Звезда

В В Е

3 Д А

БРОЈ 14

у конгресу", а брукдинскоме беседнику Талмеџу донело је његово дело „Животни нити" још већу суму. Ово су нешто мало већи књижевннчки нриходи него код нас, на чисто човек добије вољу да постане американски књижевник. * Вино и ииво. — Средња производња целога је света 130 милиона хектолитара вина н 180 пива. Оц овог се иотроши у Немачкој 48 милиона хектолитара годишње; у Енглеској 47 милиона. За тим долазе Здружене Државе с потрошњом од 37 мшгаона; Аустрија с 14; Француска и Белгија са 10. * 50.000 дииара за једног нса. — У Здруженим Државама постоји један клуб за неговање и васпитање Санбернхардских паса. Тај клуб има, најлепших типова што их већ може бити, а како су сви чланови тог клуба трули милионари. ту се много не цеиидлачи у ценама, Пре кратког времена нлаћена су два пса, Припц и Квен, први 50.000 а други 25.000 динара. Ала је то демократска земља, та Америка! * Наедов једних новина. — У Гренландијиизлази лист, који се зове: ч Алнагаглинлилнадингингинарликлусарум'сасумик'" а то српски значи: „Занимљине новости сваке врсте". Кажу да је врло занимљиво слугаати продавце тога листа по улицама. Разуме се да је потребно, ако хоће да се цео тај наслов изговори да им је улица врло дугачка и да иду полако. Онима, који воле да једу иасуљ саопштавамо врло радосну вест, да је у Америци (ништа без Америке!) једном човеку пошло за руком, да одгаји једну врсту пасуља нирамидалне крупноће. Тај одгајивач се зове Капела и живи у Бразшшји. Зрно је дугачко 26 сантиметара и тешко 333 грама. Ако тај дар Божји дође једног дана к нама, неће више бити нотребно да кажемо: „Дајте ми једну порцију насуља", већ: „Дајте ми једно зрно пасуља". То је за доручак. За ручак ће бити доста два, јер нико неће моћи ни нојести три зрна. Ово ће нарочито бити добро за наше домаћице, јер ће се ослободити кулука, да. требе овај наш ситни пасуљ.

БЕЛЕШКЕ ИЗ КМЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ

Пре неки дан давана је у Берлину сензациона комедија Феллкса Филипија, „Наслеђе", у којој је он отпуштање Бизмарково на веома оригиналан начин драматисао. Немачку

царевину начинио је Фабриком оружја, где ради до 20.000 раденика. Млади барон Лерун хоће сам Фабриком да управља, јер осећа, да је он оно „оруђе" у рукама свога управника, „правога" творца Фабрике. Ту настаје конФликат између газде и слуге, којим се циља на Виљема и Бизмарка. Остале сноредне радње су иотпуно измкшл.ење, али веш тачки измишљене. Феликс Филипи окушао је раније своје перо у своме „Адвокату" и „Данијели", и тиме стекао име ваљана писца. Начин, да се светски догађај збије у мали позоришни скандал, изгдеда, да ће мало литерарие важности задобити. Захваљујућн вештоме неру Феликса Филипија „Наслсђе" ће се дуже времена задржати на берлинској позорницц. —

ИСКРИЦЕ ДУХА Реч егоизам као и реч љубав више су општег значења: може бити гнусне љубави, а може бити узвишеног егоизма и обратно. Егоизам образованог, умног човека пдеменит је, то је она његова љубав ка науци, вештини, ближњему, он га гони на бољи живот. Љубав, ограниченог дивљака 7 па и љубав Отелова виши су егоизам. Ишчупати човеку из срца егоизам, значило би одузети му квасац, со његовог живота. На срећу то је немогућно. Хврцеп. * Није тешка обавеза да човек буде човеком у људскоме друхптву. То је развитак његове унутарње потребе. Нико неће рећи да је пчела обавезна мед правити, него га зато прави што је пчела. Човек, који је дошао до сазнања свога достојанства, зато поступа човечански што му је нриродно, лакше, приличније, паметнаје тако поетупати; ја нећу за то ни да га похвалим, јер он чини своје дело, он не треба друкше ни да ноступа, као што ружа не може друкше да мирише. — Па да ли но томе сви људи треба да су јунаци у доброчинству, самопрегоревању и т. д. ? Јунак може бити само онај човек, који је јуначие природе, као што уметнички производи припадају само песницима; али био човек ма какве ирироде, он може човечански да ностуиа. Нико нема право тражити од мене да будем јунак или да стварам лирске несме, а сваки има право тражвти да га не вређам, на ни да га вређам вређајући другога. Херцеи. * Човек, који би се могао назвати правим добротвором, јесте онај, који да је без устезања и не иште ликад, да му се врати; који заборавља свадобра, што их је починно, а кад му ко то врати, сматра као доброчинстзо њему учињено. Сенека.

Траже се продавцж за „Зв е з д у". САДРЖАЈ: „НоБас сан те опет снив'о" (песма) — „Циганче" (наставак) „Тајна" (песиа). — „Где поморанџе зру" (наставан) — „Свадбени обичаји у Индији" — „Позоришна хронвна" — „Занииљивости" — „Белешке из каижевности и уметности" — „Искрице д уха". В ласник Ст. М. В еселиновић. Ш тамп. С в. Н иколића об. венац бр. 2.—Б еоград. У редник Ј. М. В еСЕЛИНОВИТч,.