Звезда
Стр. 216
3 В Е 3 Д А
Број 27
ТИНАМ17цртица из царства пернате живине Тинаму је тица кокошјег рода, коју су људи пронашли у пределима Парогуја и Аргентине, а има навике модерног женскиња, матера, на пример, мужјака да се стара за гшлеж, а она се међутим проводи са другим мужјацима; мужјак и пилиће излеже и води их као квочка. Хинерман, учени Шваба, који је у новинама читао да су некакви људи — тичари пронашли Тинаму, оде у њену постојбину. И он се занимао са пернатом живином, а и јео их је радо, па Бог би знао за што је донео собом и једног петла, швапског, јевропејског петла. Много је пара Шваба утрошио док је набавио Тинаму, женку и мужјака, па пусти п свога петла међу њих. Петао, по јевропском обичају, то јест по правилима јевропске насеобинске политике, хтео је у почетку да уништи домородце, јер их је немилосрдно тукао у свакој прилици; али Шваба их је увек бранио, ваљада је хтео помоћу петла нешто друго да постигне, може бити да облагороди дивљи род Тинаму. И заиста Тинаму, која има навике модерног женскиња, поче ашиковати са петлом кад насади мужјака домородца на снесена јаја, што је Швабу веома обрадовало. Али како се Шваба једног дана изненадио, кад је видео да и нетао леже јаја! Дотерала Тинаму и њега на свој калуп, па домородац води излежене пилиће, а швапски се петао нарогушио па пригрева другу серију снесених јаја. * Поче Тинамукао да побољева, нешто се снуждила, невесела. Кљуцне у главу по који пут мужјака домородца и као да му каже: ти сад не би требао да си квочка. А на петла је погледала са одвратношћу, што се тако брзо потчинио њеној ћуди. Забрину се Шваба, не зна јој лека; а Тинаму све више вене и све гледа кроз авлиску ограду у поље. У томе и петао излеже пилиће, и Шваба се обрадује кад виде да су ови пилићи кругтнији од оних првих, правих Тинаму пилића. А Тинаму мужјак више не квоца, израсли му пилићи, почели већ и да се туку и прескачу се као деца кад играју јениџајос, па их оставио да се сами о себи старају, као што то бива код пернате живине. Кад су ови пилићи стали прирашћивати, нашаТинаму поче чешће да кљуца у авлијску ограду, као хтела би да провали, па да оде далеко, далеко. А Шваба се све више чуди шта се то с њиме збива, јер још не зна да Тинаму женке не маре за породични живот и само у слободи воле да живе, као на пример певачице, путујуће глумице, па оне што у циркусима скачу и томе подобно. &
Једног дана, баш кад је врат провукла била кроз ограду и залуд се трудила да се дохвати слободе, приђе јој Тинаму мужјак и стаде јој говорити: — Тинаму, сапутнице моја у ове ограде овде, ти видиш да смо у ропству и видиш да га се ослободити не можемо. Али свако зло има и своје добро. Кад би наш род Тинаму сав био заробљен и овако на парове у ропству подељен, то би било од велике користи за наш нежни пол, јер би Тинаму женке, као ти сад, биле ограничене само на једног мужјака свога рода, па би се навикле на домаћи живот, те се не би потуцале одједнога до другога да најзад скапљу самохране на свету, без последње понуде, без последњег загрљаја свога милог друга. Покори се судбини која те је снашла, помисли да је свој својему најбољи пријател>, па презри и овог дошљака петла и сави се око мене, да се и у ропству лепа житка наживимо. Погледа га Тинаму, чисто се загледа у њега, па јој се садучини да петао са накривљеном црвеном крестом изгледа као вечна пијаница, а згади јој се кад се сети како се он оно соплиће кад ашикује, па онда опет одмери очима колико је висока авлиска ограда и — шћућури се крај мужјака. Он је узе биштати, па јој завуче главу под крило и опружи се као да се топи од милине, а она стаде чепркати земљу ногама, од радости што почиње да живи правим животом. Кад виде Шваба ову милошту, обрадова се и узвикну: СоИ зе1 Иапк! Али се није обрадовао петао, него растури тице Тинаму и стаде јурити мужјака по авлији да га бије; а може бити и да би га убио, да се није Шваба умешао и без предумишљаја пребио петлу једну ногу. За време петловог боловања Шваба је правио опите са пилићима, па испече једно од пунокрвних Тинаму пилића и једно од оних што је петао излегао. Резултат се показао овакав: печење од пунокрвног пилета боље је било квалитативно, а печење од петловог пилета квантитативно. Онда Шваба зготови „ајмокац", опет од сваке сорте пилета засебно, па постигнувши исти резултат ухвати рачун, да ће се пунокрвни Тинаму боље рентирати, те реши да петла закоље и од њега супу зготови, што је и учинио баш на дан стогодишњице француске републике, јер је и петао некакав републикански симбол. Тога дана први пут се сложио материјализам са идеализмом, јер је петао, као сметња љубави наших Тинаму тица, са трговинско-економног разлога престао бити нарушитељем њиховог домаћег мира. И тако буде са нашом Тинаму што је Бог казао: не бити јеј прељубодјеицје, бившеј мужу иному. ^оо/од/сиз зос/е/аНз.