Звезда

СТР. 100

3 В Е 3 Д А

БРОЈ 13

— А којн је то гроФ, ваш познаник? Како се зове? интерееовала се ГдаФира Семјоновна. — Има ту један... Овде је много гроФОва... Ето, та,ј што иде, н то је руски гроФ. Он је ОФицир. Долази нам често. — Како ОФицир? А што носи цивилно одело? — Да, ОФицир. И то још пуковник. А цивилно одело носи зато, што је униФорма забрањееа на страни. Чим дође на границу — одмах му лраве сметње. И онда — у капут. — Видпте, то нисам знала. —• Забрањено је, забрањено. До границе иде у уциФорми, а чим на границу доће — одмах се лресвлачи. А зар је њима лако да се на грађанско одело навикну? Ето и овај наш. облачи се и вели: „баш ово грађанско одело стоји на мени као на крави еедло." Додаш му канут, капу, рукавице, штап, а он се збуни, па, тражи сабљу да је прекорами. — Ах, дакде је и ваш познаник — - гроФ — такође војник. — Генерал. — Ви заједно с њим станујете? — Да, у суседству. А ви то питате сигурно због каиута?... Ја то но некад... из учтивости... Уважен је то генерал, како му не бих помогао да се обуче! рече човек с бакенбартима. — Гле, још један Рус иде. Ено још једнога: седи на клупи. Чудо, шта овде има Руса, само се они не казују да су Руси, ако добро Француски говоре. — Зашто? — Из разних узрока... Прво, да им много не напла^'ЗЈУ У гостионпцама. Чим се дозна да је неко Рус, одмах I му је све трипут скупље, просто га одеру жива! А друго, ј не казују се зато, да им земљаци неби т-ражили новаца у | зајам... Ено, и оно је Рус, што иде са женом. — Ах, ви имате овде много нознаника, приме/ги Гла- Ј Фира Семјоновна. — Само не знам, зашто се не здравите с њима? — Па ето зато се и не здравимо. Он мисли да ћу ја од њега новаца тражити, а ја се бојим да их он од мене не тражи. Овако је боље. А што сам се нред вама Русом назвао, то је с тога, што су ми се ваше Физиономије веома допале, рече „капетан" Васиљевић. — Мерси! одговори му ГлаФира и осмехну се. — А већ што се новца тиче, будвте спокојни, нећемо тражити. На булевару Рготепас1е Дез Ап^1аЈ8 беху подигнута дрвена седишта, столице и ложе, у правцу пута — коловоза. На виднвм местима стојаху грдии илакати: — Шта ли је то? Овде ће се ваљда давати каква представа? рече ГлаФира Семјоновна. — То јест, не представа, него особита једна забава: бој с цве&ем одговори „кнпетан" Васиљевић. — Бој? — нренераасено и у глас викнуше сапут ници. — Тако је... Бој... Један другога цвећем удара. Једни ће ићи на колима и бацати се цвећем на ове што буду овде седели; ови опет, бацаће се на оне што се у колнма возе. , И једни и други мотре да у Физономију личност погоде. „Фет де нрентам" то се овде назива и бива сваког великога поста, у крстопоклону недељу, коју они зову ми-

карем. Саветовао бих вам да узмете билете и видите то. То ће бити сутра. — Нема сумње, билете ваља узети; чујеш, Никола, Ивановићу? рече ГлаФира. — Узећемо, узећемо. Како не би узели? Зато и путујемо да све видимо Бој с цвећем — то је ствар чудновата. — Сваки бој волем, особито кад се деца бију, додаје Коњурин. — Где се продају билете ? — Ево касе. Ја сам за то управо и дошао у Ницу. Молили су ме да узмем четири прва места, рече „капетан" Васиљевић. — Ах, и ви ћете бити ту ! Можемо узети места наноредо. . окупи ГлаФира Семјоновна. — Не, ја управо нећу ту бити .. Морам да идем једноме посланику... него ће бити гроФ... Он је молао за четири билете. Човек је то уважен, гласовит... Зашто га не бих услужио ? — Ах, каква штета, што ви нећете ту бити! Чујте ме: дођите иви! Отргнате се како било... молала је ГлаФира „капетана" Васиљевића. -- Не могу... Морам ићи посланику без изговора. А видео еам то прошле године. Вама треба то да видите. Ствар је лепа. Понекога тако ударе букетом по физиономији, , да га крв облије... — Та шта кажете! — Заиста. После ће маске у кодима пролазити. Неко сав брашнав, неко у ђаволском оделу, а даме иду као нимФе. — Па то је маскарада. Ах, нако је то лепо! И ви не ћете да дођете! — Е, турски носланик чека... Но, ако је то баш вама но вољи, ја бих могао доћи прекосутра; онда је права маскарада... у касини... То је већ права правцата маскарада, у салону. Ту је обавезно за све бело одело. — Молим, молим... Па како то они држе маскараду уз пост! пресече Коњурин. —- Видите, маскарада се не даје никада уз пост. — У њих је све обратно. Чим пост наступи — одмах настају бесне игре. И карневал је овде био... 0 Боже мој! Сав свет у маскама иде кроз улице, Велика кола иду и у њима све маске седе. Чим ко год изађе на улицу без маске, одмах га окупе тући блатом. Не смеш да се покажеш. А вако је онда радио ваш познаник — гроФ? —■ И он истрчао на улицу без маске, пасуму спљескали нос. Јер раздражени народ кад осети ватру, не гледа ко је ко; све једно му је: бко то гроФ, или нека незнатна личност. — Ух, је ли могућно? И то је норедак! А сви иду у маскама? — Сви, сви. — Моја жена не би метнула на се маску за живу главу, проговори Коњурин, на извади сахат и стаде завиривати у њ. —■ Е, господо, ово је већ време да се глад утоли! додаде он. — Дежене? Авек плезир, одговори „канетан" Васиљевић. — Само билете да узмемо, на да идемо на доручак. Билете беху купљене. — А где ћемо доручковати? Где је ту ресторан? запита Коњурин.