Звезда

Број 30

својих државних поглавара свега 150 милијуна динара, разуме се у злату. Ова сума изгледа до душе велика> али с главе на главу целокупнога становништва износи годишње просечно само 37 пр. дин.. Најскупље стаје своје ноданике Султан; сваки Турчин мора годишње да одвоји три динара за владаоца правоверних. Одмах после њега, али са грдном разликом, долазе краљеви белгиски и грчки, који од свога народа узимају с главе на главу (т.ј. просечно рачунајући) само 54 паре. Цар аустриски кошта сваког свога поданика годишње 51, краљ талијански 49, а краљ шведски 43 паре. Руски цар узима од сваког Руса 37 пара, док Немац својему цару даје годишње 34. Краљица енглеска добија од сваког становника сједињених краљевина 25, а председник француске републике од сваког Француза само 3 8 Д паре. Међу тим у Швајцарској може сваки становник слободних брда за исту суму имати још шест председника. Краљица енглеска, која међу европским монарсима, најмање добија од својих поданика, има и најмању плату. Она добија од државе свега пет милијуна динара годишње, што чини на сахат 575, а то је доходак, који стоји испод доходака понеких поданика незинога величанства. Али својом познатом штедњом она је накупила приватног имања од неких педесет милијуна динара. Несравњено је богатији руски цар. Његово имање износи од прилике 750 милијуна динара; а уз то још и годишњи приход од 62у г милијуна. За двадесет и пет милијуна је мања цивилиста цара аус-триског; а за толико од нрилике износе целокупни приходи немачког цара, који има плату само као пруски краљ, а царске дужности отправља за бадава, из љубави према општој ствари. Ну највише од свију европских владалаца троши султан; ништа мање од 150 милијуна од целокупних државних прихода оставља на страну, за своју личну употребу, господар османлискога царства. Загонетан натпие. У Аугзбургу има сноменик у једној старој племићској породици Белин; на споменику има овај загонетан натпис: Р. Р. Р., чије објашнење гласи овако: РЈрег Ререп! Рессишат (Бибер доноси новац) Ресиша Ререп! Ротрап (Новац доноси потрошак) Ротра РерегИ РаирегШет (Потрошак доноси сиротињу) Раирег1,а8 Ререп! Р1еШет (Сиротиња доноси скромност) Најскупљу партију шаха, која је у исти мах била и најдужа, играли су два играча шест годигга; један је становао у Њујорку а други у Аустралији. Испрва су поједине потезе саопштавали један другом преко писма: и то Аустралијанац писмима преко сујецког канала и Јевропе, а Американац писмима нреко Сан-Франциска и Тихог Океана. Али се најзад, после нет година, Американцу учини овај начин споразумевања врло спор, те предложи да се иоједини потези саопштавају телеграфом. Предлог би усвојен и партија се после годину дана сврши Ресултат је био тај да је Аустралијанац матирао Американца и овај морао да плати за трошкове на депеше једну ситницу од — 50.000 динара!

Из живота Петра Великог причају се силне, чудне и занимљиве ствари, па међу осталима и ова. За доба познатог Северног Рата путовао је цар Петар по западној Европи, па. је тако доспе,о и у Белгију. 5 Априла 1717. год. Петар Велики, пошто је са својом пратњом разгледао све знаменитости главнога града Брисла, зажели да ноћи у кревету цара Карла V., који му се приликом разгледања Карлове палате особито допао. Одвраћали су га од тога, али упорни цар оста при свом, велећи, да нигде неће пријатније сиавати но у кревету у коме ,је спавао тако силни и славни владалац као што је био Карло V. Кад је у одређен час сутра дан коморник дошао да пробуди цара, није га у први мах спазио. Тек кад је пришао ближе, видео је да цар, још у дубоком сну, лежи на патосу сав затрпан душецима који су на њега пали, јер се двестагодишњи кревет провалио под тежином спавача. Одмах извештен о овом смеганом догађају, похита бриселски кмет да цару изјави своје сажаљење, али му Петар Велики одговори, да у своме животу никад није спавао као у проваљеном кревету Карла V. Један амерички обичај. Америка важи као земља, која је својим слободњаштвом запоставила религиозност. Тамо је, веле, постигнута деоба цркве од државе. У колико је меродавно то опште наше мишљење, нека се цени по овоме факту: Америчани имају један религиски обичај, по коме сав народ, заједнички, исказује своју захвалност Богу за његове дарове. Тај чин врши се у последњи четвртак, новембра месеца, сваке године. За тај дагт излази особити проглас од председника Уједињених Америчких Држава. Ове године извршен је тај чин као и до сад, с том само разликом, што је „Дан Благодарења" свечаније прослављен због успешне војне са ЈЈпанијом. И сад, као и раније, председник америчких држава издао је свој проглас, који ћемо због његове важности овде записати: „Приближује се новембар и напомиње нам обичај наших предака, освећен временом, и укорењен нашим свештеним предањима, обичај : захвалности свемоћноме Богу за све дарове, којима нас је удостојио у току ми> нуле године. »Мало је у нашој историји година, које би дале оваку јаку основу за благодарност. Ми смо благословени изобиљном жетвом; нагаа трговина и занати су се чудно уздигли; наш друштвени кредит је порастао и учврстио се; сви крајеви напте земље ујединише се и уђоше утењпте везе народног јединства. »Небеса беху помрачена облацима војне; али, како смо ми принуђени били узети мач ради хуманости, нама је дано да се радујемо: што судар није дуго трајао, и што су губитци, које оплакујемо, били тако мали према резултатима постигнутим; — а то мора изазвати у нама захвалност и хвалу Господу Сила. Ми смо дужни хвалитн и величати Његово свето име што је непријатељство тако ускоро прекинуо, што су обе стране избављене од безбројних беда, које прате дугу војну. »Ја позивам све моје суграђане, како оне који се дома налазе, тако и оне што су на мору, или на путу по страним земљама, да оделе и очувају четвртак 24 новембар (по новом), као дан националнога благодарења, те да се искупе сваки у своме месту богослужења, ради