Звезда

Број 18

3 В Е

3 Д А

Стр. 143

Моју непријатељицу тако похвалити а мене у прах згазити!... Ја сам данас неколико сахата плакала!... Ви немате срца! Па још да кажете: „публика је обема уметницама бурно пљескала"... Обема!... обема!!!.. Зар се не стидите, да то напишете?... Зар не знате, да публика само мене изазива? Ја сам стару Б. из сажаљења са собом повукла.... Не вређајте ме више, драги пријатељу, и не спомињите ме више с том гнусном Ксантипом Б., којој нећу ни да име изговорим. Примите искрен поздрав, драги пријатељу. од Ваше захвалне, мале ЈЈмахде Ј1. Цењени господине! Ви знате, да вам ја ретко пишем, али ваша данашња неправедна критика просто ми тура перо у руку. Ви велите, да је она гуска Аманда А. играла „духовито и окретно" а ја сиротица морам се задовољити с напоменом „грациозно и с укусом." Зар ви мислите, да ја немам „окретности" или хоћете да кажете да оскудевам у „духу"? Нећу да прецењујем себе, али колико духа и окретности има госпођа Аманда празницима, толико ја имам радним данимаЈ И још једно: Ви велите: публика је обема уметницама бурно пљескала - " Обема? Ви немате ни појма, колико је увреде у тим речма. Добри и драги пријатељу, зар нисте опажали, кад сам изазивана, да се Аманда грчевито држала уза ме? Пријатељу, молим вас да одселе будете објективнији. Ваша увређена, али ипак одана Вам ТјерШа 7ј. Благородни господине! увређена узимам перо, да учиним срцу на вољу. О, колико сам плакала, кад сам прочитала вашу „уништавајућу" критику. Ире свега називате ме ветеранком! Истина је, да сам ја већ тридесет година код позоришта, али ипак сам још много свежија и снажнија но и једна почетница. Па онда велите „да сам била позоришна мајка, да не могу бити боља." Позоришна мајка! Господине докторе, то ме веома вређа, али примедба: да не може бити боља, просто ме поражава. Веома сам љутита и веома несрећна. Хоћете ли да у недељу код мене ручате? Веома бих се радовала. Ваша неутешна Хда X. Сервус, драги чича; хвала ти на оним суровим речма, али ја сам већ навикао, да ти према мени неправедан будеш. Дакле само „пријатан као и обично" био сам синоћ? ,Као и обично," то звони још суровије него „пријатан." Ништа више но пријатан? Моја сирота жена је због те грозне критике добила грчеве од плача, а мој син већ се неколико сахата дере из свег гласа. Ја мислим да би требало да мало блажији суд доносиш о старом пријатељу, који има жену и дете. Твој верни, правн иријатељ Јасиар X. Господине! Ви сте се усудили да напишете ону увреду, да је режија „била у мојим рукама". У рукама! у тој речи има увреде, јер режија не може да буде у рукама, пошто она није ништа „рукопипателно." Па као да вам то није било доста, још називате моје руке „опробанима". Просто се на први поглед опажа иронија, која лежи у тој речи. Пријатељство између нас преки-

нуто је на свагда. Ословљавање са „ти" враћам вам одмах, а оних десет динара, што сте ми их узајмили синоћ, добићете доцније. О, да сам синоћ знао, каквом ћете ме неблагодарношћу наградити за моје пријатељство, никад ви не би били мој поверилац. ђиктор 8. Поштовани господине! Ви већ од неколико месеца без икаква узрока нападате наше позориште, али ми смо све трпели као јз^наци, подносили као свеци. Али ваша последња критика не да нам више да будемо стрпљиви. Ви имате смелости да пишете: „Кућа је била дупке пуна". — Као да је то неко чудо, што је наше позориште пуно. Таква примедба је нечувена и ту би и сам анђео морао да успламти гневом. Према томе саопштавамо вам, да вам одузимамо бесплатну карту. С поштоваием Ј/праба ПозоришШа. Драги докторе! Веома жалим што вам морам саопштити, да сам приморан, да вам одузмем позоришни реферат. Ви сте и сувише мекани, и сувише обазриви, и сувише благи. Ваша ономадашња критика била је пуна похвала. Глупој Аманди А. дајете „духовитост и окретност," несносну Иду К називате „позоришном мајком", за дебелоглавог Гаспара велите да је „пријатан" и т. д. Читаоци листа буне се против ваших зашећерених критика. Драги господине, то не иде! Ви не смете више мој лист компромитовати и према томе молим вас, да се сматрате да нисте више сарадник на мом листу. С поштовањем ђласник * * * лисШа.

Шта шсле неиачки проФесори о примању жена на свеучилишта ПРЕВЕО убуб, а. дабитл У свесци својој од I. априла 1897. год., Кеуие с1ез с!еих Мопс1ез донео је иод горњим иасловом реферат г. Г. Валберта о књизи немачког новинара Артура Киршхофа „Б1е акас1егшзсће Ггаи, Си1:асћ{еп ћегуогга§епс1ег 1Јшуег51Шрго{е350геп, ићег сће ВеМп^ип^ с1ег Ггаи гигп тоззепзсћаЦНсћеп бШсћит ипс! Веги!е; Берлин 1897. год. У том свом реферату, г. Валберт је, изневши множину најкарактеристичнијих мишљења најчувенијих немачких професора о „академској жени," критички и врло лепо пропратио иста, а у исто време и сам, као човек дубоко посвећен у питања о женама и ревандикацијама њихових права, изнео и своје мишљење специјално по том питању. Па, како су се, у последње време, питања о еманципацији жена, о изједначењу њиховом са људима у погледу јавних и политичких права, и о промени досадањег положаја жене у друштву и њене улоге, почела све чешће појављивати, тако да су жене у тој својој борби успеле да ангажују за своју ствар и толике умове