Звезда

БРОЈ 12

3 В Е

3 Д А

СТР 93

НЕСРЕТ^НА ЖЕЛзА — Са1и11е Меп(1е8 —

I. Босоног, разбарушене косе, нролазаше неки скнтница поред?краљеве палате. Беше још млад и врло леп са злаКеним коврџицама, крупним црним очима и уснама, свежим као ружа после кише. Како га је сунце весело гледало, изгледаху његови дроњци светлији и лепши, него атласне, кадивене и украшене хаљине племића и отмених госпођа, •сакупљених у двору. — Ох! како је лепа! узвикну он, заустављајући се на један пут. Он беше опазио на прозору принцезу Розалинду. И. заиста, на земљи ниси могао ништа лепше видети од ње. Окамењен, руку иснружених к прозору, као према отвореном небу, где се указује рај, он би ту остао до вечери, да га стражар, грубим речима и ударцима копља, није отерао. Он се удали, оборене главе. Тада му сеучини, даје око њега мрачан и хоризонат и пут и дрвета и све. Од како више не виде Розалинду, изгледаше муда је и сунце потамнело. Онседе под једним растом близу шуме, и поче плаклати. — Еј! моје дете, зашто тако тужите? упита једна стара дрварка, излазећи из шуме, савијена под гомилом сувих грана. — Зашто да вам кажем, кад ми не можете помоћи? Ви не можете ништа учинити за мене, добра жено — Ви се у томе варате, рече стара. У исто време она се исправи, бацајући своје бреме. То више није била дрварка. него, као дан лепа вила, обучена у сребрну хаљину; коса јој беше окружена цвећем и драгим камењем. Гране на један пут отлетеше па дрво, с кога беху попадале, заоденуше се опет зеленим лишћем, иза кога се зачу цвркутање тица. — Ох! госпођа вило! узвиину скитница, падајући на колена, имајте милосрђа према мојој несрећи. Од како сам видео на прозору краљеву кћер, моје срце не нрипада више мени. Ја осећам, да никад нећу љубити другу, осим ње. — Добро, рече вила, то није баш тако велика несрећа. — За мене пе може бити већа. Ја ћу умрети ; ако не постанем принцезин муж. — Па ко ти то брани? Розалинда није заручена. — Ох! госпођо, погледајте моје дроњке, моје босе ноге; ја сам сиромашак, који проси на путу. — Ништа то није!,Онај, који искрено љуби, биће љубљен; то је вечити закон. Краљ и краљица ће те с презрењем одбити; дворанн ће те исмејати; али, ако је твоја нежност истинита, то ће Розалинду ганути и, једне вечери. кад те пси и служитељи буду гонили, а ти ћеш, сакрнвен у каквом амбару, плакати — она ће доћи, збуњена и срећна, и замолиће те да је примиш. Младић затресе главом. Он пије никако могао у то веровати. — Пази! узвикну вила. Амор не воли да се сумња у његову моћ, и он те може свирено казнити због твога неповерења. Алп, пошто ти патиш, ја ћу ти иомоћи. Кажи једну желл г и ја ћу је испунити.

— Ја хоћу да будем најмоћнији кнез и да се оженим принцезом, коју обожавам. — Ах! та брига не треба да те мучи, кад певаш љубавну песму испод њена прозора. Најпосле кад сам ти то већ обећала, биће учињено по твојој жељи. Али треба да ти нешто напоменем: кад не будеш више оно, што си сад, никакав чаробник, ни једна вила — сем мене — неће те моћи повратити у твој првобитни ноложај; кад један пут постанеш кнез, то ћеш увек остати. — Шта зар ви мислите, да ће муж принцезе Розалинде икада зажелити да проси по путу? — Ја ти желим да будеш срећан, рече вила са уздахом. Затим га куцну ио рамену једним златним штапићем и скитница се на један пут прствори у величанственог господпна. Он је блистао у свима драгоценоетима. јашући хата, на челу дворана с перјаницом, и ратника у златним панцирима, што су свиралк у трубе. II. И један тако велики кнез морао је бити у двору лепо примљен. Дочек му је спреман најревносније. Целе недеље су у његову част приређивани балови, карусели и све могуће свечаности. Па ипак га све те забаве не занимаху! Он је дању и ноћу мислио на Розалннду. Кад ју је гледао, срце му беше препуно милине, а кад би чуо њен глас мислио је да слуша божанствену музику. Један пут је хтео паети у несвест од радости, кад је са њом играо рагане.*) Нешто га је само љутило: она, коју је он толако љубио, није ни обраћала нажњу на његове услуге; она је махом била ћутљива и меланхолична. И он се са свпм био реши Ј да је запроси а, као што се мислило, краљевски родитељи принцезини неће одбити тако знамениту партију. Те тако ће јучерања скитница имати најлепшу принцезу на свегу! Тако изванредна срећа збунила га, је толико, да је на пристанак краљев одговорио неким чудним покретима, који се нису слагали с његовим положајем, и, за мало, он је играо рагане пред целим двором. Ах! ова велика радост није дуго трајала. Тек што је Розалинда дознала за родитељску жељу, она паде нолумртва у°наручја дворских госпођица. А чим је дошла к себи, она изјави, јецајући и извијајући се из наручја, како се неће удавати, и да ће се пре убити, него што ће поћи за кнеза. Ш. Очајнији него што би се то могло изразити, несрећни кнез, не гледећи на етикецију, јурну у собу. где беху однели принцезу, паде на колена и, нружајући руке к њој, узвикну: — Свирепа! пореците оне речи, које ме убијају. Она полако отвори очи и, тешко, али одлучно од говори: — Кнеже, ништа не може поколебати моју одлуку: ја никад нећу бити ваша жена. — Шта! ви сте толико свирепи, да раздирете срце, које је са свим ваше! Какво сам ја злочинство учинио, да заслужујем такву казну ? Сумњате ли у моју љубав ? Бо-

*) Нека стара игра. Пр.