Звезда

БРОЈ 17

3 В Е

3 Д А

СТР. 137

(смешно и грозно) производи на тамошње глумце вест што је Уирава нашег Позорншта са непојмљивом разметљивошћу пустила кроз неке листове: како су овог месеца глумци примили на време плату!! То се сматра као нешто изван•редно и као нека нарочита управина заслуга! Ово неколико чланова од вредности седе овдеједино по нужди, јер чувају сталне положаје: док су на другим позорницама, њихова места већ заузета. Па од њих најбоље је Управа пре две године изјурила без икаква повода, и покушала чак да их огласи као бесправна створења. Све то може Ееома лепо да послужи као привлачно срество за глумце са загребалког и новосадског позоришта! Као што се види имају се на шта полакомити. И најносле „Краљевско" Нозориште би требало да је -као неки регулатор и матица за сва путујућа друштва по Српству, да сва стоје, ако не под надзором оно бар, под заштитом Краљевског Позоришта, да у правпу које им је оно обележило раде, да се његовим дахом задахњују, да његове идеје преовлађују, а зато опет оно да их помаже материјално (ислужсном гардеробом, оружјем, реиертоаром) и моралном потпором, шиљући им често но каквог свог виђенијег члана и т. д. Јер не треба никад на у ком случају да заборави у каквом је циљу установљено „Краљ. Срн. Нар. Позорпште." Мислим да сте ее сад као и ја уверпли: да наше Позориште не оправдава ни у колико свој пазив „К]>аљ. Срп. Нар. Позорипгге." Све што Држава чинн у том циљу гола је штега. Она 01 тога не треба ничем да се нада. За културну и националну мисију која му је намењена, ово је Позориште апсолутно неснособно. Сад да видимо да-ли бар Финансиеки боље етоји, да-ли има неки Финансиски разлог који говори у његову корист? Наше Пезориште првма годпшње : (узимам као прпмер само ову иоследњу 1897 год.) 1) На име субвенције 40000 дин. 2) Од Двора 6000 „ 3) Од општинв 2000 „ 4) Из Мин. Финансија за огрев 4000 „ 5) „ „ „ на осигур. зграде 3385 6) „ „ „ плате чинов. 13 233-89 „ 7) Из Управе Фондова за 2 пенсије 4.976 - 7б „ 8) Разни дохотци 9.428-88 9) Депозит поједен 3.680-76 „ 10) Доходак од представа 88.157 95 „ Свега 177.553-20 дин. јест наше позориште прима од Државе нод разним из'-оворима 84.004-55 дин. а само зарађује 93.548,65 дин. То знам да аолотту т])Ошкова нашег Позорншта нокрива * , , Дј)л;ава, а то се није вндело до данас ни у ЈвдноЈ земљи, са пиједпим народним иозориштем\ Каквојето позориште које подмирује једва ноловину својпх трошкова?! Није ли то најбољи доказ да то Позориште не цвета, и не само не цвста но да пропада? А кад једна установа овако проаада онда јој или ваља лека тражити, а н ; правити рекламе и просипати лажи по јавности, или је укинути као по све штетно за лржавне шггересе. Овим сам завршио говор о Народном Позоришту" кпо надлегитву. Остаје сад „На-родно Позориште" као друштво, и ириватна позоришта. Приватна позОригата знате врло добро шта су, па зато о њпма нећу ни говоритџ: али

пре но што проговорим о „Нар. Позоршпту као друиггву", чиме ћу да завршим ове чланке, хоћу да додпрнем и питање о одбору, па затлм, ренертоару, публици и критици. брес^а4ог.

1-г.тт-> иже]1 а: костг

„Јованка-' Позоришаа игра у 3 чина од Бјарка Бјзрнсода (свршетак) Јованка није никад дубље размишљавала о евојој брачној будућности о улози која је очекује као супругу сеоског свештеника. Оно мало времена што јој је остајало на рзсположењу лроводила је сањајући о великим 3 'спесима које ће ностићи на пољу уметности. Она је осећала у ееби сна'у да може нешто необично, нешто величапствено постићи, иа и ако је за тренутак еиопадала сумња, увек се нешто деспло што би јој ову с-умњу разгонило и веру у њену моћ повраћало. Она се у тим нриликама увек питала: имам ли снаге? имам ли довољно моћа? али се иакзд није занитала да ли јој је могуће ту снагу и моћ употребити и развити; никад јој паје падала на ум она велика провала која ностоји између геннјаане уметннце и.... сеоске нопаднје. А када јој једног дана ово би изнешено пред очп, онда она пзненађена н уплашена увиде да сва њена будућност лежи у алтернативи: или постати жена Отара Бергхајма па рећи уметности збогом, или раскрстити са Отаром и са свам се бацити уметности у паручје. Ј нанка је знала да је Отар воли, и ма, да она још није знал^шта је љубав, и ма да га је једном за свагда замолила ла је не узнемирује и не досађује својим изливима љубави, ипак му је била врло благодарна на његовој љубави. Свака жена, чије је срце још недирнуто, незаинтересовано другом милошћу, вазда је готова да поднесе жртве за човека о коме је уверена да је воли, ако јој овај није несимпатичан Јованка бн без сумње у нркос ујаковим саветима попустила, као добра кћи, сећајући се носледњих речи свога оца које је он, мећући њену руку у руке Отареве, изгов^рио: „Буди уза њ, Јованка, Он ће ти бити чврст ослонац у животу. Ја умпрем мирно јер знам да ћеш ме послушати." Она бн сигурно за навек, и ако тешким срцем, рекла збогом уметности да би усреКила Отара, да се у том важном моменту њеног животч није појавило оао што је у жизоту сваке жене увек судбоносно — љубаг.. — На једној забавн на којој је Јованка својпм евирањем изазвала опште дављење и одушевљење, позна се она са једним рођаком домаћичиним, са песником Штјтемом. Први пуг у њеном животу сусреће се она са човекмм који јој са одунЈевљењем говори о уметности, о ономе што у уметпику лежи и што га уметником чини. Први пут чује она из уста младог озбиљног човека, који није нн у колико заинтересован, да у њој доиета лежи уметннчка снага, уметничко благо. које само чека да се из мрака и дубине, у којој почива, изнесе на светлоет, па да усрећи нритежаоца. Истина то је и ујак Силов увек говорио, али то је ујзк који је воли, па је с тога заингересован, а после тога он пије ни музикалан, није дакле комнетентан. Али Штрем! Штрем нема разлога да тврди оно хнто није, а што је главно онје и компетентан јер је и сам уметник, принознати песник. — Сутра