Толико време проведосмо у Верлину и Паризу, па ни једног Руса не видесмо. — А овде, у овим крајевима, многи Руси живе, рече он. — Шта говорите? А ми смо првога вас видели... У осталом, тек смо данас и дошли... Ви сте овде у Ници? У којој сте гостионици? — Нисам у Ници... Ја сам у Монте-Карлу. То је од прилике једно двадесет и пет врста одавде железницом. На Форму, као кад би ишли од Петрограда у Павловск. И, ја сам овде послом дошао. — Како рекосте град, где живите ? распитује Николај Ивановић. — Монте-Карло. — Монте-Карло... Не знам, нисам слушао за тај град. — Шта? Молим вас! Је ли могућно да нисте чули за њ? Због Монте-Карла сва господа и долазе у ове крајеве. Та то је главни вертеп овдашњега круга... Тамо господа игра на рулету. — На рудету? а-а-а! чуо сам, чуо! Само нисам знао да се тако зове! узвнкну Николај Ивановић. Са тога истог рулета дошао је у Петроград братанац моје жене, сав у дроњцима; а међу тим, три хиљаде рубаља је собом однео, а пет хиљада смо му још затим послали, — Дакле, ту је тај рулет! Ваља ићи да се и то види. На сваки начин, додаје човек с бакенбартима. — Од свега што је овде, то је, по части, онако, прва врста, што се вели: одабрано... — Дакле, како се зваше тај град? — Монте-Карло, рече мужу Глад>ира Семјоновна. Чудо ми је да то незнаш! А ја сам толико књига читала о Монте-Карлу и рулету, и све одлично знам. — Па што ми ниси казала, кад смо овамо пошли? — Просто сам заборавила. Ко је образован и чита, тај не може не знати рулет и Монте-Карло. — Дођнте, дођите тамо бар једаннут... Вредно је... вели човек у бакенбартима и одмах додаде: — Та, већ, ко једном дође и окуша срећу на оном вртилу, тога оно после привуче и други, и трећи, и четврти пут. И онда ћете једнако сновати по нознатој станици. Корак по корак и они прођогае сав део булевара, што се зове ЈеМе Рготепа<1е и уђоше у Рготепас1е <1ев Аи&1аЈ8, где је главно шеталиште, (Наетавиће ее). —- !