Звезда

БРОЈ 12

3 В Е 3 Д А

СТР. 95

део! Хтео сам вам написати један ре®ерат „Отаџбпна у мраку" за српску нозорницу удесила комедију Унрава Краљ. Срн, Нар. Позоришта", али не даде уредник. вели: „могу удавити лист", те ја баталих. Само ћу вам рећи да је то врло жалосно кад се скупе •— као готово никад — око хиљаду душа у Позоригате, иа престава нобаци због осветљења плп боље рећн због неосветљеља. И свет трпљиво седи у мраку! Ама једап да се макао! Хоће, Србо, да одседи за својо наре! Управа. сз бранн како нпјо она. крива него не. знам ко. Није него мој и ваш деда! Као да то менн што гхомаже, и као да је таме надокнађена штета ономе, који је алатио место а, није видео представу. Уирава мора да се постара да се то но догађа, а не дабаца кривицу на другог и да публици објашњава како је месечина на пољу. „Драги Ујак" је једна тупа швапска лакрдија вашарске комике, која је наирављена по калуну каквог обичног водвила, али још није водвил. Па шта је онда? То би вам можда умео казати онај, који „ју" је на репертоар метнуо. Кад сам се ја номучио да до обавештења дођем одговорено ми је: да је тај .комад даван да би се дала нрилика цару' Илијћа да покаже шта вреди. Морам, дакле, да вам кажем шта он вреди, тај цар. Ви знате да је вредност врло релативан појам и зависи увек од мерила којим цените добро и зло. Ношто .сваки има своју меру, то нека њоме и одмерава, а за оне који ове супружнике нису видели рећи ћу само оно, што сваки може лако контролисати, и уверити се да ли је тако. Дакле. најире о тоспбђи; Прво, она нија ружна. Ко не води овако увијене' деФиннције може ја заменити баш и са „она је лбпа." Ја бих само смео рећи да је доста пријатна, на итомв може компромитовати. Али инак остајем при том да је пријатна, Ова се оцена односи наравно само на лице... Њен глас наје чист али доста мок и нрилагодан; доста је јасан и весео. Кад се с левог ироФила смеје види се једпо место ; де је раније био зуб. Иплк жива, окретна. .и. лрста слободна. Закључак се отуда још никакав н<>, може- нзвест-и, јвр су две изабрлне улоге нвдовољне да 'открију с'ве машз, а слобрда шт је еви глумца_ нутујућих друштава лако стичу јозн лакше испољавају. може да : ; заведе суд наивда г|е-. ,,аоца. Озај је суд др> сад међутпм осгао . новољзн-за^љ.у. 0 г. Ижнјћу се не може толико добра' рећи." Он је ;,ао просјак у „Звонару" био такође доста окретан, али је као она-ј -дутранскп -ноп био врло сдаб. За њега то јопт. не ,'и бидо опасно, јер ни осталн ннсу били мноео бољи, али ма ио где које њихове но.грешко и слабости знамо чиме да објкснимо, НГТО код г, Илијћа н -ЈЈе слутај. Онјош поредтога има један врло непријатан глас, глас правог „нутују ег" 1'лумца. Али а за њ- га оетајв иста. ограда као п з а - госаођу т. ј. да су две нредставе недовољне да би се могао са могураеш!>у "суд о њима Изрећи. Њему је бва резерва, још више „добро д-чшла" но сапутници његовог живота. Свакако не би било лепо неконстатова-ти да су обоје били доста лоио примљени од публике оба вечера. А то треба да ил де довољно. Требало би да рекнвм ко.ју и о „Данишевима" али видите да баш немам впше места.. У осталом комад је стари и :.;рло познат, иознат је бар . толико колико је досадан^

Само ћу вам рећи да је већина приказивача билаврлодобра, нарочито Милорад Петровић. бресШог ЗАНИМ./БИВЕ СИТНИЦЕ

Једна мала анегдота о Александру Дими снцу. Дима спази једно вече у Тћеаћ-е Ггапсе за време представе н еког Сумеовог дела, како је један гледалац заспао. „Видиш ли онога оиамо?" рече Дима свом колеги, „то је утицај, који је твоје дело учинидо!" Сутра дан се представљала једна Димаова комедија. Дима је стојао на уласку у паркет, кад га Суме куцну но рамену и иоказа му неког госнодипа, који је недалеко од њих у девете спавао. „Видиш, драги Дпма, да се и иа твојим комадима може' спавати." Дима, му на тоодговори:—иа то је онај господин од синоћ, који се пије још пробудио !" * ■ Шта Иаризлије најрадије читају. — У Парпзу је изашла интересантна статистика о књигама у тамошњмм јавним библиотекам >. Одатле се види, да је, днр., у години 1891. прочдтано 1,277,436 дела, одакле је 1,115,800 читано у етановнма читатеља а 161,636 у библиотекама. Од целокупног су броја читанпх дела више од иедесет ироцената. на име 625,489, романи, и у највише тражене убројавају се романи Александра Дима оца и Евжена Сиа; Балзак и Жорж Сан су, на против, неодто изишли из моде. Од савременика на.тази се Емил Зола међу највише читанима, а после њега Жил Верн, Габорјо.и Монтепен иали еу са свим у немалост. Стихови"заузпмају друго место п заступљенп су само са 187, 404 дела. Внктор Иго заузима овде ирво место. Трећи ред чине дела из геограФије и путопиеи-са 1'64. 845 свезака; науке и уметности са, 121. 984; истбрпја са 113.120, музика 59.737 свезака. Странд језици бројеједва хиљаду читатеља! ..' ,-" ■ ■- : . '< , I Ј Ј $ "ВШштамнан насбнкс. — Једам је 'такав 'часопие, '• нод именом ,,«исц1 Еоауез" (неисечени листови) угледао света. .у сједињеним североамејијчлим .државама. Претнлатници се скунљају свакога месеца једнот одређеног дапа, а сарадшшд читају сами или дају, да други прочитавају њихове чланке и расправе-1 Из Њу-Јерка, где је ова мисао ииицијативом некога госнодина Лутера Линколна постала и изведена,- иду састави ,у Бостон,, ФиладелФију,. Вашипггои и у све остале градове, у којима овај месечни часодие" има ннетнлатннка. Шта-.је љубав. — .Једва, .једза, носле хиљадугодишњега узалудног истраживања и размишљања б-љубавн, с-мплова се једап Фравцуз, Гастон Дувиљ, на необавештено човечансгво и даде кратко, али јасно објашњење о"ве дечпје болести : „Љубав је", вели овај модерни филозоф , емотивни, специФични ентитет, који се еастоји из једне више или мање перманентне варијацијо аФективнога и менталнога