Звезда

СТР. 136

3 в Е

3 Д А

БРОЈ 17

Мајстор Поавре се замисли- за часак врло озбиљно држећи се руком за браду, па ће тек рећи : — Да ли да поручимо још коју боцу ? РајиИ. ПОЗОРИШНА ХРОНИКА

Свршетак о Управн Рекох у броју од прошле недеље да наше Позориште за толако време од кад постоји није створило ни једног јсдиног драмског писца. То не ваља рђаво разуметп, нити правнти којекакве соФизме. Унрава Позоригата не може Фабрицврати једног писца, кад њега у опште нема, али сви људи који су се књижевногаћу, а нарочпто драмском књижевиошћу занвмали, била су одгурнути од Позоришта. Опп су ноћушпути на друга поља, и многи су п тамо себи пут прокрчиди, ала је Позориште изгубило њиховим удаљавањем. То њихову одстрањивање је проузроковано нрво и сувише незнатним хоаорарима, што писац добије од свог дела на коме .је силни труд утропшо; а друго, и овај је други узрок много важнији: што су они од стране Управе увек хладно нредусретани, што су у место предусретљива нријема наилазилн на готово нееавладљиве тешкоће, и најзад, што Управа није никад ни знала, ни умела, ни хтела да ту врсту људи, од којах најзад Позориште и живи, заинтересује за ову установу; да их у неколако увуче у сам лсивот Позоршпта, те да њихове судбе што тешње веже, да им ту створн један центар и извеену атмосФеру, која је нотребна за рад једном драмском писцу. Јер, погледајте, како изгледа данас наше Позориште? Ко се за њ интересује? Ко се искупао око њега? Видите ли ви нод његовим окриљем ма једног драмског пиеца? Наилазите-ли ви у његовој околини ма једног књижеваика ? Ништа од свега тога! Око Позоришта вн можете впдети увек само људе који се у тим пословима ништа не разумеју; а за Позориште се данас још једино интересују неки нредузимачи разроке нрошлости. Пбзориште не прави никакву књижевно-уметничку установу и средину. но се иотпуно уподобљава Улрави Мононола Дувана или Класној Лутрији. Краљевина Србија данас има Краљев. Срп. Народно Позоршнте, које њу скупо стаје сваке године, али нема ни једног драмског нисца, чега је ради то Позориште и установљено. Ако то вије жалосно, онда већ у свету и нема жалости. Па ни то није све. Управа не само што је све српске драмске савремене писце разјурила или обезнадеждила, него је савршепо пренебрегла и по готову са свим из ренертоара избацвла српске старије писце. У години дана ја-д' ће дати, ја-л' не дати два три комада од старијих нисаца. А има велики број драма које Управа није ни по једаниут приказала. Отуда је то и дошло да београдска публака иознаје којекакве скаредне комаде као „Карлова Тетка" п још срамотније као „Драги Ујак" ит.д. а да нема ни појма ни о Стерији, ни о Суботићу, а да и не помињем мање и незнатније нисце. Молим вас само да приметите да наше Позоригате јога није давало „Перу Сегединца Ј , који се сматра — и сем тога мишљења — као ремек-дело у нашој драмској књижевности. Све је то најбевобразније гажење нрописа чл. 5 „Бдижих наређења" од 1887 год.

А отуд је опет изашло: да наши глумци лакшс сваре и изговарају најлуђе ствари из којекаквих гавапских комендија, него стихове из једне српске драме, Наши се глумци на београдској Позорници просто одуче од српских комада, на које су се но иутујућим друштвима били навикли. У место да Срн. Народно Позоригате нослужи као срество да би се простији свет познао са целом српском драмском књижевпошћу, и обогатио сликама из историје, Срп. Нар. Позориште је са литерарне и артистачке стране ностало као какав „Тангл-Таигд", а са забавне стоји и испод њега, јер свет увек похађа радије „Булевар" но Позориште, што је зпак да га ово не занима. Не номогогпе ту накакве па ни најбезочиије рекламе, јер публика није лишепа здравог разума, па кад јој се једном подвали те кад, ма и разним рекламама намамљена на представу, види једну представу као нир. шго је била ова „Мадсим Црнојевић", она се одбаје са свим. Публика воли, уме да цени Позориште, то је она у врло много прилика доказала, и ово њено упорно осуство најбољи је доказ: да јој се овакво Позориште не допада. То су све докази' да наше Позориштв не оправдава наз ив „ ср п еко -народно ". А сад да видите кодико је тек мадо „Краљевско". Кад сте у Позоришту, ви ни но чему (сем једино по Крљевој дожи) не можете познати да је то Позориште „Краљевско." У њему не влада никаква свечаност (као што је то у другим Позориштима те врсте нпр. у Бургу) нати је у њему развијен укус и луксуз који треба да оличава и представља сјај Краљевства. Него се свуд види сама нрљавштнна и сиротиња. Нублика се може уверити ннр. како је па левој страни све боље намазано и зглађено но на десној и т. д. Кад се подигне завееа онда чове;; да се застиди од онпх поцепаних и поломљених ствари, од оне оскудице у намештају, од оне голотиње у костимима. Ни на једну Фотељу глумац нс сме да седне спокојно, јер јој увек, у најеФектнијој сцени, испадне нога, и глумац падне, што изазове смеј у нублици. У „Госнођн с Камелвјама" г-ђица Нигринова у мало што није — врат скрхала, толико се изврнула, јер се она отрцана „сћаГве 1оп;л1с сломила. У Краљевском Позоришту се не обраћа ни најмања пажња на то да намештај и костнмп одговарају добу у коме се догађа историја што се на позорници представља, и отуда се може видети: у Краљевој канцеларији један „шрајбтиш" од Хиршла и на аћутанту Нанолеопа I црни реденгот. Све се то једва сме опростити једпом путујућем друштву, а за „Краљевско" Позориште то је прави скандал. А како тек наше Позориште изгледа „Краљевско" (ма да је Краљевски награђено и од Краља и од Државе). кад се погдеда на ове наше сироте глумце! Они живе као пука сиротиња, док су њихове колеге и у Загребу и у Н. Саду велика господа. У место да сви сриски р хрватски глумци са завпшћу гледају на њихове другове, који су били толико срећни и даровити да постану „чланови Краљевског Позоришта," они сви прво покугаавају да добиЈу „ангажман" у Загребу. У место да је сваком срнско-хратском глумцу права амбиција да се докопа „Краљевске" Позорнице, ми смо дочекали да са нагае позорнице беже, а већ не смемо ни желети да неко напусти Загреб иди Н. Сад иа да к нама дође. Јер шта мислите, какво дејство